Помоћ исплаћена готово свима

Мај 2014. памтимо по катастрофалним поплавама које су задесиле више од две трећине наше земље: 57 грађана изгубило је живот, а укупна штета у Србији била је већа од 1,7 милијарди евра. Годину дана касније, на почетку маја 2015, последице поплава и даље се санирају.

– За девет месеци, јер је обнова почела 1. августа прошле године, одмах после усвајања Закона о уклањању последица поплава, близу 20.000 домаћинстава добило је новчану помоћ, на шта је утрошено 4,7 милијарди динара, и можемо рећи да је овај посао при крају. То показује и податак да смо у августу 2014. издавали по 700 решења дневно, а сада имамо седам решења – недељно. Још се вуку репови јер је било нерешених имовинскоправних односа. На основу жалби у 27 случајева промењене су категорије по којима се исплаћује новац, а даваћемо новчану помоћ док не завршимо и последње правоснажно решење које су издале локалне самоуправе. Успели смо да уведемо ред у један врло специфичан процес какав је обнова, који се увек одвија под огромним притиском, јер сви очекују да радите брже него што је физички могуће и да дајете више него што физички имате – каже за „Политику” Марко Благојевић, директор владине Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја.

У међувремену су у обнову земље и помоћ грађанима уложена велика средства – са наменског рачуна Владе Србије, од донација, бесповратне помоћи, новца из Фонда солидарности и кредита Светске банке. Ова средства, међутим, нису ни приближно близу 1,7 милијарди евра процењене штете.

Приликом обиласка поплављених места попут Крупња, Свилајнца, Параћина, новинари „Политике” су, осим похвала, од пострадалих чули и критике на рачун државе: многи су сматрали да су изгубили далеко више од оног што им је касније надокнађено.

– Дајемо све што имамо, али је савршено јасно да то у неким случајевима није било довољно. Ипак, помоћ је пружена свима којима је била неопходна и сав новац иде пострадалима. Али има људи који нису задовољни. Навешћу пример Крупња, где су пострадали добили помоћ државе, али и Европске уније: овде су саграђене нове куће уместо срушених и обновљене све оштећене. Обезбеђен је намештај и бела техника свима који су имали штету у поплавама. Упркос томе, у Крупњу ћете врло лако срести човека који је добио нову кућу, намештај, фрижидер, шпорет и веш-машину, али је веома несрећан што није добио и шпорет на дрва, а његов комшија јесте – напомиње Благојевић.

Поплаве су откриле и вишедеценијски немар у одржавању инфраструктуре намењене одбрани од плављења на државном и локалном нивоу: канали који годинама нису чишћени, обалоутврде са којих је камен, песак и земљу односио свако коме је био потребан овај материјал, насипи пресецани да би риболовци ишли на пецање, али и никад започети посао на градњи објеката за спречавање поплава, за који су пројекти одавно урађени – све то допринело је да последице природне катастрофе забележене прошлог маја буду много веће.

Питамо Марка Благојевића да ли смо сада спремни да дочекамо мајске кише:

– Спремнији смо него прошле године јер смо у међувремену урадили огроман посао на обнови оштећене и уништене инфраструктуре намењене заштити од поплава. Очишћени су километри речних корита, канали, појачани су насипи, изграђени нови... Jедна мала интервенција може много да значи, а то се видело на примеру Лучана. Били су плављени шест пута за редом прошле године, а онда смо уз помоћ канадске донације очистили корито реке Бјелице. Резултат: први наредни поплавни талас у марту, иначе интензивнији него мајски, није стигао ни до једне куће – каже Благојевић.

Из фиока су извучени пројекти за градњу инфраструктурних објеката у Смедеревској Паланци, Свилајнцу и Параћину, који су ту скупљали прашину више од деценије. Сада има новца за изградњу ових објеката и она ће почети највероватније током маја.

– Пројекат за Смедеревску Паланку, на пример, урађен је још 2003. године, а цена градње ових објеката је малтене колико исплаћена помоћ пострадалима у мајским поплавама: овде је поплављено 540 домаћинстава, за шта је исплаћена помоћ од 130 милиона евра – наводи Благојевић.

Обезбеђена су и средства: 10 милиона евра дала је Европска унија за градњу инфраструктуре за заштиту од плављења у Шапцу и Богатићу. Од новца добијеног од ЕУ градиће се објекти и у Свилајнцу, док ће обнова инфраструктуре и подизање нових објеката у Параћину и Смедеревској Паланци бити финансирани из кредита Светске банке.

Пројекти за заштиту од плављења у басену Колубаре не постоје и због тога се са Уједињеним нацијама тренутно спроводи студија о заштити у овом басену. Када буде завршена, знаће се шта је све потребно урадити и колико ће то коштати.

– Многи су дизали буку око насипа у Обреновцу, али морамо да разумемо да се он не штити на обалама овог града, већ узводно, и не само насипима већ и ретензијама, бујичним преградама, разним објектима инфраструктурним за заштиту од поплаве. Урађена је санација објеката и обалоутврда, насипа и очишћена су корита Колубаре и притока. Нови објекти за заштиту, који су капиталне инвестиције, не могу се направити преко ноћи, већ су за то потребни месеци, па и годину дана – истиче директор Канцеларије за обнову.

Дејана Ивановић

-----------------------------------------

Помоћ донатора

Од 26 милиона евра билатералних донација обећаних на добротворној конференцији прошлог јула у Бриселу користи се 20,5 милиона евра, док преостали новац тек треба да буде доступан.

– Свака земља донатор је тражила да новац који даје буде искоришћен за одређену намену. Са сваким донатором је рађен посебан аранжман, договарали смо где ће новац бити уложен. И, што је најважније, већина ових донатора су – повратници: после првих донација одлучили су да уложе још новца у даљу обнову, а пре свега за градњу инфраструктуре за заштиту од поплава. До сада су три пута дали донацију Канађани, Јапанци... – наводи Благојевић.

-----------------------------------------

Контроле и пријаве

Рад Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима је јаван, а сви токови новца – од уплата до исплата грађанима и привреди – могу се видети на сајту канцеларије.

– Сваки динар који је потрошен до сада објављен је на сајту. Први пут поступамо тако да не правимо списак за помоћ у кафани, већ јавно и са детаљним процедурама – истиче Благојевић.

Подигнуте су кривичне пријаве против оних грађана код којих је додатном контролом утврђено да нису имали право на помоћ, а добили су је. Ових пријава, каже наш саговорник, нема онолико колико се веровало да ће их бити и да број кривичних пријава неће прећи четири одсто у односу на готово 20.000 издатих решења.

-----------------------------------------

Решења не могу застарети

Закон о уклањању последица поплава, усвојен крајем јула 2014, важи годину дана. Због тога су многи последњих месеци били забринути да ли ће њихова решења застарети. Међутим, Марко Благојевић напомиње да у случајевима исплате помоћи нема застаревања.

– Ова област неће остати нерегулисана престанком важења поменутог закона. Радимо на изради нацрта закона за одрживо решење питања и превенције који би требало да ступи на снагу после истека Закона о уклањању последица поплава – истиче Благојевић.