Жељкино срце желело Матију

Ћуприја – Као да зна да је чекан с посебном стрепњом, осмомесечни Матија Душан Прокић из Ћуприје своје родитеље Жељку и Сашу непрестано награђује раздраганим осмехом. Њима се највише радује Жељка (35), која га је на свет донела ризикујући властити живот. Због урођене тешке срчане мане, није смела чак ни да затрудни, а камоли да носи бебу, која би јој трошила и оно мало снаге коју даје њено „успорено“ срце.– Желела бих да моја прича буде охрабрење за све будуће мајке са високоризичним трудноћама и нада за све оне који су престали да верују да ће добити бебу. Прва сам жена у Србији и пета у свету која је са једном срчаном комором и две преткоморе успела да роди здраво дете. Срце ми је на десној страни, имам три уместо пет срчаних блокова, цијаногену срчану ману, која изазива премор и помодрелост рожастих делова тела, а вене и артерије су ми испреплетане, па ми се организам не снабдева кисеоником како би требало – каже Жељка у исповести за „Политику“.

(/slika2)Али, све ове, више него озбиљне здравствене тегобе надвладала је њена жеља да добије бебу, поготову што је 2005. имала спонтани побачај:

– Победила сам медицину, јер ниједна особа на свету са три срчане коморе није живела дуже од пубертета. Када сам напунила 18 година, лекари су ми рекли да сваког дана могу да умрем. Такође, једна сам од десет жена у свету које су уопште успеле да затрудне због те срчане мане.

И Жељка и Саша захвални су лекарима ВМА и ГАК „Народни фронт“ у Београду, који су бринули о њеном здрављу током седам месеци трудноће, када су урадили „царски рез“ и на свет донели бебу од само 1.140 грама.

– Тако је наш син друго име добио по доктору Душану Станојевићу, док су му име Матија доделили кумови. Додуше, лекари су у почетку наговарали Жељку да абортира, али је она без колебања ставила свој живот на коцку. Била је свесна да је због напора срце могло да јој стане још у трудноћи, а могла је и да се не пробуди из анестезије – надовезује се супруг Саша, додајући да је након две године забављања са Жељком, 2005. одлучио да се венча са њом, иако је све знао о ризицима које њена болест носи. Био је спреман и да усвоје дете.

– Волели бисмо да имамо пуно деце. Чак смо, иако се Матија већ родио, хтели да усвојимо ону девојчицу остављену поред контејнера у близини ћупријског силоса. Нажалост, нисмо у могућности да их усвојимо, јер смо обоје незапослени, живимо у стану од 40 квадрата. Практично нас од своје пензије издржава Жељкин осамдесетогодишњи отац Живојин Аранђеловић – наглашава Саша, који је имао привремене послове, али сада није у могућности да ради, јер мора Жељки да помаже око бебе.

Иако живе изузетно скромно, Саша ни од кога није тражио новац. Једино је од Љубе Марића, бившег председника општине, тражио пет хиљада балона, које би пустио у тренутку када Жељка стигне из болнице. Нажалост, није успео да направи тај спектакуларни дочек. Али, нису их сви заборавили. Представници општине прекјуче су им поклонили шпорет и веш-машину, а синдикат „Независност“ средства за хигијену.