Цена станова пада, а само код порезника расте

Нова решења за порез на имовину почела су да стижу на адресе Београђана, али некима увећана и до 20 одсто у односу на прошлу годину. Разлог за ово поскупљење је својеврсни економски апсурд. Док цене некретнина на тржишту падају код порезника расту. Они, на пример, квадратни метар стана у првој зони општине Стари град процењују на 160.000 динара, уместо прошлогодишњих 145.000. Вредност квадрата је порасла баш за онолико за колико су отприлике пале цене на тржишту.

Слободан Милосављевић, градски секретар за финансије, објашњава да је до увећања пореске основице дошло јер је очигледно за протеклих годину дана у овој зони остварен промет некретнина на већи износ.

Порезници, објашњено је, тржишну вредност квадратног метра рачунају на основу цена из најмање три купопродајна уговора за зону за коју се обрачунава просек. Да би вредност била што приближнија пожељно је да се у обзир узму сви купопродајни уговори.

Александра Кон, агент за некретнине, каже да у тренутку када је тржиште некретнина готово мртво и када цене падају оваква процена указује да се „порезници не баве стварним проценама већ потребама локалних самоуправа”.

– Негде су проширили зоне, а негде увели нове. Тамо где су повећали пореску основицу вероватно су узели три највеће трансакције из прошле године и тако одредили просек. Њих нико не контролише и могу да раде шта хоће, јер су њихове процене више одокативне него реалне – каже Кон.

Милосављевић пак уверава да порез на имовину неће бити свима увећан, већ ће некима бити и умањен. Већим износима могу да се надају они који су закорачили у такозвану улазну зону, на прилазима граду и они којима је повећана тржишна вредност некретнине. Грађани који су се „спустили” у нижу зону плаћаће мањи порез, док ће већини остати непромењен у односу на прошлу годину. Градски секретар за финансије каже да ове године очекује већи приход од пореза на имовину за око осам одсто.

Решења су већ добили становници Врачара, Старог града, Новог Београда, Лазаревца, Чукарице, Барајева, Звездаре, док ће осталима на кућне адресе стићи до 11. јуна.

На питање зашто се оволико каснило он каже да о кашњењу нема говора.

– Законом није утврђено до када се мора издати решење о порезу на имовину. Разлог што грађани нису добили решења у априлу или мају као што су обично навикли јесте измена зона. Уведена је четрнаеста улазна зона и у софтверу су мењане адресе. Кориговане су границе у још неким постојећим зонама – наводи Милосављевић.

Он каже да су порески обвезници обавезни да плаћају порез до износа који се налази на решењу за последње тромесечје из претходне године. Та прва рата се плаћа до 15. фебруара. Овог пута се десило да нису добили задужење до 15. маја када је дошла на наплату друга рата аконтације, тако да су и ту рату платили на основу прошлогодишњег решења.

– Они неће плаћати камату на разлику новог решења и аконтационе уплате – каже Милосављевић.

Београд, међутим, није усамљен у овоме. Нишлије такође нису добиле решења. Она су припремљена, кажу у управи овог града, и послата су на штампање. Код њих није било промене зона, али је у појединим случајевима дошло до повећања тржишне вредности. Они у буџету не очекају повећање прихода од наплате ове дажбине и пројекција прихода је остала на нивоу прошлогодишње.

Међу малобројним општинама које су пореска решења својим суграђанима поделиле још у априлу је Параћин. Саша Пауновић, председник ове општине, каже да нису ништа мењали у односу на прошлу годину и да очекују исти приход у општинској каси.

Грађанима Србије прошле године је због новог начина обрачуна порез на имовину повећан од 20 до 125 одсто. У Београду је било ограничено да не сме бити виши од 80 одсто. Ова дажбина је тада порасла јер јој је припојена накнада за коришћење грађевинског земљишта. Додатно, промена у односу на раније важеће прописе огледала се и у начину утврђивања пореске основице. По старом закону пореска основица је утврђивана на основу просечне цене квадратног метра непокретности на нивоу јединице локалне самоуправе, уз коефицијент квалитета, зоне и амортизације. По закону који се примењује од 2014. године пореска основица се утврђује на основу површине објекта и просечне тржишне цене остварене у промету непокретности у зони у којој се предметна непокретност налази. Грађани, с друге стране, могу да рачунају на умањење по основу амортизације. Она се обрачунава на основу броја година старости објекта на основу стопа које су за сваку годину прописане општинском одлуком.

-------------------------------------------------------------------

Камата за неплаћен порез 16,5 одсто

У року од 15 дана од добијања решења порески обвезници морају да уплате разлику суме између износа на пристиглој уплатници и већ уплаћеног новца. У случају прекорачења овог рока обвезник плаћа камату од 16,5 одсто, што представља збир референтне каматне стопе НБС увећане за 10 одсто. Прошле године, на пример, камата је износила 18,5 одсто, јер је референтна камата стопа била виша.

Уколико обвезник не плати обавезу порезници „прете” принудном наплатом пореза, камата и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.