Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Свет

08.04.2021 у 21:25

Украјина је одлучила да не учествује у преговорима, него да предност да другим методама за решавање сукоба у Донбасу. Делегација Кијева неће учествовати у разговорима Трилатералне контакт групе у Минску због „непријатељске реторике” Белорусије, за коју сматрају да је под утицајем Русије. Ипак, најавила је да би њен улазак у НАТО решио проблем. После дуго очекиваног телефонског разговора Володимира Зеленског са Џозефом Бајденом у петак, уследио је и разговор с генералним секретаром алијансе Јенсом Столтенбергом, у којем је украјински председник закључио да је једини начин да се оконча рат – пријем Украјине у НАТО. Као „најхитније питање” он је означио „могућност добијања акционог плана” као пута ка будућем чланству. Зеленски је исти захтев упутио у понедељак и уторак током телефонских

Свет

06.04.2021 у 20:21

Пашињанова питања Путину о „искандеру М”

У односима Јерменије, Азербејџана, Русије и Турске око рата у Нагорно-Карабаху појавио се нови моменат који може да закомпликује међусобне односе после тешко стеченог мира и доведе званичну Москву у непријатну ситуацију. Фебруарска изјава јерменског премијера Никола Пашињана да се руске ракете „искандер” нису показале као ефикасне и да је експлодирало само око 10 одсто њих – добила је обрт. Азербејџан је пре неколико дана приказао делове две експлодиране ракете, нађене у граду Шуши, и то ракете унапређене варијанте „искандер М”, које користи руска војска и које се не извозе. Због ових ракета Москва је предмет критика да крши међународне обавезе о неширењу ракета домета до 500 километара. Пашињан за сада није коментарисао нову чињеницу. Он је пре два месеца изазвао велику буру која је

Свет

03.04.2021 у 19:31

НАТО омета завршетак „Северног тока 2”

Завршетак „Северног тока 2” наилази на нове прeпреке. Изузев уобичајеног дипломатско-финансијског притиска САД на Немачку, која је најзаинтересованија у ЕУ за завршетак овог пројекта, сада je почелo и физичкo ометањe бродова који полажу цеви по дну Балтичког мора на преосталом 121 километру гасовода. То чине војни и цивилни бродови, авиони и хеликоптери чланица НАТО-а, што представља претњу по безбедност посаде брода који изводи радове и самог цевовода. Сада су већ ствари дошле до тачке могућег судара с руским бродовима, а пратећа флота је приморана да их удаљава из грађевинске зоне. Руски медији у вези с најновијом ситуацијом постављају питање да ли би званична Москва требало да ангажује Балтичку флоту да чува ову зону или је тај потез управо оно што Запад чека. Директор „Северног

Свет

02.04.2021 у 21:35

Чују ли се НАТО и Русија

Односи између НАТО-а и Руске Федерације су на најнижој тачки од хладног рата и не само да не постоји међусобна интеракција, него једни друге оптужују за одсуство жеље да се она успостави. Шеф руске спољне политике Сергеј Лавров констатовао је да Северноатлантски савез одбија да разговара о руским војним мерама за изградњу поверења. Он је на заседању Валдај клуба у среду рекао да чланице НАТО-а категорички одбијају да разговарају о предложеним мерама, укључујући и предлог о прекиду вежби у близини контактне линије, што укључује и разговор о удаљености на коју би били повучени и авиони и бродови. Како преносе руски медији, Лавров је рекао да НАТО једноставно одбија да разговара, као и да Москва не одбија да ради у савету Русија–НАТО. Деманти шефа дипломатије уследио је готово две седмице

Свет

31.03.2021 у 19:43

Минск оптужује Тихановску за тероризам

Покретањем кривичне истраге против Светлане Тихановске и одметнутих безбедњака у удружењу БИПОЛ због припремања терористичког напада, Александар Лукашенко је одлучио да изврши притисак на државе које пружају подршку опозицији у свргавању његове власти. Ако белоруско тужилаштво утврди њихову кривицу, а нема сумње да ће то учинити, државе у којима се налазе ове особе добиће захтев за њихово изручење по међународној потерници због тероризма. Иако су власти Литваније већ рекле да ће се „пре пакао замрзнути”, него што ће Тихановску изручити, белоруске власти су одлучиле да и даље врше притисак на земље домаћине опозиционара из којих они подстичу обнављање демонстрација. То су, према Лукашенковим речима, Литванија, Пољска и Украјина. Пре неколико дана, у време протеста за Дан слободе,

