Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Саво Штрбац

Колумнисти

16.05.2020 у 18:00

Кокетирање хрватских председника

Првомајски медијски догађај у региону свакако је био када је хрватски председник Зоран Милановић напустио скуп у Окучанима поводом годишњице акције „Бљесак” због тога што су неки од учесника у протоколу носили црне мајице са ознакама ХОС-а и исписаним усташким поздравом „За дом спремни”. Не памтим да је председник било које друге државе напустио скуп који организује његова држава и то за време интонирања државне химне. Нисам прочитао или чуо ни да се нешто слично десило било где и било када. Због тога би овај догађај, поред политичког, могао да има и значај за Хрвате у процесу суочавања с прошлошћу, која није далеко одмакла. А има ли и за регион, односно за хрватско-српске односе и однос службене Хрватске према ближим и даљњим историјским догађајима? Милановић није ново лице на

Колумнисти

19.03.2020 у 18:00

„Борачки закон” без крајишких бораца

Недавно је Скупштина Републике Србије усвојила дуго најављивани Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је остао у медијској сени Закона о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији, који је усвојен истог дана. Оно што се у ретким коментарима могло прочитати о „борачком закону” били су углавном хвалоспеви о правима субјеката из наслова закона, док се о једној категорији бораца, који нису ни добили статус борца, скоро ништа није ни писало ни говорило. Али се зато на друштвеним мрежама развила оштра међукрајишка полемика о томе ко је крив за овакву ситуацију. Да ли је оваква дефиниција борца изненадила крајишке борце? Није, осим наивних који су веровали да помпезно најављивани

Колумнисти

07.03.2020 у 18:00

(Не)брига о земним остацима предака

Недавно је у просторије „Веритаса” у Београду навратио Драго М., родом из источне Босне, и испричао ми следећу причу: Институт за нестале особе БиХ, под претпоставком да се ради о посмртним остацима бошњачких (муслиманских) жртава из деведесетих година прошлог вијека, почео је у мају 2015. ексхумацију једне масовне гробнице у рејону Црног врха у близини места Снагово, на подручју општине Осмаци, која припада Републици Српској. Међутим, већ на први поглед, по изгледу лешева и по предметима који су нађени међу костима, било је јасно да су лешеви из неког ранијег времена, вероватно из Другог светског рата, па се престало са даљом ексхумацијом те је тек отворена гробница одмах и затворена. Откривањем ове гробнице, по Драгиним ријечима, потврдила се прича, коју Срби овог краја шапатом

Колумнисти

09.02.2020 у 18:00

(Не)правда по Европском суду

Европски суд за људска права (EЦХР) је 16. јануара ове године објавио одлуку у предмету „Кушић против Хрватске" којом је прогласио захтев подносиоца недопуштеним, због тога што нису исцрпили сва доступна и ефикасна домаћа правна средства предвиђена чланом 35. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (даље: Конвенција) пре подношења захтева том суду. Ова одлука је коначна. Недељка Кушића (61) и његовог сина Перу (36), цивиле српске националности, из њихове куће у Сиску одвели су 5. фебруара 1992. мушкарци у маскирним униформама. Сутрадан су њихова тела пронађена поред цесте код Петровог Поља. Након што је прегледом тела установљено да су Кушићи умрли услед прострелних рана главе и трупа, полиција је Окружном јавном тужилаштву у Сиску поднела кривичну пријаву против

Колумнисти

26.01.2020 у 18:00

Операција „Масленица” у филмској серији „Генерал”

И филм и серија под називом „Генерал” показују да се држава Хрватска, која стоји иза овог пројекта са око три милиона евра и „патриотским” говором председнице државе на премијери филма, још није ни почела суочавати са својом новијом прошлошћуНа православни Божић ове године ХРТ је у вечерњем ударном термину емитовао пету епизоду филмског серијала „Генерал” Антуна Врдољака, која је посвећена хрватској агресији на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК), под кодним називом „Масленица”, која је започела 22. јануара 1993. Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним

