Не користе Интернет, а слаби из енглеског

„Желим да отворим посластичарницу, па ме занима шта ми је све потребно од папира и коме да се обратим у општини?” „Да ли можете да нам доставите одлуку о локалним комуналним таксама како бисмо могли да израчунамо трошкове пословања у вашој општини?” „Could you please send me contact details of the Chamber of Commerce or Business Association in your town?“. Ова питања су анонимно послата електронским путем на адресе 149 општина у Србији за потребе истраживања о ефикасности електронске комуникације између локалне самоуправе и грађана истраживања. Само су Ужице, Параћин, Црвени Крст, Пантелеј, Топола и Ваљево одговорили на сва три упита.

Занимљиво је да од свих анкетираних општина само је 13 одговорило на питање постављено на енглеском језику, с тим што истраживањем нису обухваћене београдске општине.

–  Овакав резултат показује да су локалне самоуправе и даље прилично неажурне у комуникацији. Општине нису овладале „двосмерном” комуникацијом са грађанима и привредом. Сајтови су углавном пасиван извор комуникације за грађане, а само постојање интернет презентација не гарантује транспарентност тих општина – рекла је Тања Максић, представница БИРНА (Balkan Investigative Reporting Network) представљајући јуче резултате истраживања.

 Мање од 10 одсто општина нуди више канала електронске комуникације – општи контакт формулар, везу са председником општине и другим управама.

Само 73 општине, односно половина, има уведену електронску управу. Без обзира на то што могућност увида у бирачки списак или наручивање докумената путем интернета увелико олакшава рад локалне управе, а уједно омогућава лакше и брже добијање докумената за грађане, резултат је лош.

Говорећи уопште о електронским јавним услугама Татјана Павловић Крижанић, представница Националне алијансе за локални економски развој, навела је оцену из годишњег извештаја Европске комисије према којој ниједна електронска јавна услуга у Србији није достигла ниво потпуне доступности – без предаје папира и одласка странке у институцију од које тражи услугу.

На листи од 189 земаља по заступљености електронских услуга Србија је на 81. месту, Бугарска заузима 44, Румунија 47, а Хрватска 35. место.

– Државе које су, попут Црне Горе и Македоније, потписале уговор о придруживању напредовале су по 20 места, а Србија је пала за четири позиције – навела је Павловић Крижанић.

Њена препорука је хитна измена Закона о општем управном поступку како би се омогућила потпуна примена електронске управе, побољшао квалитет услуга, уштедело време, смањила корупција и повећала транспарентност.

Једина институција која се може похвалити да ће до краја ове године целокупну базу података о правним лицима имати и у електронској форми је Агенција за привредне регистре (АПР).

Звонко Обрадовић, директор АПР, рекао је да је ове године 81 одсто фирми поднело финансијске извештаје електронским путем.

М. Авакумовић