Опстајемо на електронском тржишту

Србија се и даље добро држи на тржишту електронских комуникација, чак и пре продаје „Телекома” иевидентног пада бруто домаћег производа другу годину заредом. Економисти то називају негативним растом, као што су нули својевремено придодали придев – позитивна, али у електронском повезивању и пословању још од 2010. Србија се налази у првој трећини од 159 земаља света, према информатичко-комуникационим (ИКТ) показатељима. Углавном од 40. до 50. места. У чему још наша земља може да се похвали овако високим постигнућем, осим у науци?

Према речима др Милана Јанковића, доцента Електротехничког факултета у Београду, директора Регулаторне агенције за електронске комуникацијеи поштанске услуге (РАТЕЛ),укупан приход на тржишту електронских комуникација у прошлој години био је око 1,5 милијарди евра, а од поштанских услуга 125 милиона евра.У протеклих седам година све је мање-више исто, али његово учешће у бруто домаћем производу остало је непромењено – око пет одсто.

Ни износ улагања није занемарљив – 186 милиона евра, иако је то индустрија која изискује много више уколико желимо да се одржимо у немилосрдној међународној утакмици. И не хотећи стигли смо до „Телекома Србија” који – судимо ли на основу одјека у јавности – једино здушно брани Академија инжењерских наука Србије (АИНС) и покоји економиста.

Први човек РАТЕЛ-а признаје да је и сам веровао да је то, превасходно, технолошко питање, али куцнуо је час да се трезвено прочешљају економски и технолошки разлози „за” и „против” продаје. Зашто? Зато што ће српска телекомуникациона компанија, која и даље сваке године одбацује велику добит, морати све жешће да се надмеће с мултинационалкама иза којих стоје богатије земље. Довољно је поменути, додаје он, норвешки „Теленор” с већинским државним власништвом и властитим огранцима у 13 земаља.

– „Телеком Србија” показао је велику жилавост. Задржао је добре позиције, али су убудуће потребне велике инвестиције у технолошки развој компаније да би издржала на отвореном тржишту телекомуникација. – Да ли ће се продати свих 78 одсто државних акција или мање, одлучићевлада која ће до 1. јуна добити мишљење саветника за приватизацију.

Уколико дође до приватизације, биће продато тржиште „Телекома Србија” у фиксној имобилнојтелефонији,интернету и лиценце у БиХ и ЦрнојГори.

У данима и седмицама који наилазе предстоји прелазак са аналогног на дигитално приказивање телевизијског програма, па би до краја године, након јавног надметања, у државну касу требало да се слије од 80 до 100 милиона евра.

Отуда и питање – каква је постојећа „електронска слика” Србије са 7,14 милиона житеља (без Косова и Метохије) саБДП од 3.878 милијарди динара?

Према подацима РАТЕЛ-а приход од мобилне телефоније износио је 846,94 милиона евра уз инвестиције од 65,77 милиона евра.Има 9.344.977 претплатника, при чему суурачунати само они који су били умрежени у последња три месеца.Наставља сераст корисника с накнадним измиривањем рачуна (постпејд), којих има 4.368.526, а опада број са претплатом унапред (припејд), којих је 4.976.451.

Умрежу треће генерације укључена је готово половина – 4.676.981, а у марту је уведена и четврта генерација.

У фикснојтелефонијиприход од 2.856.134 претплатникаизносиоје 320,58 милиона евра, а инвестирано је 48,53 милиона евра.

Медијскесадржајенуди 98 испоручилаца (провајдери):кабловске мреже – 62 одсто претплатника, интернетом(ИПТВ)– 21 ипреко сателита(ДТХ)– 17 процената.

Интернет услугама бави се 217 мањих и већих оператера, са укупно 6.191.519 претплатника (укључујући кориснике технологије треће генерације), чији се број у поређењу с 2013. повећао за 500.000 или 8,8 процената. Приход је достигао 172,52 милиона евра. Чак 6.177.211 их је користило широкопојасниинтернет, укључујући кориснике мобилне мреже треће генерације.

Поштанска зарада се из године у годину постојано увећава, тако да је лане досегла 125,13 милиона евра.

„Ако погледате по областима, највећи је удео мобилнетелефоније– 57 одсто, затим долазе фиксна– 22, интернет – 11 и медијски садржаји– осам процената”, закључује Јанковић.

„Што се РАТЕЛ-а тиче, у буџет Србије 2014. уплатио јеоко милијарду динара, што је за 17 одсто више него претходнегодине. Али то није све: приходе смо повећали за 8,9 одсто,а расходе смањили за 2,7 процената.”

Станко Стојиљковић