Политичка позадина пада хеликоптера

Бука и бес у делу јавности одају утисак да у Србији сви знају све о паду војног хеликоптера 13. марта код Аеродрома „Никола Тесла”, у ком је погинуло седам особа, заједно са малим Шахином из породице Адемовић, али епилог овог случаја као да је још далеко. Из политичких или неких других разлога сви верују само у своју истину, баратајући углавном чињеницама које се уклапају у њихову верзију несреће. Мало ко узима у обзир све расположиве чињенице.

Оно у шта нико не сумња јесте то да је до трагедије дошло због жеље да се помогне пет дана старој беби чији је живот био угрожен. Малишан је морао хитно да буде превезен из Новог Пазара у неку већу здравствену установу. Санитетским возилом је упућен у Крагујевац, али је одрон на Ибарској магистрали онемогућио да тамо и стигне. Направљен је нови план да се ангажује дежурна летелица Војске Србије, јер је време истицало, а шансе да ће беба преживети су постајале све мање.

Ни у једној досадашњој верзији догађаја од 13. марта нема одговора на питање ко је министра војног обавестио о драми на Ибарској магистрали. Директор Опште болнице у Новом Пазару Мирсад Ђерлек је у више наврата помињао да је, сазнавши за драму на Ибарској, алармирао војску, полицију и Министарство здравља. Није познато кога је тачно звао, али јесте познато да је у 19.26 часова Братислав Гашић телефоном позвао генерала Предрага Бандића како би се размотрила могућност слања хеликоптера по бебу. Неколико сати касније хеликоптер је, у покушају да слети по изузетно лошим временским условима, пао код београдског цивилног Аеродрома „Никола Тесла” у близини Сурчина.

Већ сутрадан трагедија се претворила у полигон за политичке обрачуне: опозиција је тражила одговорност политичара на власти, као и медија који су, по њиховом мишљењу, били подршка наводној „пи-ар” спасилачкој акцији.

Извештаји комисија за истраживање узрока несреће објављени су прошлог петка увече, а премијер Александар Вучић је у суботу одржао конференцију за штампу на којој је пилоте хеликоптера назвао херојима и искористио прилику да оштро оптужи оне који политички експлоатишу трагедију. Извештаји комисија указали су на примарну одговорност посаде, али и на сумњу у одговорност војних генерала и пуковника због непоштовања процедура, као и евентуалну одговорност неименованих цивила.

И док Више јавно тужилаштво у Београду наставља „истражне радње против одређеног броја лица у циљу потпуног утврђивања свих релевантних чињеница у вези са несрећом”, обрачун између политичара се наставља. Гордана Чомић, заменица председника Демократске странке и министарка одбране владе у сенци јуче је изјавила да ће ДС тражити од Народне скупштине оснивање анкетног одбора за утврђивање чињеница о хеликоптерској несрећи, али и да закаже седницу на којој ће надлежни министри и друга одговорна лица одговарати на питања посланика у вези са овом темом.

Шта се заправо, према чињеницама које данас знамо, дешавало тог петка, 13. марта? После другог безуспешног покушаја слетања на аеродром, изгубио се контакт са летелицом, да би потрага за посадом и путницима почела мало после 23 часа, до када је било горива у резервоару. Из извештаја смо сазнали да је код пилота и једног од летача техничара било алкохола у крви. Затражено је и утврђивање одговорности генерала Ранка Живака и Предрага Бандића, као и два пуковника – Љубомира Јосифовића и Гордана Павловића. Коначну реч о одговорности даће тужилаштво, после истраге.

Испоставило се да су многе у међувремену лансиране гласине биле погрешне: да у санитетском возилу није било довољно кисеоника (што су демантовали медицинари из Новог Пазара), да у Ми-17 није било довољно горива, па је зато пао (и то се касније показало погрешним), да је посада натерана да слети на београдски аеродром да би се поред бебе сликали министри Златибор Лончар и Братислав Гашић (што је делом демантовао премијер тврдњом да Гашић није ни био у Београду кад је хеликоптер полетео из Рашке)...

На друштвеним мрежама и у делу јавности најчвршће се одржала теза да су војни пилоти, здравствени радници и Шахин отерани у смрт због „нечије потребе за медијском промоцијом”. Та верзија занемарује чињеницу да су министри здравља и одбране могли да дођу и на ВМА или на аеродром у Батајници да се сликају.

Удовица мајора Омера Мехића, Славица, огласила се после објављивања извештаја тврдећи да њен супруг никада није пио.

„Господа у Београду су рекла своје, а народ ће рећи своје”, напоменула је Славица за једне београдске медије. Госпођа Мехић је и у тренуцима највећег бола остала далеко одмеренија од неких политичара и таблоида.

