Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последња година страха од е-трговине

Последња година страха од е-трговине

Своју „последњу годину без ’Пејпала’” Србија испраћа са неразвијеном онлајн трговином, али и са предвиђањем да ће у 2013. број корисника електронског плаћања сигурно бити већи.

У Србији је ове године само 600.000 грађана искористило могућност да наручује, продаје и плаћа робу или услуге на светској мрежи, што је далеко испод европског просека. Један од разлога је и непостојање сервиса који омогућава наручивање и плаћање производа са сајтова широм света. Државни секретар у Управи за дигиталну агенду Стефан Лазаревић казао је да је „ово последња година без „Пејпала”, најпопуларнијег посредника за е-трговину који омогућава корисницима да отворе налог повезан са својом дебитном или кредитном картицом и овим путем шаљу и примају уплате.

Очекује се да ће „Пејпал” повећати број заинтересованих за шопинг у виртуелном свету, али је и без њега ове године направљен помак у односу на прошлу.

 

„У односу на 2011. број особа које су куповале или поручивале робу или услуге путем интернета повећао се за нешто више од 220.000”, показало је истраживање Републичког завода за статистику.

У Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација кажу да су годину иза нас искористили да донесу мере за олакшавање е-куповине.

„Реч је о повећању лимита за увоз робе без царине и укидање неких царинских такси”, истичу у министарству.

Њихови подаци показују да се у Србији на интернету најчешће наручују прехрамбени производи, готова или јела из ресторана, авионске карте и туристички аранжмани, полисе осигурања, рачунарска и друга техничка опрема, музички дискови и улазнице за концерте и друге културне манифестације.

„Е-трговина се брзо развија у јужној и источној Европи, са стопом раста између 20 и 30 одсто. Чињеница је да је Србија испод тог нивоа услед неповерења у куповину преко интернета и недовољне рачунарске писмености, као и чињенице да регулаторни оквир у Србији није у потпуности прилагођен развоју онлајн трговине”, додају у министарству.

Они верују да ће 2013. сигурно бити година раста е-трговине у Србији, јер „смо на путу са којег више нема назад”.

Директор Центра за развој интернета Зоран Торбица, изјавио је за Танјуг да је Закон о девизном пословању решио многе проблеме око доласка „Пејпала”. Он очекује да ће се са „Пејпалом” наставити тренд који је већ добар, јер подразумева да све више грађана увиђа да Србија има већи потенцијал за извоз интелектуалних услуга него малина.

Протеклих година у Србији је никао велики број малих фирми заснованих на новим технологијама (старт-ап) које извозе софтвер и друге ИТ и интелектуалне производе о којима је говорио Торбица. У Иницијативи за унапређење нових технологија у југоисточној Европи (SEE ICT), која помаже малом ИТ бизнису, кажу да је тачно да би е-трговина помогла овом сектору.

– Развијенија е-трговина допринела би лакшем и успешнијем пословању технолошких старт-апа, омогућила би им лакше пласирање производа на глобално тржиште и једноставније трансакције новца и трговину са иностранством – објашњава Драгана Петковић из ове организације.

– Уређење ове области смањило би и страх међу корисницима и повећало обим куповине путем интернета, што би свакако имало позитиван утицај и на технолошке компаније које послују на домаћем тржишту.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Европљани убедљиво воде

Према новим прогнозама, е-трговина у Европи, која је највеће тржиште онлајн куповине, достићи ће промет од 300 милијарди евра у 2012, са растом од 20 одсто у односу на 2011. године. Велика Британија, Француска и Немачка заједно чине 60 одсто укупне електронске трговине у Европи, кажу у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.