Свет

26.03.2021 у 19:00

Како је Путин разочарао медије

Руски председник Владимир Путин је разочарао медијску индустрију, која је „као запета пушка” чекала да у уторак објави фото-вест дана. Сам Путин је дан раније најавио да ће се сутрадан вакцинисати, а поједини медији су већ по подне констатовали да се дан ближи измаку, а да вести о његовом вакцинисању нема. А онда је његов портпарол Дмитриј Песков објавио да се председник вакцинисао, да се осећа добро и да за среду планира „пун радни дан”. То је учинио без присуства камера, а није хтео ни да открије коју од три руске одобрене вакцине је Путин примио. Званични Кремљ је саопштио да је председник Путин вакцинисањем „дао добар пример руским грађанима” и да ће другу дозу вакцине примити за око три недеље. Веће разочарaње и сумње у Путина се скоро нису догодили. Вест да је он избегао да

Свет

23.03.2021 у 08:29

Колико ће Турску коштати руски ловци

Обновљена најава да је Русија спремна да Турској прода руске борбене авионе Су-35 и Су-57, ако их Анкара затражи, тренутно је више у функцији изазивања тензија међу савезницима у НАТО-у, него што је близу реализације. Такође, руски позив Анкари значи и покушај да је опомену због одлагања реализације већ постигнутих договора, али је и тактички покушај да је задрже у својој сфери војног утицаја. Односи Вашингтона и Анкаре сада су на прекретници под новом председничком администрацијом и Москви би свакако било у интересу да не дође до „ресетовања” нарушених односа савезника. Прошле седмице је Валерија Решетњикова, портпаролка Федералне службе за војну и техничку сарадњу, оживела некадашњу причу о куповини руских ловаца. Она је рекла да су спремни за преговоре – ако постоји захтев Турске за

Међународни преглед

21.03.2021 у 22:00

Убица у Кремљу, Бајден у проблему

У међународним односима све је ближе тренутак када ће на наплату доћи рачуни који су се деценијама гомилали и не мора се испоставити да ће их нужно платити Русија и Путин, како је то најавио Бајден. Наравно, платиће је и они, али сигурно је да неће ићи све тако глатко како је замишљено у Вашингтону. С каквим је убрзањем с позиције силе кренула америчка дипломатија, може се догодити да ту цену плате управо они који је испостављају целом свету. Несрећни изнуђени одговор америчког председника да је Путин убица само је илустрација губљења контроле. То се догодило и у Енкориџу на преговорима Американаца и Кинеза, када су источњаци који негују суптилно опхођење без вишка покрета и речи – оштро зауставили Блинкена и Саливана. СВАЂА НА АЉАСЦИ: Високи кинески званичници оштро су опоменули

Свет

16.03.2021 у 19:12

Зашто је Русија за Британију највећа „државна претња”

Велика Британија ускоро ће прогласити Руску Федерацију „непријатељском државом”, док ће Кина постати главни трговински конкурент. Према писању британских медија, овакву промену спољнополитичког правца Лондона данас ће представити премијер Борис Џонсон у документу који се бави свеобухватним прегледом безбедносних, одбрамбених и спољнополитичких питања. Овим потезом Велика Британија се придружује САД у дефинисању односа према главним конкурентима, док ЕУ још покушава да избегне означавање „главних непријатеља”. Русија ће бити именована „највећом претњом” због чињенице да „често агресивно напада” водени и ваздушни простор Британије. У документу на 100 страница званична Москва је заслужила овакав третман и због „убиства неистомишљеника на британском тлу”. У извештају на који се позива

Свет

07.03.2021 у 21:00

Човек за преврате

Са коликим жаром је као опозиционар у маскирној одећи с качкетом опседао владине зграде борећи се за власт, сада с једнаким жаром предлаже бројне промене како би је задржао. Најавио је да је спреман да понуди нове изборе и референдум о уставним променама којима би се политички систем у Јерменији вратио на полупредседнички облик владавине који је 2018. сам срушио. Потом је после разговора са Путином променио мишљење о ефикасности руских „искандера” за које је рекао да су успешно дејствовало само у 10 одсто случајева. У наплату политичких рачуна укључио се и Илхам Алијев – за кога се испоставило да је боље обавештен од Пашињана: казао je да у овом рату на њихову територију није пао ни један „искандер”. Данас јерменски премијер тврди да га само народ може сменити јер га је и довео на

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Биљана Митриновић Рашевић