Општем метежу због трагедије, руку на срце, допринели су и медији: дописник РТС-а из Краљева је у ноћи трагедије јавио да је беба збринута у крагујевачком Клиничком центру, агенција Бета је објавила вест да је дете стигло у београдску болницу. Ту вест је, уз друге медије, пренео и „Политикин” сајт.

Они који критикују политичку експлоатацију трагедије истичу да би злонамерних интерпретација било и да је војска одбила да ангажује хеликоптер, а да је Шахин преминуо у санитету, пред одроном. Није искључено ни да би се чуле замерке да је војска одбила да спасава дете бошњачке националности, а да су током поплава евакуисали „пола Обреновца”...

Један београдски таблоид јуче је затражио оставке министра одбране и генерала Љубише Диковића, док други опозиционо настројени новинари инсистирају на откривању идентитета колега који су наводно чекали бебу на Сурчину како би усликали министра здравља са малишаном из Новог Пазара. Тешко је, међутим, утврдити шта је толико професионално сумњиво у жељи редакција да известе о драматичној акцији спасавања бебе.

----------------------------------------------------------------

Зашто „Никола Тесла” а не ВМА?

Зашто је Ми-17 пошао на слетање на београдски цивилни Аеродром „Никола Тесла”, а не на хелиодром ВМА или на војни аеродром у Батајници са којег је полетео? У извештају Комисије за испитивање узрока настанка ванредног догађаја, коју је основао начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, наводи се да су одлуку о томе донели дежурни официр из Оперативног центра РВ и ПВО и бригадни генерал Предраг Бандић, командант 204. ваздухопловне бригаде са аеродрома у Батајници.

Пре него што је Ми-17 полетео са Батајнице на задатак, контроли летења најављено је да ће се хеликоптер, по повратку из Рашке, спустити на ВМА. Током лета из Рашке према Београду, ионако лоши временски услови постају све гори.
„У време лета ваздухоплова за Београд, руководилац оперативног дежурног тима извршио је процену развоја метеоролошке ситуације и уз консултацију са бригадним генералом Предрагом Бандићем закључено је да се слетање хеликоптера изврши на Аеродром ’Никола Тесла’ уместо на хелиодром ВМА”, наводи се у извештају.
Комисија је ове наводе поткрепила прилозима бр. 42 и 44 али они нису објављени, тако да се не знају детаљније околности доношења те одлуке. Може само да се нагађа да је то урађено на основу чињенице да је Аеродром „Никола Тесла” најбоље опремљено место у Србији за слетање у лошим метеоролошким условима, а можда и зато што је то, аутопутем Шид–Београд, најближа локација Институту за мајку и дете на Новом Београду.
У другом извештају, који је сачинила Комисија за основно испитивање удеса хеликоптера (коју је основао генерал-мајор Ранко Живак, командант РВ и ПВО), наводе се детаљи комуникације контроле летења и посаде Ми-17 која се приближава Београду, у вези са местом слетања.

„Након јављања Прилазној Београд, посада добија информацију од контроле да очекују слетање на Аеродром ’Никола Тесла’, након чега посада саопштава да им је дестинација ВМА. Добија одговор да је место слетања ’Никола Тесла’, али посада и даље инсистира за слетање на ВМА и тражи податке о метео ситуацији. Након добијених информација посада саопштава да ће због видљивости имати проблема да слети на Бањички вис (ВМА) и да би ишао на слетање по ИЛС-у на аеродром Батајница, након чега би прелетео на Бањички вис. Контрола му саопштава да настави према Београду. Посада поново саопштава да наставља директно према Бањичком вису и да ће уколико буде имао услове извршити визуелно слетање, а ако нема услова да иде по ИЛС аеродрома Батајница, а после тога визуелно на Бањички вис. Контролор летења посади саопштава да је комплетан прихват бебе организован на Аеродрому ’Никола Тесла’. Посада потврђује и тражи инструкцију за слетање на Аеродром ’Никола Тесла’”, наводи се у извештају ове комисије.

----------------------------------------------------------------

Новинари у хеликоптерима

Током прошлогодишњих мајских поплава „Политика” је и од Војске Србије и од МУП-а Србије више пута тражила место у хеликоптеру за извештача „Политике”, да бисмо направили репортажу о дотурању помоћи и спасавању становништва. Нажалост, колеге из електронских медија су увек имале приоритет. Није било љутиш: редакција је имала разумевања за изузетне напоре пилота и ваздухопловног особља, међу којима су тих дана били Омер Мехић и његове страдале колеге.
Лет војним транспортним хеликоптерима за новинаре је професионални изазов али и привилегија, будући да овакве летелице нису у комерцијалној употреби. Екипа „Политике” је једном добила прилику да направи репортажу из хеликоптера приликом увежбавања Службе трагања и спасавања, управо оног система у којем је кобног дана била ангажована посада палог Ми-17.