Авалска као Ајфелова кула

Ајфелова кула, или Ајфелов торањ, можда није најомиљенији међу симболима Париза, али је зато најпознатији у свету. Од 27 милиона туриста, колико у просеку сваке године посети престоницу Француске, нека бар сваки десети понесе један од многобројних „Ајфелових” сувенира – као разгледницу, привезак, магнет, шољу, мараму, мајицу, притискач за папир, јастучницу... то је око 270.000 предмета од чије продаје лепо зарађују маштовити и предузимљиви Французи. Сви којима је „прирастао срцу” метални торањ саграђен 1889. године на Марсовим пољима у Паризу, као експонат за светску изложбу, поводом прославе стогодишњице Француске револуције, радо га виде и на постељини, кухињским крпама, абажурима, новчаницима, као држаче за лампе, украсне клинове... што је такође прилика за профит довитљивих произвођача.

Сад, кад бисмо замислили уместо Ајфеловог торња онај у Београду, на Авали, и разноразне „џиџабиџе” њиме инспирисане, колико би то пара донело маштовитим и предузимљивим Србима? А можда неки од наших умешнијих читалаца међу овим фотографијама пронађу инспирацију за сувенире, украсе и друге предмете са симболима свог града.

Са 300 метара од подножја до врха, Ајфелов торањ је, иначе, све до 1930. био највише здање на планети. Касније су га многа надмашила, па ипак је остао велика туристичка атракција, са више од 5,5 милиона посетилаца годишње. Име је добио по инжењеру који га је пројектовао, Густаву Ајфелу. Кад је „џин од челичних греда” саграђен, многи Парижани су га називали руглом и сматрали да би га требало порушити, али се данас сматра за једно од ремек-дела архитектуре у свету.

Стари телевизијски торањ на Авали, висине 202,87 метара, грађен је од 1961. до 1964. године, а пуштен у рад 1965. Једини торањ на свету који је за пресек имао једнакостранични троугао – симбол српског троношца за седење – пројектовали су архитекти Угљеша Богуновић и Слободан Јањић, а конструисао академик Милан Крстић. Стотинак грађевинара радило је непрестано на објекту у који је уграђено више од 4.000 тона армираног бетона. Врхунац посла била је поставка 60 метара високе телевизијске антене, тешке око 25 тона, коју су монтирали мајстори „Гоше” из Смедеревске Паланке, мада је најомиљенији део „поноса Београда” био ресторан – видиковац на 117. метру (који је, међутим, затворен 1970. године). Торањ су 29. априла 1999. године уништили бомбардери НАТО-а, чиме су постигли (још један) рекорд: све до пада две „куле близнакиње” Светског трговинског центра у Њујорку, 11. септембра 2001. године, био је то највиши икад срушен објекат на свету.

А нови телекомуникациони торањ на Авали, висине 204,57 метара, изграђен је 2009. и свечано отворен 2010. године.

Александра Мијалковић