Човек који је волео филм

58. КРАТКИ МЕТАР

Награда за животно дело 58. београдског фестивала документарног и краткометражног филма, постхумно, биће додељена Ранку Мунитићу (1943-2009), филмском критичару и теоретичару, аутору који је био посвећен краткој форми, истичући увек квалитет загребачке школе цртаног филма и београдске школе документарног филма.

Мунитић је оставио дубок траг у обликовању критичке и теоријске мисли, сарађивао је на неколико сценарија за игране филмове, написао је више сценарија за цртане филмове, био је члан Управног одбора Међународне асоцијације синеаста анимираног филма Асифа, и био посвећен стрипу, уметности глуме и телевизији, о чему сведочи монографија о аутору „Филмски пријатељи и пријатељ филма” коју је новинар Владимир Лазаревић припредио за 58. „кратки метар”.

У овој монографији, Лазаревић посебно истиче значај Ранковог необјављеног рукописа „Питање филмске критике” коју у целини преноси у монографији, а једна од важних карика у настанку монографије је и проф. Растко Ћирић, који је са Мунитићем блиско сарађивао.

„Био је ерудита, ученик великих теоретичара медија Ивана Фохта и Душана Стојановића, пријатељ пионира светске анимације Александра Алексејева и Џона Халаса, саговорник највећих имена филма Чаплина, Велса, Куросаве, Дрејера, Ланга. Много је путовао, видео и сазнао. Као младић присуствовао је сечењу и премештању староегипатског храма у Абу Симбелу, са Џоном Халасом био је у посети Пикасу који је пожелео да се окуша у анимацији, у Јапану је присуствовао тестирању првог покретног холограма, а у Русији се надмудривао са агентима 'културе' да би западу приказао Норштејнову 'Бајку над бајкама', који је касније проглашен за највећи анимирани филм свих времена”, сматра Ћирић, који за Мунитића додаје да се „дружио са 'звездама' и био и сам звезда – елегантни витки господин у црном, чијој радозналости ништа није могло да промакне”. Иако је, како Ћирић пише, Мунитић „био строг према другима као што је био строг према себи”, завршио је студије историје уметности и филозофије, али само да би задовољио родитеље. Филмску академију није студирао, али је био врсни познавалац филма. Из те љубави према филму изродила се и анализа филма, али Мунитић никада није волео одредницу – филмски критичар.

„Не волим тај израз јер то одмах подсећа на човека који критикује. Бернард Шо је давно рекао: 'Критичар је супротно од петла. Петао рије по гомили ђубрета док не нађе нешто што вреди, а критичар рије по гомили док не нађе зрно онога што не ваља'. Ја бих пре био петао. Заправо ја сам човек који воли филм и бави се филмом”, признао је Мунитић „Илустованој Политици” крајем 1996.

Ранко Мунитић је био посвећен и изучавању уметности глуме. После једног Пулског фестивала, на којем је Павле Вуисић имао одличне улоге у чак четири филма, дошао је на идеју за ТВ серијал „Вече са звездама”, који садржи 80 једночасовних епизода о исто толико глумаца, где они искрено говоре о себи и свом раду. Тај серијал данас је обавезни уџбеник младим новинарима за неке нове интервјуе са филмским глумцима и ауторима.

И. Аранђеловић