„Политика” и непријатељско преузимање

„Политика” се последњих дана налази на жестоком удару још неидентификованог политичко-финансијског картела јер се јасно успротивила намери таблоида „Курир”, који по други пут покушава да, поред осталог, купи и најстарији лист на Балкану.

„Куриров” начин куповине налик је „непријатељском преузимању”, а не пословној трансакцији. Ваљда по оној истој логици по којој журнализам у „Куриру” више личи на „разбојништво по перу” него на новинарство – у духу сто година старог, али бесмртног поређења „Политикиног” аутора Јована Дучића.

У кампањи која је започела простачким СМС-ом оснивача „Курира” Раје Родића, правоснажно осуђеног на две године затвора и шест година забране обављања свих дужности у вези са располагањем, управљањем и коришћењем туђе имовине, доминира теза да је „Политика” тобож на „буџетским јаслама” и државној помоћи и да су запослени нека врста државних чиновника који плате добијају из буџета државе Србије.

Ништа није даље од истине. Лист „Политика” не финансира се из буџета већ се издржава искључиво од сопствених прихода и живи од својих читалаца. Не зависи ни од тајкуна ни од државе јер од њих не добија паре. Од 2009. године компанија ПНМ, која издаје наш лист, није узела ниједан кредит нити било какву позајмицу. ПНМ уредно плаћа порезе и измирује све своје обавезе према добављачима, а „Политика” је уједно и можда једина медијска кућа у Србији која годинама редовно и на време исплаћује зараде и сва друга давања запосленима. Од 2010. сваке године је позитивна према ЕБИТДА (скраћеница која у међународном рачуноводству означава резултат из оперативног пословања). СИД банка и Аустрија банка дале су ПНМ-у највиши рејтинг за осигурање пословних трансакција, као јединој кући у Србији са високим рејтингом пословања.

Људи који раде у „Политици” с поносом говоре о традицији нашег листа, али је сасвим могуће да власници „Курира” мисле да је историја „Политике” сувише монотона јер више од 111 година послујемо под само једним именом. То мора да је јако досадно за људе који ни сами више не знају колико су фирми основали или угасили како би избегли плаћање пореза, радника, добављача и огромних судских казни.

„Политика” зато захтева од истражних органа да темељно испитају пословање и наше куће, али и тих такозваних шампиона медијског предузетништва који су сами угасили више медијских предузећа него што је у Београду последњих деценија излазило новина. Будући да смо уверени да Раја и његова деца имају кураж за ситне сплетке али не и способност да сами преузму компанију попут „Политике”, сматрамо да су државни органи дужни да објасне који су политички и финансијски моћници изабрали Родиће за своје подизвођаче.

Јер овде није реч ни о бизнису, ни о слободном тржишту, већ о кршењу читавог низа закона и прописа ове земље.