Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Врању пао закон о јавном информисању

У Врању пао закон о јавном информисању
(Фото www.rtv-vranje.rs)

Мало је недостајало да запослени у Радио телевизији Врање у понедељак имају разлога за двоструко славље – телевизија је напунила 35 година, а радници су мислили да тог дана постају њени власници. Славље је покварио „поклон“ из Агенције за приватизацију – саопштење из којег су схватили да су постали само мањински власници свог медија. Наиме, Агенција је акције поменуте телевизије расподелила тако што је 67 одсто пренето у Акционарски фонд, а новинарима је припао остатак.

Због спорне одлуке да и након приватизације РТВ Врање већински буде у рукама државе, јуче су представници те телевизије, Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије одржали конференцију за медије. Том приликом доскорашњи директор РТВ Врање Зоран Величковић истакао је да жели да верује да је одлука Агенције плод бирократске грешке, али и признао да су због сценарија по којем запослени преузимају телевизију био изложен притисцима.

– Дан пред почетак приватизације медија, 30. јуна, трпели смо страшан притисак из Агенције за приватизацију како бисмо доставили документацију. Кроз неколико телефонских позива убеђивали су нас да је за нас добро да се приватизујемо, да већ постоји купац и да не правимо проблем кад неко из Агенције може да изгуби посао због наше одлуке – тврди Величковић.

Агенција за приватизацију акције је поделила тако што је свако од 16 запослених добио 200 евра по години радног стажа, а в. д. директора РТВ Врање Нинослав Смиљковић каже да су запослени, заправо, обманути. Он је окупљене новинаре подсетио и да је тумачење надлежних у Министарству културе и информисања одувек било да се сав капитал преноси запосленима без накнаде.

Из Министарства културе јуче је стигло саопштење у којем захтевају од Агенције да, без одлагања, преиспита своју одлуку о приватизацији РТВ Врање, коју сматра неутемељеном и правно неодрживом. Ресорно министарство позива и на доследно поштовање Закона о јавном информисању и медијима.

Међутим, директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара тврди да су они и урадили све у складу са прописима, онако како су то чинили приликом приватизације сваког другог предузећа, попут Генекса, НИС-а…

– Зашто би медији били изузетак? Ми смо урадили све како налаже Закон о приватизацији који је у овом случају кровни пропис, а запослени се осећају превареним јер их Министарство културе и информисања није исправно информисало. Никада им нису рекли, односно у свом акту (Закону о јавном о информисању прим. аут.) нису прописали да могу да буду стопостотни власници медија – објашњава за „Политику“ Шубара и додаје и да, ако заиста желе да буду газде своје телевизије, могу на берзи да откупе акције од Акционарског фонда.

Међутим, експерт за медијско право Слободан Кремењак сматра да Агенција у овом случају није „гледала“ у адекватан закон.

– Закон о приватизацији опште уређује приватизацију, а Закон о јавном информисању је лекс специјалис. То значи да је требало урадити у складу са законом који се односи на медије. Оваквом одлуком Агенција за приватизацију иде супротно циљу којим се тежило, а то је да држава изађе из власништва над медијима – казао је за наш лист Кремењак.

Оно што је сигурно, Закон о јавном информисању не каже ни да запослени не могу да буду стопостотни власници свог медија.

---------------------------------------------------------------------------

Забуна у интерпретацији

Новинска агенција Танјуг није на прави начин схватила саопштења које је медијима упутила Агенција за приватизацију поводом случаја РТВ Врање, па је јуче објавила вест да су запослени постали власници тог медија. Наиме, Танјуг је акценат ставио на део у којем се каже да је Агенција обуставила поступак приватизације продајом капитала РТВ Врања и предвидела наставак приватизације преносом капитала запосленима без накнаде. Реч је о нечему што је Агенција урадила још пре два месеца, а почетком ове недеље донела је одлуку којом су новинари постали мањински власници РТВ Врање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.