Дизни, ипак, није писао редакцији „Политике”

Једна урбана мистерија коначно је разрешена, после 78 година! Волт Дизни никада није писао редакцији „Политике“ како би пружио подршку у тренутку цензуре од стране двора Карађорђевића. Више од седам деценија, кружила је градска прича, да је славни синеаст наводно „Политици” упутио телеграм подршке 1937, због забране стрипа о Микију Маусу, уз тумачење тадашње власти да им се епизодама измаштаних јунака ругамо.

Младом Марку Јеличићу, који последњих годину и по дана прикупља грађу за писање књиге о Волту Дизнију, по многима творцу модерног појма забаве, у телефонском разговору из Архиве Волта Дизнија у Бербанку, у Сједињеним Државама, предочено је да такав телеграм једноставно – не постоји.

– У контакту смо од прошле године када са почео да пишем књигу. Та архива је место у коме се чува огромна грађа, као и Дизнијева лична преписка. Дуго сам чекао одговор. Чак се поклопило да су архивари овог лета имали пуно посла због обележавања 60. годишњице отварања првог Дизниленда у Калифорнији – појашњавa Марко. Ипак, пре десетак дана коначно му је стигао одговор да преписке није било.

Интересантно је да се сви Дизнијеви телеграми чувају према имену примаоца. Писмо је тражено на основу имена тада водећих људи у „Политици”: директора Владислава Рибникара и двојице уредника Миомира Миленовића и Јована Тановића као и новинара Душана Тимотијевића и Момчила Јојића, који су преко стрипова и репортажа имали додира с Дизнијевим креацијама.

– Нажалост, испоставило се да никоме од њих Дизни није писао, али је о целом случају вероватно био информисан, јер у архиву се чувају бројни исечци из новина на ту тему. Мада је епилог с телеграмом свакако разочаравајућ, ипак је мало и очекиван. Дизни је тих дана био под вероватно највећим притиском у животу, јер је свим силама покушавао да заврши филм „Снежана и седам патуљака” – појашњава Марко Јеличић.

У Београду, редакција „Политикиног Забавника” поседује оригиналну посвету коју је Дизни дао дописнику из Америке између два рата Момчилу Јојићу. Он је уједно и једини човек са ових простора који је лично разговарао са творцем данас магичног царства и пословне империје, августа далеке 1939. Исте године 1. октобра објављена је репортажа о Јојићевој посети студију у Лос Анђелесу.

Што се тиче телеграма, сведоци тадашње атмосфере из редакције колегама су пренеле само усмено предање. Провера у нашим депоима није била могућа, јер је добар део архиве најстарије редакције на Балкану била оштећивана у пожарима после Другог светског рата, у неколико наврата.

У децембру 2016. године обележава се пола века од Дизнијеве смрти. Наш саговорник који је још као дечак био фасциниран делом славног аниматора нада се да би до тада могао да заврши књигу. У прикупљању грађе много му је помогао стрип-цртач Александар Зограф. Идеја му је да од публикација, постера и предмета с наших простора организује пратећу изложбу.

-----------------------------------------

Обавеза сећања

Почетком године огласом у нашем листу Марко је позвао сведоке који су између два рата гледали прве цртане филмове да га позову. – Јавило се пуно људи који су били сведоци успеха Дизнијевих стрипова и цртаних филмова у тадашњој Југославији. Нажалост, неки од њих су нас напустили убрзо након разговора. Ипак, знам да су били срећни што су могли да оставе дивна сећања о заборављеној свакодневици. Због њих немам право да не завршим књигу – каже Марко. Саговорници су били из Србије, земаља бивше Југославије, САД. Између осталих и великан нашег глумишта Власта Велисављевић и доајен југословенске анимације Боривоје Довниковић.