Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Саво Штрбац

Колумнисти

01.05.2021 у 18:00

Зоран Милановић на Трамповом путу

Изјавом да се у Другом светском рату у Јасеновцу догодио геноцид, али пре свега према Јеврејима, тек касније и према Србима и то искључиво онима из Поткозарја те да су Срби пружали отпор због чега су били третирани као непријатељи, а они се не убијају у логору, изговорене 22. априла ове године на одавању почасти убијенима у Јасеновцу, председник Републике Хрватске, Зоран Милановић, ко зна по који пут својим (не)промишљеним изјавама потреса јавност. Овог пута и српску и хрватску. И ова је, као и многе друге његове изјаве, двосмислена, контрадикторна и провокативна, изговорена по систему „топло-хладно”, односно ред истине па ред инсинуација. Као и многи други, и ја се питам зашто даје такве изјаве – да ли због незнања, привлачења пажње, сензационализма...? Пратим га већ

Колумнисти

15.04.2021 у 18:00

Мештровићеви Индијанци и Тесла

Почетком марта ове године хрватску јавност, струку и политику веома је узнемирила објава града Чикага да је међу 41 јавним спомеником чија се судбина преиспитује и споменик Индијанцима Ивана Мештровића, с објашњењем да су скулптуре критиковане због „романтизованих и редукованих слика америчких Индијанаца”. Хрватска дипломатија покренула је дијалог са релевантним саговорницима у Сједињеним Америчким Државама, два хрватска министарства, Министарство културе и медија и Министарство спољних и европских послова послали су заједничко саопштење у Сједињене Америчке Државе у вези са расправом око судбине поменутих скулптура, а сплитски књижевник Синиша Вуковић упутио је јавно писмо Тонију Кукочу, играчкој легенди Чикаго булса, који је остао да живи у том америчком граду, да

Колумнисти

28.03.2021 у 18:00

Европски воз „а ла карт”

Један задатак под називом „Европски воз”, који је осмацима у градићу Кастав, надомак Ријеке, недавно задала вероучитељица, иначе часна сестра, „протутњао” је медијима у региону и изазвао низ реакција. Елем, осмаци су морали замислити да путују возом из Загреба у Индију те да сами, на седмодневном путовању, са понуђеног списка потенцијалних сапутника изаберу три особе с којима би хтели путовати и три особе с којима никако не би желели путовати те да образложе своје ставове. А на том „менију” нашли су се: хомосексуалац, српски војник из Босне, хрватски тајкун, лекар специјалиста за побачаје, проститутка из Берлина, млади уметник који болује од сиде, Африканка која продаје производе од коже, Ром који је тек изашао из затвора, Индијка с једногодишњим дететом, компјутерски

Колумнисти

06.03.2021 у 18:00

Правда за невино осуђеног

Од када је ТВ Ал џазира недавно емитовала документарац „Терет Мирка Граорца”, аутора Сплићанина Бранимира Зекића, случај његовог главног јунака је поново дошао у жижу јавности у целом региону. Ко је Мирко Граорац? Из родних Бајинаца код Српца са 22 године долази у Сплит, где као саобраћајни полицајац ради све до краја 1990, када је, због „погрешних крвних зрнаца”, пензионисан са свега 48 година. У току 1992, пре него се заратило у БиХ, одлази у родно село да негује болесне родитеље. У годину дана сахранио је и оца и мајку. У жељи да се врати код породице у Сплит испречио му се рат. Након многих перипетија, тек 1994, заобилазним путем преко Мађарске, успева да се придружи супрузи, сину и кћери. Годину дана није имао већих проблема. А онда су једне вечери у априлу 1995. дошли по

Колумнисти

12.02.2021 у 18:00

Балада о Мајским Пољанама

Прошло је више од месец дана од када је потрес јачине 6,2 степена по Рихтеру добрано растресао Банију, оштетивши више десетина хиљада објеката и одневши седам живота, од тога пет у Мајским Пољанама, приградском насељу градића Глине. Од тада је написано много текстова и снимљено видео и фоно- записа о подручју које је погођено потресом, укључујући последице и помоћ. Писало се и говорило о прошлости тог подручја, укључујући и ратове у двадесетом веку, па чак и о томе да ли је исправно рећи Банија или Бановина. И сам сам био у ситуацији да за медије у региону говорим о том подручју, које је у већем делу деведесетих година прошлог века било у саставу тадашње РСК. Говорио сам и о националном саставу Петриње, Сиска, Глине, Двора и Костајнице и одливу становништва и

