Реприза на РТС-у: такса уместо претплате

Одлука управних одбора Радио телевизије Србије и Радио телевизије Војводине да такса за јавне сервисе почне да се наплаћује грађанима од 1. јануара наредне године и износи 500 динара, изазвала је незадовољство међу грађанима, будући да су им политичари често обећавали ослобaђaње од овог намета. Питање претплате јуче је поделило и посланике Народне скупштине, па док владајућа већина сматра да је важно обезбедити стабилно финансирање јавног сервиса, опозиција сумња да је то пут ка независности РТС. Занимљиво је да је пре само две године садашњи премијер Александар Вучић обећао грађанима да ће да укине претплату, после чега је проценат наплате пао испод 30 одсто.

Председник УО РТС Зоран Поповић казао је за „Политику” да је одлука о повратку таксе донета у понедељак, а да је одређена сума горњи лимит који дозвољава Закон о јавним сервисима.

– Начин, односно како ће се наплаћивати још није одређен. Закон каже да јавни сервиси то морају самостално да раде, али РТС за то нема техничких услова. Разматрамо могућност да се поново наплаћује уз рачун за електричну енергију, али не као одвојена уплатница већ обједињено – објашњава Поповић.

Наш саговорник каже да би такса од 500 динара била довољнa за финансирање РТС-а ако би проценат наплате био макар 80 одсто. Као одговор незадовољном делу грађанства Поповић даје објашњење да је то пут за несметано и независно функционисање Јавног сервиса.

– У односу на друге, комерцијалне емитере РТС има одређене обавезе, као што је производња културног и образовног програма, а краћи рекламни блок. Примера ради, хрватски јавни сервис има наплату таксе од 95 одсто и приходе од 180 милиона евра, а рекламни блок траје девет минута, што је три минута дуже него у случају РТС-а – прича Поповић.

Потпредседника Независног удружења новинара Србије (НУНС) Драгана Јањића није изненадила чињеница да су вест о увођењу таксе за јавне сервисе грађани дочекали „на нож”, јер, како каже, „наша политичка елита годинама уназад се трудила да убеди народ да је плаћање претплате непотребно”.

– Разумем грађане који су ову вест примили са незадовољством, нарочито имајући у виду велику социјалну кризу. Ипак, постојање квалитетног и независног Јавног сервиса потребније је више него икад пре, јер пливамо у мору ријалитија и таблоидно интонираном телевизијском програму. Плаћање претплате је важно јер само на тај начин подстичемо независност РТС-а и добијамо алтернативу комерцијалним телевизијама које акценат стављају на забаву – каже Јањић.

Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић сматра да су све приче о укидању претплате биле бесмислене, будући да је и буџетски новац који је добијао РТС заправо новац грађана.

– То је у складу с оном старом изреком – ко не плати на мосту, платиће на ћуприји. Али директно плаћање таксе је много боље него издвајање из буџета, јер само директним измиривањем обавеза грађани постају свесни да је РТС заправо њихов јавни сервис. Такође, култура редовног измирења обавеза једини је пут ка бољим условима, у овом случају ка бољем телевизијском програму – каже Нино Брајовић. Према његовом мишљењу, добар начин да људи јужно од Саве и Дунава стекну „разумевање” за претплату је да се један део наплаћеног новца определи за финансирање регионалних и локалних медија.

У јавности се често могу чути и оправдања грађана који став да неће плаћати претплату оправдавају чињеницом да већ редовно измирују обавезе кабловских оператера. Горан Караџић, председник Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), објашњава да грађани морају да разликују законску обавезу, као што је такса за јавне сервиса, од оне уговорне на коју су сами пристали у договору са кабловским оператером. Караџић додаје и то да, према слову закона, РТС не добија надокнаду од кабловских оператера, али су оператери у обавези да у своју понуду уврсте програме Јавног сервиса. Такође, бесплатно.

По свему судећи најтеже ће бити убедити оне грађане који су редовно измиривали дуг према РТС да то поново чине, будући да су на својој кожи осетили да боље пролазе несавесни. Они који не плаћају, а гледају.