Ранг-листа купаца „Телекома”

Без обзира на то што су државни органи спремни да приведу сваког службеника који медијима дотури информацију ко нуди најбољу цену за „Телеком”, како рече премијер, ипак је процурила вест да најбољу понуду има амерички инвестициони фонд „Колбек капитал”. Бивши инвестициони банкари у „Голдман Саксу”, Џејсон Колодн и Џејсон Бекман, који воде овај фонд, спремни су наводно да плате 1,47 милијарди евра за наше најбоље државно предузеће.

Али пошто будући купац, осим добре цене мора да обезбеди и прихватљив социјални и инвестициони програм, пуштање ове информације, и поред премијерове забране и завета министара на ћутање, може да буде пробни балон. Можда се на овај начин шаље порука инвеститорима да побољшају понуду, јер тек предстоје преговори о куповини 58 одсто удела у „Телекому”.

Као што је пре три дана рекао Расим Љајић, министар телекомуникација, приватизациони саветник француски „Лазард” треба у наредне две недеље да анализира понуде и састави ранг-листу кандидата. Па ако влада буде имала додатне захтеве може затражити да се побољшају понуде, а потом да се са најбољима преговара у наредних месец дана.

Тако да захтев и препорука приватизационог саветника да се не излази са именима или било којом врстом спекулације око цене, како би се добиле што квалитетније понуде – падају у воду. Јер се већ зна да је највишу цену дао „Колбек капитал” чији је главни инвеститор амерички милијардер Рон Буркл, (његово име се у страној штампи везује за покушај откупа познатог холивудског филмског студија „Мирамакс”).

Следе га амерички фонд „Мид Европа партнерс” (власник „Дунав храна групе” и бивши власник кабловског оператера СББ), конзорцијум америчког инвестиционог фонда „Аполо” и словеначког „Телекома”, потом амерички фонд „Адвент интернешнел” (купац Хипо Алпе Адрија групе), руски  мобилни оператер МТС. На последњем месту је енглески „Новeјтр партнерс”, који је купио а касније продао телекомуникационе компаније у Чешкој, Финској,Бугарској и Пољској. Власници су оператера на Исланду и Чилеу. Осим тога учествовали су у куповини фармацеутских компанија попут „Актависа”, имтернет провајдера и других.

Можда продаје и не буде, ако и таква најава није део тактике. Премијер је прекјуче рекао да још није познато да ли ће бити спроведена приватизација „Телекома” и поручио да ће држава о томе донети одлуку у наредном периоду.

Уколико понуде не буду задовољавајуће, према речима Душана Вујовића, министра финансија, постоји могућност професионализације менаџмента, као у случају „Железаре Смедерево” да се чека оптимални тренутак за продају.

Ако пак нека од шест понуда буде добра и „Телеком” буде приватизован, Вујовић је рекао за РТС да ће држава део новца користити за отплату скупих кредита, а део за стратешке пројекте.

Требало би подсетити да је продаја „Телекома” део договора са ММФ. Као главни аргумент је коришћена чињеница да је та компанија достигла врхунац и није у могућности да се бори са конкуренцијом. И наравно да држава није добар газда. У прилог томе говоре партијско запошљавање и финансирање различитих пројеката који нису из сфере телекомуникација.

Са друге стране противници приватизације као кључно издвајају да „Телеком” и телекомуникациона инфраструктура имају изузетан значај за националну безбедност, економски и политички суверенитет. Таква аргументација је Јанка Вебера министра одбране Словеније коштала функције при продаји њиховог „Телекома” када је од сигурносно-обавештајних служби њиховог министарства обране наручио израду студије о негативним последицама могуће приватизације „Телекома Словеније”.

 Аргумент против продаје јесте да је „Телеком” профитабилна компанија која и поред вишка запослених остварује добит и раст. Увидом у финансијске извештаје види се да је прошле године зарадио 170 милиона евра. Наравно његов одлазак у руке странаца значи мањи број радника али  и смањење инвестиција. Прави се паралела са „Дојче телекомом”, који је купио хрватски „Телеком” и три пута је мање улагао него „Телеком Србија”, иако су им приходи слични.

Као погрешан потез противници приватизације наводе давање огромних субвенција у секторе чија је рентабилност сумњива а напуштање власништва у индустрији 21. века која ће дуго времена имати експанзију.