Колумнисти

28.01.2021 у 18:00

Веровали или не

Хрвате и непотребно уништавали њихову имовину, погубнија је по истину него она Гебелсова „много пута поновљена лаж постаје истина”У децембру 2020. године пред хрватским судовима заказане су главне расправе у 14 предмета због ратних злочина у којима је обухваћено укупно 59 оптуженика: пред Жупанијским судом у Загребу заказане се расправе у седам предмета против 46 оптуженика, пред ЖС у Осијеку у четири предмета против седам оптуженика и пред Жупанијским судом у Сплиту у три предмета против шест оптуженика. Четворици се суди у присуству и сви су екстрадирани из других држава, а свим осталима у одсуству. Сви оптужени су припадници бивше ЈНА или „паравојних јединица” бивше РСК. Ако не сви, онда су велика већина држављани Републике Србије. Од свих оптуженика којима се суди 25 година по

Колумнисти

11.01.2021 у 18:00

Крајина у будућности

Поводом Дана Републике Српске Крајине, група Крајишника одржала је 19. децембра о. г. вебинар на тему Крајина у будућности. Као најстарији учесник овог панела и аутентични хроничар тога времена, а имајући у виду да су многи гости панела били деца у избегличкој колони или рођени у избеглиштву, био сам задужен да нешто кажем шта је претходило проглашењу РСК. И ево шта сам рекао: „Победом екстремно националистичке странке ХДЗ-а на првим вишестраначким изборима у Хрватској, одржаним у априлу и мају 1990, отворен је простор за антисрпску кампању, која се манифестовала кроз више нивоа, чији је циљ био минимизирање политичких и националних права Срба, који су били конститутиван народ у тој федералној јединици СФРЈ. Неуважавање српских амандмана на предлог новог хрватског устава,

Колумнисти

12.12.2020 у 18:00

Прва жртва рата у Хрватској

Саша М... недавно је поставио следећи твит: „23. 11. 1990. погинуо је Горан Алавања. Он је прва жртва сукоба у Хрватској. Био је полицајац МУП-а Хрватске. Био је дежурни код Бенковца и неко је засуо ауто мецима. Хрвати тврде да су Срби, али ауто није нађено код Срба. Дакле, ни дан-данас се не зна ко га је убио.” Пошто се већ дуже време накањујем да јавно објавим моја сазнања о овом догађају, Сашин твит ме је понукао да барем део тих сазнања поделим и са читаоцима „Политике”. Иако је „балван револуција” започела 17. августа 1990, полицијске станице на подручју СУП-а Задар – биоградска, бенковачка, обровачка и задарска – наставиле су сарадњу, која се, између осталог, очитовала и у спровођењу директиве о упућивању милиционера једне на подручје друге станице ради успешније контроле

Колумнисти

12.11.2020 у 18:00

Раја из Вуковара

У последњих петнаестак година, на различитим местима и у различита времена, упознао сам ратнике из Вуковара са обе стране фронта, који су пре рата деведесетих живели у истом крају, већина и у истој улици, и међусобно се познавали и дружили. Милана Ланчужанина званог Камени (1963), Србина и по оцу и мајци, упознао сам на суђењу у случају „Овчара” пред Специјалним судом у Београду, које је почело 2006. Био сам његов изабрани бранилац. Оптужба га је теретила за учешће у убиству најмање 200 заробљених припадника хрватских оружаних снага 20. новембра 1991. на пољопривредном добру „Овчара” у близини Вуковара. Командовао је јединицом „Лева суподерица” а имао је и титулу четничког војводе. На првом суђењу је осуђен на 20 година затвора, на другом на шест, а на трећем је

Колумнисти

29.10.2020 у 18:00

Чији је војник био Ненад Крстић

„Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са седиштем у Крагујевцу или попис жртава, Документационо-информационог центра ’Веритас’ Саве Штрпца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића”, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА”, недавно објављеног на проусташком порталу „директно.хр”. Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора „Лора” у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и припаднике ЈНА, и ауторка награђиваног романа „Црни капут”, у којем све монструозне тортуре које су примењиване у „Лори” чине Срби над Хрватима у Вуковару. Као илустрација уз текст је приложен и скенирани део „Веритасовог”

Претходна Следећа

Почетна / Саво Штрбац

10.06.2026 у 02:05

Медведев: Русија може да се носи са највећим изазовима показали смо целом свету

10.06.2026 у 01:51

Претежно сунчано, од средине дана развој облачности

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом