Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Миливојевић

Магазин

08.03.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Вештина преговарања

Што је неко спретнији у ономе што зовемо договарање или тачније преговарање, имаће боље односе с другим људима. Сваки пут када се између двоје или више људи појави неки конфликт интереса или жеља, појављује се потреба за преговарањем. Зато особе које вешто преговарају заправо боље решавају конфликте с другим људима и боље постижу договоре. Преговарање није исто што и наговарање. Када неко наговара другога на нешто, то нешто може, али и не мора бити добро за другога. У наговарању постоји вертикални однос у којем онај ко наговара заузима вишу позицију некога ко боље зна, док наговарана страна има нижу позицију онога ко не зна. У преговарању или договарању обе стране имају једнаковредну позицију. Замке уцењивања и изнуђивања Метафора за преговарање јесте ценкање на пијаци. У

Магазин

01.03.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Родитељи као робови

Ако је једна особа спремна да се жртвује због неке друге, то се често разуме као врхунски израз љубави. Многи савремени родитељи љубав према детету изражавају управо кроз жртвовање. Као што је неко рекао: Деца су данас једина вредност због које би људи дали свој живот. Свакако да родитељи морају да се одрекну много тога у корист своје деце, али постоји јасна граница између одрицања и жртвовања: одрицање је конструктивно, жртвовање је самодеструктивно. Многи родитељи су заробљеници „идеологије срећног детета” јер верују да њихово дете мора да има срећно детињство како би одрасло у самосталну и ментално здраву особу. За њих су родитељи добри када све чине да усреће дете и да му створе доживљај вољености. Задовољство настаје када се некоме оствари жеља, а осећање среће када му се оствари

Магазин

22.02.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Емотивни чворови

Од појаве психоанализе пре више од стотину година, опште је прихваћена идеја да нечије детињство у значајној мери одређује особине одрасле личности. Трансакциона анализа отишла је корак даље јер тврди да сваки одрасли човек у себи носи своје „унутрашње дете”, као и да то дете на основу својих доживљаја и порука које добија од родитеља ствара неку врсту сценарија свог будућег живота. Међутим, много је примера да је неко имао ужасно детињство, а да је израстао у позитивну особу. Другим речима, нечија неповољна прошлост има

Магазин

15.02.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Нежељена заљубљеност

Од 12. столећа у западној цивилизацији почиње слављење заљубљености и то на дворовима – одакле речи „дворити” и „удварати се”. Било да је реч о „трубадурској”, „дворској” или „витешкој љубави”, заљубљеност је све до краја 18. столећа остајала дворска игра уског круга елите. Захваљујући Гутенберговој револуцији штампања књига, настанку школа и све већем описмењавању, главни масовни медиј тог времена постали су романи. Романтичарски покрет у књижевности, који се појавио крајем 18. столећа, уздизао је појединца, његова осећања и слободе, па самим тим и заљубљеност и „велику, несрећну љубав”. Како су се књиге све више читале, тако се заљубљеност полако „спуштала” у ниже друштвене слојеве, првенствено међу младе. Касније су филм и телевизија довели до „холивудизације” колективног несвесног

Магазин

08.02.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Мржња у школи

Недавно су медији објавили да се у једној школи догодио незапамћен напад на наставника. Једна средњошколка, иначе одличан ученик, с леђа је ножем напала наставницу математике и посекла је по лицу. Када се овако нешто деси, људи се питају: Зашто? Шта је разлог? Најједноставнији одговор је: мржња. Мржња се разликује и од презира и од љутње и беса као веома снажне љутње. Љутња је емотивни захтев за промену понашања. Онај ко се љути на некога то чини зато што сматра да се други понаша на неки начин који је неоправдан и штетан. Зато је свака љутња заправо порука: промени понашање. Како је љутња усмерена на нечији поступак, она ништа не говори о томе какав је однос особе која се љути према особи на коју се љути. Зато је могуће љутити се на особу коју волимо и поштујемо. Непријатељска

