Ваљевка за командама млазног авиона

Ваљево – Србија је овог септембра добила прве грације неба у саставу војног ваздухопловства. Једна од њих је и Ана Тадић (23) из Ваљева, у чију част је Аеро-клуб из овог града у Дивцима, прекјуче организовао завичајну промоцију и пригодну светковину. Преко 200 званица, колега, гостију и чланова родбине било је у прилици да се рукује и поразговара с једном од две даме које пилотирају млазним авионом што се први пут дешава у историји српског ваздухопловства.

У разговору за наш лист Ана ниједног момента није допустила, нити јој је промакло, а да не помене и имена још две колегинице: Сандру Радовановић, из Рековца код Јагодине, која је такође пилот потпоручник на млазном авиону, као и Ању Крнету из Каћа код Новог Сада, која пилотира хеликоптером. У униформи и с увек присутним осмехом, присећа се да је све почело док се као одличан матурант гимназије ломила да ли да упише студије математике, археологије или астрофизике. У првом плану фигурирала је, ипак, математика.

– И док сам ја била у дилеми и недоумици у новинама сам просто наишла на конкурс за упис прве генерације жена на Војну академију у Београду. То ми се у старту учинило као велики изазов, али уз чврсту решеност да се упишем на смер ваздухопловства, односно за пилота млазних авиона. У први мах сам и саму себе изненадила а да вам не говорим како су родитељи и брат реаговали када су чули за моју намеру. Додуше, говорили су да ћу брзо увидети тежину војног позива, када су питању жене, и сама одустати. Међутим, уз неочекивано много напора, вежбања, прилагођавања на одвојени живот и учење недавно сам на платоу испред зграде Скупштине Србије бацила шапку високо према небу и промовисана у потпоручника пилота млазних авиона.

Овог момента ми се чини да је све тако брзо протекло, али, када боље размислим, тешкоћа је било на претек, посебно на почетку школовања. Ипак, уз велику вољу, подршку и разумевање наставника и старијих колега стигла сам до циља. Све време, што је вероватно најбитније, уз мене је била породица која ме је храбрила и прикривено стрепела што је и даље сасвим разумљиво присутно код њих. Дете им лети небу под облаке и то још на млазном авиону – прича кроз смех Ана. Додаје да се напросто се заљубила у летење оног тренутка када је имала први лет и чврсто одлучила да то буде њено животно занимање када је сама села за команде школског млазног авиона „супер галеб Г-4”. За тај авион, свој, како назива „супер галеба”, тврди да нема бољег школског авиона, да се изванредно понаша и „слуша” у ваздуху и приликом извођења најзахтевнијих активности.

И поред крхке грађе, каже да предрасуде о женама и војном позиву не стоје, већ да су девојке као и мушкарци способне да раде најделикатније и најтеже послове. Данас ниједна жена, додаје наша саговорница, не мора да прикрива свој пол, као својевремено легендарна Милунка Савић, већ да је битно, како у војсци тако и другим занимањима и пословима, да се покаже хтење и лична спремност.

– Наравно да размишљам о дану и тренутку када ћу сести за командама моћних млазних летелица као што су „Миг-21” или „Миг-29”. То неће бити тако брзо, јер испред мене има повећи број старијих колега који чекају на тај изазов. Међутим, до тада ја ћу наставити да радим на „супер галебу” јер ми предстоји још обука и усавршавање за ноћно летење, гађање, бомбардовање, као још неке активности. Мој план је да једног дана на истом млазном школском авиону постанем наставник летења – каже Ана, уз подсећање да овог четвртка треба да се јави у команду војног аеродрома у Батајници, како би добила распоред у некој од тамошњих ескадрила. То је потврдио и пуковник Предраг Бандић, командант 204. ваздухопловне бригаде у Батајници, који је присуствовао Аниној свечаној промоцији у Ваљеву, пожелевши јој да са успехом настави линију легендарних пилота с простора Колубаре и брда.

Анини родитељи отац Славко, електроинжењер, мајка Драга, агроном, и брат Иван нису скривали понос и задовољство. Све их је кажу изненадила, најпре непријатно, а затим је све прерасло у одушевљење и понос.

Прекјучерашњој свечаности у Дивцима присуствовао је и Зоран Јаковљевић, градоначелник Ваљева који је честитао Ани и њеним родитељима, наглашавајући да се млада суграђанка, која то морамо рећи себе „полови” на Ваљевку и Убљанку, већ приступила списку знаменитих људи по којима је познат град на Колубари. У Дивце је дошла и њена колегиница Сандра Радовановић док је Ања била спречена. Наравно, како нам је рекао отац Славко Тадић, велику захвалност дугује и Мирославу Максимовићу, председнику Аеро-клуба „Ваљево” који је уз јубилеј 78 година постојања и рада у централни део укључио Анину промоцију у чин потпоручника пилота на млазним авионима.

И на крају сви су тражили да се сликају са Аном. То је исти обичај као онај на свадбарским весељима. Ана нам је признала да има момка, али и да ће до даљњега бити „венчана” за свој „супер-галеб Г-4”, ескадрилу и чари летења. Када дође до промена, обећала је, обавестиће „Политику”.