Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Партизан демантовао сопствени извештај АПР-у

Партизан демантовао сопствени извештај АПР-у

Тачан дуг фудбалског клуба Партизан, по основу краткорочних и дугорочних обавеза, износио је 31. децембра 2012. године две милијарде и 821 милион динара. По јучерашњем средњем курсу Народне банке Србије, дуговање у еврима износи тачно 24 милиона 967.000 евра. Те податке одговорна лица шестоструког узастопног шампиона Србије унела су у консолидовани извештај клуба за 2012. годину. Тај извештај ФК Партизан предао је Агенцији за привредне регистре (АПР) 1. априла ове године, а може се прочитати у целини на интернет страници нашег листа (www.politika.rs).

Фудбалски клуб Партизан јуче је на конференцији новинарима београдских редакција поделио коментар на наш текст о дуговањима овог клуба. У том коментару без потписа и печата (стоји само ФК Партизан) поред осталог се наводи да је „у сензационалистичком чланку објављена неистина да ФК Партизан дугује 25 милиона евра, позивајући се наводно на извештај о пословању за 2012. годину објављен од Агенције за привредне регистре”:

Питајући се „откуд ауторима чланка те нетачне информације”, ФК Партизан најављује да ће одговоре потражити на суду.

Међутим, подаци које је ФК Партизан поделио београдским новинарима не поклапају се са подацима које су челници клуба предали надлежном органу, дакле Агенцији за привредне регистре.

Тако, примера ради, ФК Партизан у коментару тврди да је остварио приход у износу од 792.849.000 динара по „обавезама по основу пореза, осталих јавних прихода и пасивних временских разграничења”. Међутим, у консолидованом финансијском извештају који је предат Агенцији за привредне регистре, нигде се не спомиње тај број.

ФК Партизан даље тврди да порески дуг износи без камата 460.000.000 динара. Међутим, у извештају предатом АПР пише да исте те „обавезе по основу ПДВ и осталих јавних прихода и пасивна временска разграничења” износе тачно 1.199.725.000 динара.

Даље, ФК Партизан тврди да смо „могли да израчунамо да је негативна разлика између обртне имовине клуба и краткорочних обавеза износила приближно 800 милиона динара”. Да подсетимо на оно што је одговорно лице клуба написало у извештају АПР-у: „Обртна имовина износи 1.037.153.000 динара”, док „краткорочне обавезе износе 2.813.786.000 динара”. Разлика између једне милијарде и 2,8 милијарди, не износи 800 милиона, како тврди Партизан, већ милијарду и осамсто милиона.

Податке до којих смо дошли, проверили смо из више извора, у складу са стандардима новинарства. Пре објављивања тих података тражили смо и коментар челника Партизана, али Драган Ђурић, председник клуба, и Дарко Грубор, генерални секретар, нису одговарали на позиве новинара наше спортске рубрике. Консултовали смо и финансијске стручњаке који су протумачили податке из Партизановог извештаја АПР-у.

Током јучерашњег дана, наш лист је дошао до још детаљнијих података о финансијском извештају Партизана. Тако је, рецимо, Партизан пријавио АПР-у да су „краткорочни кредити исказани 31. децембра 2012, износили 77 милиона динара, а одобрени су за потребе финансирања текућег пословања клуба”. Као средство обезбеђења успостављена је хипотека на Спортски центар „Телеоптик” у Земуну, популарни „Земунело”. Кредити су, наводи Партизан у свом извештају АПР-у, одобрени уз каматну стопу од 9,95 одсто до 19,75 одсто годишње. По основу бескаматних позајмица, Партизан је пријавио државном органу да дугује 102 милиона динара.

По основу дугорочних кредита, Партизан је 31. децембра 2012. дуговао Интеза банци 127 милиона динара, а по краткорочним кредитима највише се дуговало Привредној банци Београд – 59 милиона динара.

Што се тиче дуговања по позајмицама, Партизан је последњег дана прошле године дуговао највише предузећу „Бонус ко”, Београд, укупно 125.000 евра, док је предузећима „СМБ градња”, „Топола комерц” и „САТ тракт” дуговано сваком по 100.000 евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.