Зашто немамо национални план заштите становништва

Да ли су нас катастрофалне поплаве (само у мајским страдало је 57 особа и настала штета већа од 1,7 милијарди евра) научиле да се припремимо за елементарне непогоде? Судећи према недавним тврдњама надлежних – нису. Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије изјавио је да ниједна од 164 локалне самоуправе није испунила законску обавезу и направила планове заштите становништва од елементарних непогода. Надлежни у општинама, међутим, „лоптицу” пребацују у државно двориште, тврдећи да им садашњи закон, али и непостојање националног плана заштите становништва од елементарних непогода онемогућавају да прописане планове испуне.

– Много тога смо урадили последњих месеци на превентиви, али за израду таквих планова неопходно је ангажовати стручне куће, што захтева додатна средства, која ми немамо. Зато мора да се промени Закон о ванредним ситуацијама, чиме ће се омогућити да се из буџета дају средства и за овакву врсту превентиве. Ако имамо посебно тело које се бави безбедношћу саобраћаја, треба да имамо и посебно тело које ће се бавити превентивом. Без јасно дефинисаног функционисања целог система у доба ванредне ситуације не можемо ништа да урадимо. Тешко је очекивати да се за неколико месеци уради милион ствари које нису рађене 20 или 30 година. Немамо сирене и униформе, а то треба обезбедити, јер опасност увек постоји – каже за „Политику” Радован Арежина, председник кладовске општине, коју су поплаве задесиле у септембру и нанеле јој штету већу од милијарде динара.

У општини Крупањ, драстично погођеној катастрофалним мајским поплавама, 26. новембра 2014. потписали су уговор са Међународним институтом за безбедност из Београда о изради процене угрожености, а рок за његову израду био је 120 дана, каже за наш лист Раде Грујић, председник ове општине.

– Доставили смо сву документацију и уплатили пола тражене суме. Када је поменути рок истекао, звали смо и после интервенција обећано нам је да ће све бити готово до 1. маја, али није. Направили смо план одбране од поплава и он је усвојен у законском року, изградили смо и четири бујичне преграде да би се спречило наношење разног материјала у бујицама у сам град, што је лане упропастило Крупањ и планирамо да направимо још 18 оваквих преграда. План заштите нисмо могли да направимо сами, за то је неопходно ангажовати стручно лице – објашњава први човек општине Крупањ, која је у мајским елементарним непогодама забележила штету већу од 1,5 милијарди динара.

У параћинској локалној самоуправи за „Политику” кажу да је ова општина процену угрожености од елементарних непогода и других несрећа доставила надлежном министарству да би добила сагласност, али је није добила, јер не постоји национална процена угрожености Републике Србије нити национални план заштите и спасавања, са којим би била усклађена општинска акта.

– Општине не могу да донесу планове заштите и спасавања и процене угрожености, јер се по постојећим прописима они усклађују са националном проценом и националним планом, који нису донети – каже у писаном одговору за наш лист Данијела Радоњић, начелница Штаба за ванредне ситуације општине Параћин, која је у поплавама прошле године претрпела штету од готово 2,4 милијарди динара.

У свакој од 164 локалне самоуправе које нису направиле планове заштите становништва од елементарних непогода добићете различит одговор због чега то није урађено, каже за „Политику” Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације. Питамо га да ли је тачно да не постоји ни национални план заштите?

Предраг Марић

– Национални план заштите и спасавања не постоји јер тај посао почиње од локалних самоуправа које нису урадиле – локалне планове.

Овај национални план дефинише најважнија поступања државних органа и локалних самоуправа у ванредним ситуацијама, екстремно је важан, али мора да се прави од локалних самоуправа – наводи Марић.

У последњих годину дана много је урађено у погледу реаговања у ванредним ситуацијама, али не смемо да запостављамо превентиву, истиче први човек Сектора за ванредне ситуације додајући да новац и позивање на закон не могу бити оправдање зашто планови заштите нису направљени.

– По садашњем закону нико није обавезан да усваја поменуте планове, због тога, између осталог се и мења Закон о ванредним ситуацијама по којем ће убудуће ови планови морати да буду верификовани. Променом одредби у Закону о финансирању локалних самоуправа биће предвиђено и финансирање из буџета за ову намену. Ипак, највећи проблем је то што нико не одговара за неиспуњење законске обавезе. Променом закона и то ће се изменити – увешће се одговорност за челнике локалних самоуправа – наводи Марић. 

Он напомиње да процену и план могу да раде они који имају лиценцу Сектора за ванредне ситуације, а до сада је стотинак људи положило стручни испит и добило овај документ.

-----------------------------------------------------------

Менаџери за ванредне ситуације

Променом закона која би требало ускоро да уследи, биће уведен менаџер за ванредне ситуације у свим општинама.

– Овај менаџер, као аполитична особа бавиће се и пословима око превентиве, а за место са више од 50.000 становника осим менаџера биће оформљена и служба за ванредне ситуације при граду или општини. Хоћемо да подигнемо капацитет локалне самоуправе и уведемо одговорност – наводи Предраг Марић.