Колумнисти

01.01.2020 у 18:00

Нестали у хрватској председничкој кампањи

Проблем несталих из ратова деведесетих прошлог века и даље оптерећује односе између Србије и Хрватске, што је присутно и у хрватској изборној кампањи за председника државе. Актуелна предсједница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић, која је као фаворит ушла и у други круг, изјављује: „Србија се мора суочити са својом прошлошћу и зато ћу инсистирати на питању несталих као услову за њен улазак у ЕУ”, што ми је и дало повода да се још једном осврнем на тренутну ситуацију са несталима на подручју ових држава. Председник Комисије Владе Хрватске за особе нестале у домовинском рату, Стјепан Сучић, на недавно одржаној седници овог тела, обзнанио је како се у првом тромјесечју 2020. године очекује објава петог издања Књиге особа несталих на подручју РХ у рату деведесетих, са именима 1.872 особе

Колумнисти

08.12.2019 у 18:00

Новине у стицању хрватског држављанства

Од када је у октобру ове године у хрватском Сабору усвојен Закон о изменама и допунама закона о држављанству (НН 102/19), који ступа на снагу 1. јануара 2020, „Веритасу” се свакодневно обраћају Крајишници, који су се услед ратних дешавања из деведесетих година прошлог века распршили широм света, с питањем шта је у поменутом закону ново у односу на досадашњи закон, што ме је и понукало да напишем овај текст. Једна од усвојених новина јесте и да се хрватским држављанином сматра и особа рођена од 8. јануара 1977. до 8. октобра 1991, којој су у тренутку рођења оба родитеља имала хрватско држављанство, али јој је у евиденцији о држављанству уписано друго држављанство, под условом да у року од идуће две године поднесе захтев за утврђивање држављанства. Наиме, почев од 8. јануара 1977. па

Колумнисти

23.11.2019 у 18:00

Графити зла

Годинама уназад навикли смо на антисрпске графите широм Хрватске од којих су најексплоатисанији „Србе на врбе” и „Убиј Србина” са неким додатним „украсима” попут „ушатог У” или усташког поклича „За дом спремни”. У последње време, међутим, аутори антисрпских графита постали су много креативнији и оригиналнији, што доказују и сљедећа два: „Ој хрватска мати, Србе ћемо клати” и „У пролеће кад цвате врба правићемо паприкаш од Срба”, који су недавно осванули и у Задру и у Сплиту. Ипак, један од најоригиналнијих а уједно и најдегутантнијих је овај: „Закољи Србина и извади му органе јер су у кварту мачке гладне” који се појавио десетак дана пре поменута два графита, такође у Задру, на фасади зграде у пределу званом Били бриг. Овај последњи очито је инспирисан догађајима на

Колумнисти

26.10.2019 у 18:00

Списак вуковарских жртава

Ових дана медијски хит у Хрватској је откривање спомен-обележја вуковарским жртвама, на којем се нашло 2.717 имена и презимена, која су исписана на стакленим плочама постављеним у дворишту Фрањевачког самостана и жупе св. Филипа и Јакова поред Дунава. Спомен-обележје је пројекат фра Ивице Јагодића, гвардијана Фрањевачког самостана у Вуковару, који изјављује да се на плочама налазе имена „оних који су дали своје животе за Вуковар” међу којима су: бранитељи и цивили, мушкарци, жене и деца, католици, православци, муслимани... и сви на једном месту. „Рекао бих да је ово 99,99 одсто имена. Могуће је да на попису неко и недостаје, али то је заиста нека крајња ситуација да су можда у тој породици сви нестали или погинули, или да је неко жив, али је предалеко од Вуковара, у Америци или

Колумнисти

27.09.2019 у 18:00

Петровачка цеста

„Баш на Петровачкој цести изградићемо цркву где су Срби највише страдали. Србија ће издвојити тај новац”, изјавио је председник Србије Александар Вучић на скупу поводом Дана сећања на Србе страдале у 20. веку, одржаном 19. септембра ове године у Дрвару. Шта се то десило на Петровачкој цести? Дана 7. августа 1995. код Бравскога (топографски називи тог насеља су још Кленовац и Јањило), места које се налази између Петровца и Кључа, у авио-гранатирању хрватских авиона у избегличкој колони погинуло је десет особа (међу њима четворо деце, двадесетогодишња девојка и осамдесеттрогодишња старица), а неколико десетина људи је, што теже што лакше, рањено. Ова избегличка колона кренула је из северне Далмације и Лике и у Мартинброду преко Уне прешла у Републику Српску. У августу 2006. године,

Претходна Следећа

Почетна / Саво Штрбац

10.06.2026 у 02:05

Медведев: Русија може да се носи са највећим изазовима показали смо целом свету

10.06.2026 у 01:51

Претежно сунчано, од средине дана развој облачности

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом