Трка са Румунијом и Бугарском за Коридор 10

Конфузија око судбине аутопута Хоргош–Пожега – хоће ли Србија ту саобраћајницу добити кроз концесију или ће је сама градити – поново је отворила питање саобраћајних приоритета наше државе. Наиме, из сенке двогодишњег натезања око концесије поново је у први план испливао Коридор 10, односно чињеница да Србија још није завршила ту саобраћајницу која нам на име транзита преко најкраће саобраћајне везе Европе и  Блиског истока годишње доноси приход од 180 милиона евра.

У више наврата могло се чути да је Европа Србији дала рок од три године да комплетира овај путни правац. Односно да изгради аутопут између Ниша и Димитровграда, у правцу Бугарске, и Лесковца и Левосаја, у правцу Македоније.

Тачније, између Ниша и Димитровграда треба да се изгради аутопут у дужини од 80 километара, а тај посао би према досадашњим калкулацијама коштао 450 милиона евра. Кроз Грделичку клисуру недостаје 30 километара аутопута (300 милиона евра) а од Владичиног Хана до Левосаја још 42 километра чија изградња ће стајати 150 милиона евра.

Дакле, Србији за комплетирање ове трасе, уз тренутне цене нафте, недостаје 900 милиона евра.    

Уколико концесија Хоргош–Пожега пропадне и држава самостално уђе у изградњу те саобраћајнице, поставља се питање како би наша земља, са ограниченим финансијским могућностима, могла да нападне и Коридор 10. Међутим, колико год таква могућност делује немогуће, проста рачуница указује да би Србија ипак могла да самостално заврши кључни стратешки саобраћајни правац.

У том случају, изградња аутопута од Ниша до Димитровграда и од Лесковца до македонске границе могла би, рецимо, да буде финансирана средствима из наплате путарина. Уз податак да су путарине прошле године у државни буџет слиле 180 милиона евра а да се вредност радова на Коридору 10 процењује на 900 милиона евра, изградња делова аутопута који недостају, финансирана средствима од путарина, трајала би пет година.

У ту рачуницу, међутим, није урачуната намера Грчке да уложи своја средства у тај посао. Таква иницијатива је у оптицају више година, односно још из времена уочи Олимпијских игара у Атини. Тада је било речи да ће Грчка, из средстава „Хеленик плана”, за изградњу аутопута у правцу македонске границе, издвојити сто милиона евра.

Осим тога, европске банке су већ исказале заинтересованост да кредитно помогну изградњу деонице од Ниша до Димитровграда.

Мало шта је, међутим, урађено.

– До 2006. године проблем су биле финансије, а од тада – организација. У буџету за прошлу годину само за Коридор 10 издвојено је 270 милиона евра, али због лошег рада читавог низа институција средства су враћена у државну касу и ове године пренамењена за друге потребе – открио је пре неколико дана Млађан Динкић, министар економије.

 Основни проблем, како је рекао новинарима, лежи у законској регулативи која отвара могућност великом администрирању и успорава сваки планирани пројекат, као и непостојању регулационих планова и пројеката.

Финансирање Коридора 10 планирано је делом и из Националног инвестиционог плана. Уместо првобитних 900, за ову годину је опредељено само 200 милиона динара.

– Завршетак Коридора 10 кроз Србију финансираће се из кредита, а не из НИП-а. Та средства искористићемо и да повучемо паре из „Хеленик плана”. Надам се да ћемо тај новац ове године заиста повући јер је Грчка у плану за ову годину наменила 20 милиона евра за Србију – рекао је својевремено Драган Ђилас, министар за НИП.

Због наше спорости у обезбеђивању новца и све жешће конкуренције, међународни аутопут, који преко Србије повезује Западну Европу са Блиским истоком, долази у опасност да падне у саобраћајни запећак. Наиме, иако представља најкраћу друмску везу од Аустрије до Турске, откад су Бугарска и Румунија ушле у Европску унију, на Коридору 10 је забележен пад промета од чак 30 одсто. Главни разлог је то што сада возачи који из Турске крећу на Запад имају само једну граничну проверу на прелазу у Бугарској, где улазе у ЕУ. Одатле, преко Румуније, имају слободан пролаз до крајње дестинације.

Са друге стране, ако одаберу Коридор 10, из Бугарске ће на граници са Србијом имати другу проверу, па на граници са Хрватском трећу и тек у Словенији поново улазе у ЕУ.

Ситуација за Србију прети да се додатно погорша тиме што ће главна препрека за Коридор 4, недостатак моста на Дунаву на граници између Бугарске и Румуније, код места Видин, бити елиминисана већ 2010. године, када „грађевина“, дуга два километра и вредна 236 милиона евра, буде отворена за саобраћај. Због тога домаћи стручњаци апелују да Коридор 10 треба завршити до тог рока, како не би изгубио трку са конкуренцијом. Они не заборављају чињеницу да Румунија и Бугарска имају приступ фондовима ЕУ, тако да веома брзо могу да заврше изградњу Коридора 4.

 Велика препрека су и наше путарине, које су знатно скупље од конкурентских, тако да Коридор 4 постаје и временски и финансијски исплативији од Коридора 10. Иначе, у Србији се путарина наплаћује према пређеном километру, док се у околним земљама купују вињете, које су јевтиније и важе недељу дана. Мада су у последње време све гласније најаве да ће Србија у борби са конкуренцијом смањити цене путарина и изједначити их са европским.

-----------------------------------------------------------

Пад транзита

Према неким рачуницама, Србија због преласка теретњака на Коридор 4 губи најмање 15 милиона евра годишње. Без обзира на то што је путовање од Немачке до Грчке, преко Румуније и Бугарске (Коридор 4) дуже за око 100 километара, трошкови путарине су нижи за стотинак евра.

Иначе, кроз нашу земљу сада пролази око 350.000 теретњака, а 2006. године је забележен транзит од пола милиона шлепера.

-----------------------------------------------------------

Километри који недостају

Од 800 километара „уцртаних” аутопутева у Србији, до сада је у пуном профилу изграђено 380 километара, највећим делом од Београда до Ниша, уз још 165 километара полуаутопута и 255 километара са само две траке.