Фог Расмусен: НАТО прекида сарадњу са Русијом

Према извештајима агенција

Брисел – Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјавио је да је НАТО прекинуо сваку војну и цивилну сарадњу са Русијом због анексије Крима, али да је политички дијалог и даље отворен. „Ми прекидамо сваку практичну сарадњу са Русијом, војну и цивилну”, рекао је Расмусен на састанку министара спољњих послова земаља чланица НАТО-а посвећеном кризи у Украјини.

Он је, међутим, додао да су „дипломатске линије комуникације” остале отворене у Савету НАТО-а и Русије, наводи АФП.

Ово је био први састанак шефова дипломатије НАТО-а откада је руска окупација Крима изазвала највећу кризу у односима Истока и Запада од окончања хладног рата.

Званичници НАТО-а рекли су да би одлука тог војног савеза могла утицати на сарадњу са Русијом у погледу Авганистана у областима као што су обучавање особља за борбу против наркотика, одржавање хеликоптера авганистанског ваздухопловства и транзитне руте из Авганистана.

Контакти између НАТО-а и Русије на амбасадорском или вишем нивоу могу бити настављени како би се расправљало о начинима изласка из кризе.

Оценивши поступке Русије у Украјини неприхватљивим, Расмусен је рекао: „Русија је својим поступцима подрила принципе на којима је изграђено наше партнерство и прекршила своје међународне обавезе. Зато не можемо наставити сарадњу као досад.”

Русија је реаговала оптужујући НАТО да се одлуком о прекиду сарадње с Москвом враћа реторици из периода хладног рата и навела да ниједна страна неће имати користи од таквог потеза.

Како наводи агенција Танјуг, представник министарства спољних послова Александар Лукашевич саопштио је да је одлука министара спољних послова НАТО-а да прекину сву практичну сарадњу с Русијом, у знак протеста због њене анексије Крима, нешто већ виђено – „дежа ви”.

Лукашевич је подсетио да је, када је последњи пут НАТО донео такву одлуку због руског петодневног ратовања у Грузији 2008. године, тај војни савез касније наставио сарадњу с Русијом, уз свој претходни договор.

„Тешко је замислити ко ће имати користи од обустављања сарадње између Русије и НАТО-а у борби против модерних претњи и изазова за међународну и европску безбедност, посебно у областима као што су борба против тероризма, пиратства, природних катастрофа и катастрофа које праве људи”, саопштио је Лукашевич.

„У сваком случају, сигурно је да то неће бити ни Русија нити државе чланице НАТО-а”, закључио је руски портпарол.

И међувремену, министри НАТО-а наложили су војним планерима да „хитно уведу додатне мере у циљу јачања капацитета НАТО-а за колективну одбрану”, казао је један званичник НАТО-а, преноси Ројтерс.

Те мере би могле да обухвате слање војника НАТО-а и опреме савезницима у источној Европи, извођење већег броја војних вежби, предузимање корака како би снаге НАТО-а за брзо реаговање могле брже да се мобилишу и ревизију војних планова алијансе.

Како је навео командант НАТО снага у Европи Филип Бридлав, Русија има све потребне снаге на граници с Украјином. Уколико одлучи да упадне на ту територију, Русија би могла да оствари те циљеве у року од три до пет дана.

Оцењујући ситуацију на тој граници као „невероватно забрињавајућу”, Бридлав је рекао да је НАТО уочио знакове померања сасвим малог броја руских војника преко ноћи, али да нема индикација да су се они вратили у касарне, пренео је Ројтерс.

----------------------------------------------

Расмусен: Крим је историјска грешка

Брисел – Даља руска интервенција у Украјини након припајања Крима могла би да буде „историјска грешка” с огромним стратешким последицама, саопштио је генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен. „Уколико би Русија даље интервенисала у Украјини, не бих оклевао да то назовем историјском грешком, која би могла да доведе до даље међународне изолације Русије. То би могло да има дубље последице по односе између Русије и Запада и то би могла да буде грешка с огромним стратешким последицама”, рекао је Расмусен на конференцији за новинаре после састанка министара спољних послова алијансе.