„Њујорк тајмс” на вебу више није бесплатан

Један од лидера светског новинарства, амерички „Њујорк тајмс” објавио је да ће од 28. марта наплаћивати неограничен приступ свом вебсајту. Њујоршки дневни лист се одлучио на овакав корак у нади да ће читаоци почети да плаћају за садржај који су досад добијали бесплатно.

„Њујорк тајмс” је, као и већина других светских листова, досад омогућавао сурферима да читају његов садржај без икакве надокнаде. Тренд је такав да све више људи престаје да купује штампу и окреће се Интернету где су вести, као ниједна друга роба, сасвим бесплатне.

„Овај корак је улагање за будућност”, преноси „Њујорк тајмс” речи свог издавача Артура Салзбергера.

„Омогућиће нам да развијемо нове изворе прихода да бисмо подржали наставак наше новинарске мисије и дигиталних иновација, док ћемо задржати... публику да бисмо задржали оглашаваче”, рекао је Салзбергер.

Свако ће на њиховом сајту моћи да прочита до 20 текстова месечно а да при том из џепа не извади ни цент. Ко, међутим, буде желео да чита ове новине без ограничења, мораће да издвоји 15 долара за месечну претплату. То укључује приступ странама и преко паметних телефона а за пет долара више и на ајпедовима.

Лист жели да најверније читаоце који сваког дана читају велики број чланака наведе да плаћају за то. Трик је да они који би платили за новине више не добијају њихове вести бесплатно.

Они који су већ претплаћени на штампано издање листаће сајт „Њујорк тајмса” без икаквих лимита.

Посетиоцима који долазе до „Тајмсових” прича преко линкова на другим сајтовима, „Фејсбуку”, „Твитеру” и „Гуглу” приступ углавном неће бити забрањен. Ипак, договор је са „Гуглом” да читалац који преко овог претраживача тражи чланке буде ограничен на пет наслова дневно.

„Њујорк тајмс” већ две године размишља да стави рампу на дигитално издање, али су стално одлагали да пресеку. Ризик је да ће изгубити огроман број читалаца који доприноси великом саобраћају на сајту, а који није спреман да се маши за новчаник.

„Изазов је да наплатимо свој рад али да се не одвојимо од светске мреже”, рекао је издавач.

Придружују се „Волстрит џорналу” и британском „Тајмсу” који су први лимитирали бесплатне уласке на своје веб-стране. Њихов власник Руперт Мардок први се побунио против тога што су вести једина роба за коју не мора да се плати.

Менаџмент „Њујорк тајмса” тврди да су њихова истраживања показала да власници ајфонова и ајпедова јесу вољни да издвоје новац за онлајн вести.

Ипак, лист се не одриче ни оних који нису најзагриженији конзументи а који у великом обиму доприносе посети сајта. Зато ће и дозволити 20 бесплатних текстова месечно.

Од онлајн оглашавача овај лист зарађује више од сто милиона долара годишње. Сајт привлачи више од 30 милиона људи у току једног месеца.

 Међутим, оглашавачима није важан само број посета већ и то колико се читаоци задржавају на странама новина. Чак 85 одсто посетилаца не остаје довољно дуго на једном тексту па се самим тим и не рачунају у озбиљне мете оглашавања.

„Њујорк тајмс” око 40 одсто својих укупних прихода и даље добија од огласа у папирном издању.

Међутим, показало се да је, поред новца од продатих примерака на киосцима и долара од оглашавача, потребан још неки извор прихода.

Рачунају на то да ће велики број посетилаца њиховог сајта платити цену једног ручка да би читали своје омиљене новине током целог месеца.

Остали листови помно прате ове кораке да би видели да ли је стварно тачно да људи неће да плаћају за садржај на Интернету. Чак и да је тако, кажу поједини амерички издавачи, нема разлога за чуђење јер смо управо ми ти који су у последњих 15 година убедили читаоце у тако нешто.

Ј. С.