За „Телеком” нуде 1,2 милијарде евра, Србија тражи милијарду и по

Све је извесније да се ближи дан када ће „Телеком Србија” добити новог власника. Незванично се помиње да би ова компанија могла да буде продата већ крајем новембра, а за националног телеоператера, тренутно је заинтересовано осам компанија међу којима су – „Advent International Plc“, Европска банка за обнову и развој, „Mid Europa Partners LLP“, Телеком Словеније, „Abu Dhabi Investment Authority“ и „Colbeck Capital Management“.

Србија од продаје 58 одсто државног капитала у „Телекому” сада наводно очекује бар 1,5 милијарди евра. Незванично најбоља понуда није већа од 1,2 милијарде. То је свега милион евра више од суме коју је својевремено хтео да плати „Телеком Аустрија” за 51 одсто акција ове компаније, што није задовољило тадашњу власт па је тендер пропао уз такође велики притисак јавности и тадашње опозиције. Иначе, тада је „Телеком” био процењен на 2,2 милијарде евра.

Полемика да ли је паметно продавати перспективни „Телеком” протеклих година није ни престајала. Они који се жестоко противе овој идеји, уз већ познате разлоге, сада истичу и да је процес продаје нетранспарентан (не зна се шта предлаже приватизациони саветник нити који су услови владе), као и да је држава погрешила у избору модела продаје. Према мишљењу стручњака, уместо позива заинтересованих да доставе необавезујуће понуде било је паметније да се акције „Телекома” понуде на берзи.

Ненад Гујаничић, из Вајз брокера, истиче да се уместо тога влада ипак определила за тендерску продају „Телекома” након прикупљања необавезујућих понуда, што значи да модел иницијалне јавне понуде, односно прикупљања капитала продајом акција на берзи, за власт није био прихватљив. По његовој оцени, евентуалним неуспехом тендерске продаје „Телекома” отворила би се могућност за преиспитивање модела приватизације тог предузећа.

– Уколико би се влада определила за модел иницијалне понуде акција „Телеком” би могао да понуди 20 одсто сопствених акција, а држава би се могла придружити са мањим делом својих акција. Улазак инвеститора у власничку структуру те компаније допринео би већој транспарентности пословања, професионализацији менаџмента и његовој бољој контроли – рекао је Гујаничић.

Међутим, Министарство привреде је одбацило овакву могућност уз образложење да „у случају берзанске трговине акцијама ’Телекома’ влада не би могла да постави веома важне обавезе купцу као што су социјални и инвестициони програм”. Незваничне процене су да ће за социјални програм бити потребно издвојити највише 200 милиона евра.

Као одговор на критике берзанских стручњака ово министарство наводи да се у овом случају „поштују Закон о приватизацији и Уредба о условима, начину и поступку спровођења продаје капитала великих субјеката приватизације, који прописују јавно прикупљање понуда”.

– Дакле, акције „Телекома” нису укључене у трговање на регулисаном тржишту хартија од вредности, јер закон не омогућава примену других метода приватизације. Зато је Агенција за приватизацију позвала све заинтересоване, који испуњавају квалификационе услове, да доставе необавезујуће понуде за учешће у поступку продаје АД „Телекома Србија“ Београд. Комисија је рангирала пристигле понуде и сачинила листу понуђача који могу учествовати у другој фази поступка– наводи се у саопштењу.

Саветник за страна улагања Милан Ковачевић сматра да је држава на добром путу у намери да прода „Телеком”. Како је недавно истакао у изјави за Бету „пословни резултати ’Телекома’ лошији су у 2014. него у 2013. години па је стога боље што пре продати ту компанију како јој цена не би падала”. За продају ове компаније је и економиста Мирослав Прокопијевић.

– Мислим да треба продати ову компанију да би се смањио утицај политичких структура и да би грађани добити технолошки бољег оператера и бољу услугу– каже Прокопијевић.

Питање је, међутим, да ли би са таковом услугом ишла и нова, виша цена коју противници продаје „Телекома” наводе као лошу страну приватизације.

----------------------------------------------------------

Грађанима по 64 евра

Право на бесплатне акције „Телекома” остварило је 4,8 милиона грађана, а већ се спекулише да би од продаје акција могли да добију између 37 и 64 евра. Пре неколико година баратало се са цифром од 70 евра. Питање је међутим колика је реална вредност деоница и да ли се она са сигурношћу може знати пре завршетка трансакције.

Ненад Гујаничић каже да иако се релативно велики број понуђача јавио у трци за куповину државног пакета акција у „Телекому”, то није довољно да се закључи да ће бити остварена висока цена.

– Поједине незваничне информације говоре да би инвестициони фондови били спремни да плате 1,2 милијарде евра за државни пакет акција (58,1 одсто). Дакле цела компанија (100 одсто акција) вреднована је незнатно преко две милијарде евра. Ово практично значи да би акције које поседују грађани вределе око 64 евра (пакет од 31 акције)– процењује Гујаничић.

Поставља се питање како би грађани уновчили свој део „Телекома”.

– Наша законска регулатива омогућава понуђачу да уколико купи државне акције, нема обавезу да упути понуду за преузимање и за мањинске акционаре. Међутим, у овом случају је вероватно да ће држава условити купца да се обавеже да упути јавну понуду за преузимање и за мањинске акционаре по истој цени. Ово је већ био случај код Нафтне индустрије Србије када је и грађанима омогућено да продају акције по 4,8 евра по акцији, исто као држава– каже наш саговорник.