Како су се Срби у РС одрекли љиљана

Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ), као бошњачко-хрватски ентитет који поред Републике Српске (РС) чини Босну и Херцеговину, нема своје симболе већ осам година. Наиме, чланови комисије за све те године нису успели да постигну консензус о томе да ли грб и застава ФБиХ треба да имају етничка обележја.

Откако је 2007. године Уставни суд БиХ заставу и грб ФБиХ, на којима су били љиљани и шаховница, прогласио неуставним јер не садрже обележја српског, трећег конститутивног народа, бошњачко-хрватски ентитет користи државна обележја БиХ.

Садашња застава БиХ са тамноплавом подлогом и жутим звездицама симболизује „европско окружење БиХ”, док жути троугао, како тврде хералдичари, представља географски изглед БиХ. Чак и овако графички једноставна застава, без културних и историјских утемељења, има дугу историју, али стаје у кратку причицу.

Пошто три народа у БиХ никако нису могли да се договоре о изгледу заставе, а приближавале су се Зимске олимпијске игре 1998. године у Нагану, тадашњи високи међународни представник Карлос Вестендорп је у фебруару 1998. октроисао заставу под којом ће стајати репрезентативци БиХ. „Вестендорпова застава” се разликовала од данашње државне заставе БиХ само по томе што је уместо тамноплаве боје имала светлоплаву „као симбол УН”. Парламент БиХ је у августу 2001. донео закон који је само „потамнио” ту плаву основну боју и прогласио заставу и исти такав грб државним симболима БиХ.

Република Српска, као други ентитет, у нешто је бољој ситуацији од ФБиХ пошто има своју званичну и легалну заставу. „Подобност” заставе мањег босанскохерцеговачког ентитета разматрао је Уставни суд БиХ и установио да је у складу са Уставом БиХ и да „може да буде истицана на јавним местима”. Уставни суд БиХ иначе усклађује законе донесене на ентитетском нивоу (РС и ФБиХ) са Уставом БиХ, који је донесен у оквиру Дејтонског споразума 1995.

Уставни суд је, дакле, закључио да црвено-плаво-бела тробојка као застава РС не представља само српски народ у РС, јер се ради о застави у којој су заступљене пансловенске боје које су карактеристичне за историју словенских народа, међу којима су и конститутивни народи у БиХ. Уставни суд је такође констатовао да застава РС и застава Србије нису идентичне јер државна застава Србије има у свом саставу и грб, што није обележје заставе РС.

Али грб РС те исте 2007. године није задовољио заступљеност сва три народа, па је проглашен неуставним. Првобитни грб РС темељио се на грбу Краљевине Србије пре Првог светског рата, уз две мање разлике.

Прва је да је круна у штиту а не изнад њега, док је друга разлика значајнија и има далекосежније последице. Наиме, власти РС сматрале су те 1992. године да су љиљани између канџи двоглавог орла на српском грбу Краљевине Србије непримерени, па су их скинули и одрекли се симбола који се налазио на српским средњовековиним националним обележјима.

Разлог је био тај што су власти БиХ већ „кокетирале” са љиљанима, а 4. маја 1992. прогласиле су грб Републике БиХ, заснован на грбу босанског краља Твртка Првог Котроманића, који је представљао плави штит, подељен сребрном дијагоналом са по три љиљана златне боје у сваком пољу. Овај грб је БиХ користила до 1998. године, када је замењен Вестендорповим.

Али такав српски грб није прошао Уставни суд БиХ јер је имао сребрни крст и четири оцила. Али и каснија верзија грба РС, у којој су враћена два љиљана и уграђени детаљи из средњовековних грбова династије Немањића и владарских кућа Котроманића, Косача и Хрватинића, који је усвојила Народна скупштини РС 15. јула 2008, запела је исте године у Уставном суду РС који га је прогласио неуставним након разматрања захтева клуба Бошњака у парламенту РС. РС од тада уместо грба, за који су Бошњаљци све време сматрали да је непотребан овом ентитету, користи амблем, одобрен у Скупштини РС.

Како су недавно подсетиле бањалучке „Независне новине”, питање са заставом и грбом ФБиХ дошло је у жижу јавности када је на конференцији за новинаре иза новог председника ФБиХ Маринка Чаваре поред заставе БиХ стајала и застава са шаховницом. На питање новинара чија је то застава поред државне заставе БиХ, Чавара је одговорио: „Ово је застава хрватског народа у БиХ, а ја овде представљам хрватски народ”.

Он је новинаре посаветовао да је боље да поставе питање због чега ФБиХ нема заставу, грб и химну и констатовао да никада није постигнута сагласност којим обележјима ће на „федералној” застави бити представљен српски народ, тако да парламент БиХ још није донео одлуку о застави, грбу и химни.

За разлику од РС, која је морала да се одрекне химне „Боже правде“ и 2008. усвоји „Моју Републику“, Федерација још нема химну.

„Па, ваљда постоји песма која ће одговарати свима", упитао се Чавара пред новинарима. Не, не постоји, јер две деценије после потписивња мировног споразума у бошњачко-хрватском ентитету нема песме за свачије уши.