Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аутор: Борис Јашовић

16.07.2007 у 16:22
Резултати недавног испитивања јавног мњења, које је у педесетак земаља спровео један истраживачки центар из Вашингтона, указују на драстичан пад поверења (или раст неповерења) у политику коју персонификује Џорџ Буш Млађи. Посебно је индикативан податак да неповерење расте у државама – традиционалним америчким савезницама, па и у самим Сједињеним Државама. Питање које, стога, ваља поставити гласи: да ли је отпочео процес делимичног освешћења западног човека (посебно америчког), који је из своје грађанске перспективе уочио извесну неподударност између демократских начела које САД декларативно истичу у теорији и оних које доктринарно спроводе у пракси? Или је, пак, реч о томе да свако историјско раздобље поседује критичну масу грађана који се тешко препуштају утицају политичке индоктринације? Одговор је највероватније негде на средини.
19.06.2007 у 17:09
Постоји изрека која каже да револуције прождиру своју децу! Када је Џери Рубин, један од вођа студентске побуне на Берклију и један од предводника чувеног марша на Пентагон, отпочео каријеру финансијског саветника, догодило се нешто слично. Наиме, студентски револуционар је из система отпора прешао у систем доминације. Од 60-их година 20. века наовамо велики број хипи-револуционара је прешао линију која раздваја систем отпора од система доминације. Међутим, то ни у ком случају не значи да је револуција из 60-их представљала ординарну бесмислицу. Управо супротно, она је на известан начин утрла пут даљим отпорима доминацији широм планете. Разлика је можда у томе што су системи отпора и доминације постали глобалнији и дисперзивнији феномени. Теоретичар постиндустријског друштва и социјалних покрета Ален Турен истиче да се отпор испољава свуда јер и систем доминације захвата потрошњу, образовање, информације, међуљудске односе, као и области политике и економије.