Магазин

01.02.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Победити себе

Често људи који размишљају о себи или о некој другој особи доживљавају људско биће као једну целину која се увек понаша доследно. У стварности су људска бића много комплекснија. То се најбоље види када дође до неке врсте „унутрашње борбе”, када се особа „бори сама са собом”. У оваквим ситуацијама морамо се запитати ко се бори с ким, то јест против кога. Борба са собом је заправо борба између два дела личности која се налазе у унутрашњем конфликту. Било да један део нешто жели, а други је против тога, било да два дела желе различите ствари, реч је о унутрашњој динамици која се често појављује у животу. Сметња у систему Унутрашњи конфликт није сам по себи патолошко стање, већ је део свакодневног живљења. Он може постати патолошки ако се тиче неког веома важног животног питања и ако

Магазин

25.01.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Развод и заједнички пријатељи

Када људи улазе у озбиљну везу или брак, они у тај однос „уносе” и своје пријатеље. После извесног времена, с можда неколико изузетака, њени и његови пријатељи постају заједнички пријатељи. Када се након одређеног броја година двоје одлучи на раскид или развод, то емотивно „затресе” и мрежу заједничких пријатеља. Разводи и раскиди су тужни, због чега заједнички пријатељи често реагују осећањем туге што се завршио један период заједничког дружења и живљења. Типичан резултат је да свако „односи” своје личне пријатеље које је „унео” у заједнички живот. Сваки прекид дубоког емотивног односа, било брака, било озбиљне везе, праћен је бројним осећањима, од љутње, туге, стрепње, па све до презира и мржње. Иако људи често говоре да су се договорили да се разиђу, иза тог „договора” често се

Магазин

18.01.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Поништавање људског бића

Конфликти су неодвојиви део друштвеног живота. Конфликт можемо да дефинишемо као сукоб две жеље (интереса) које се међусобно искључују. У том смислу конфликти су присутни између родитеља и деце, двоје супружника, шире породице, суседа, локалне заједнице, друштвених група. Конфликт треба схватити као сукоб жеља или интереса, а не као она понашања која користи неко ко жели да превлада у конфликту. Другим речима, агресивно понашање није само по себи конфликт, већ је израз конфликта. У цивилизацијским оквирима постоје две врсте разумевања конфликта: оно које је цивилизацијски „више” и оно које је „ниже”. Виша врста се односи на конфликте, критике, дебате итд., који се врше из позиције самопоштовања и поштовања друге стране, било да је реч о појединцу или групи. Виши облик је могућ само

Магазин

11.01.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Жеље у карантину

У животу људи се крећу или од нечега или ка нечему. Оно што је одговорно за наше кретање ка нечему јесу наше жеље и потребе. Иако се потреба као појам користи на бројне начине, у најужем смислу означава оне наше потребе које морамо задовољити да бисмо остали живи. Таквих потреба има веома мало, док је далеко већи број наших жеља. У том смислу жеље су ткиво онога што осећамо као животну енергију, животни елан или либидо. Иако је захваљујући психоанализи либидо почео да означава сексуалну жељу, у оригиналу ова реч означава сваку жељу, па и сам животни нагон. Утицај на квалитет живота Жеље се осећају и зато спадају у осећања. Најкраћа дефиниција је да су жеље осећања важног циља. На основу жеља настају и друга осећања: када је жеља остварена, настаје осећање задовољства; када су

Магазин

04.01.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Ко је данас ауторитет

Међу пријатељима и познаницима недавно сам направио једну малу анкету постављајући увек исто питање: Ко је за тебе данас у Србији ауторитет којем верујеш. Помало збуњени, покушавали су да се сете некога, углавном неуспешно. Наводили су значајне људе који више нису живи, али то се није рачунало. Ако бих питао групу од троје-четворо, када би неко некога споменуо, други су се згражавали како је могуће да тај у датој особи види ауторитет. Када смо почели да причамо о њиховим радним срединама, испоставило се да само четвртина анкетираних свог надређеног доживљава као позитиван ауторитет. Када сам питао о поверењу у институције, ни тада нисам добио одговор. Иако се из ове анкете не могу извлачити поуздани закључци, чини се да живимо у друштву у којем је много разочараних, који више не верују

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Зоран Миливојевић

10.06.2026 у 02:05

Медведев: Русија може да се носи са највећим изазовима показали смо целом свету

10.06.2026 у 01:51

Претежно сунчано, од средине дана развој облачности

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом