Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јелена Чалија

Хроника

20.11.2016 у 09:33

Етичке дилеме на месту злочина

Већина оних који су читали новинске извештаје о летошњем монструозном убиству девојчице у Зајечару тешко је могла да обузда емоције, од осећања туге до излива љутње и беса. А како је било полицијским службеницима који су прикупљали материјалне доказе, обрађивали место злочина, разговарали са починиоцем? Иако су професионалци, обучени за такав рад, нарочито код најтежих кривичних дела, форензичари се боре и са сопственим емоцијама. О томе је на недавно одржаној трибини у Институту друштвених наука у Београду говорио Ненад Аранитовић, полицијски службеник Националног криминалистичко-техничког центра Управе криминалистичке полиције. Аранитовић је запослен на пословима координације и вршења форензичке обраде у случајевима најтежих кривичних дела и био је у тиму који је био у Зајечару,

Друштво

16.11.2016 у 19:05

У плану оснивање Академије за исламску културу у Београду

Исламска заједница Србије (ИЗС) планира да у Београду оснује високошколску установу где би се изучавала исламска култура. Како у разговору за „Политику“ објашњава реис-ул-улема ИЗС Сеад Насуфовић, као предавачи били би позивани стручњаци из свих важнијих исламских земаља, а факултет би био отворен за све студенте без обзира на верску и националну припадност. – Уколико будемо у могућности до следећег круга акредитације завршићемо оснивање Академије за исламску културу и цивилизацију. Она би се налазила у згради поред Бајракли џамије у Београду. Већ сам тим поводом имао плодотворне разговоре са представницима Ирана. Уз Академију, било би нам потребно да имамо развијене и друге пропратне установе попут велике библиотеке, архива или музеја – каже реис Насуфовић. За оснивање институције

Друштво

09.11.2016 у 15:05

За проблеме у Новом Пазару има решења, али нема воље да се примене

Обраћање држави Србији ми личи на измишљање проблема који би требало да привуку међународну пажњу, каже реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Сеад Насуфовић, оцењујући Санџачку декларацију коју је усвојио Сабор Исламске заједнице у Србији Није ми познат случај да држава угрожава верска права муслимана у Санџаку на било који начин, каже реис-ул-улема Исламске заједнице Србије (ИЗС) Сеад Насуфовић, осврћући се на Санџачку декларацију Исламске заједнице у Србији (ИЗуС). – То је скретање пажње на себе, јер то раде кругови који не могу више да заинтересују јавност Републике Србије, па онда измишљају проблем да би завредели можда међународну пажњу – каже за „Политику“ реис Насуфовић. Међу бројним примедбама наведеним у Санџачкој декларацији је и она која се односи на враћање

Друштво

07.11.2016 у 11:55

Наследник Светог Саве у Србији нема цркву

Описују га као најбољег ученика Светог Саве, монаха о чијем се духовном развоју оснивач аутокефалне српске цркве нарочито бринуо. Баш њега, Свети Сава изабрао је за свог наследника, и тако је игуман манастира Жиче, Арсеније Сремац, 1233. постао други српски архиепископ. Ове године навршава се тачно 750 година од упокојења овог светитеља, којег Српска православна црква прославља 10. новембра, на дан његове смрти. Свечаније него претходних година празник Светог Арсенија Сремца, који је српском црквом управљао од 1233. до 1263. године, биће обележен у Сремским Карловцима. Ту се налази чувена Карловачка богословија која носи његово име, односно чији је он небески заштитник. Поводом великог јубилеја, у Карловцима ће бити уприличен стручни семинар о историјском лику и делу Светог Арсенија, а

Друштво

30.10.2016 у 08:30

Дан реформације први пут се званично обележава у Србији

Дан реформације, 31. октобар, који чува сећање на закуцавање чувених „95 теза” Мартина Лутера на врата катедрале у Витенбергу, ове године биће много више од празника који претежно обележавају протестантске цркве. Први пут ће на обележавању Дана реформације, на свечаности у Шведској, заједно са највишим званичницима Лутеранског савеза, учествовати поглавар Римокатоличке цркве. Биће то увод у велики јубилеј, пет векова реформације, који се навршавају 2017. године. Жене свештеници и епископи Истовремено када и српски патријарх, у Великој Британији је средином октобра боравио и руски патријарх Кирил, поводом 300 година присуства Руске православне цркве на британским острвима. Том приликом, он је архиепископу Англиканске цркве Џастину Велбију предочио да руска црква не гледа

Друштво

28.10.2016 у 22:05

Католичка црква у Србији очекује долазак папе

Уз редовне извештаје о животу бискупија, чланови Међународне бискупске конференције Светог Ћирила и Методија папи Фрањи пренеће да га католички верници у Србији жељно ишчекују. Бискупи, чланови конференције, Ватикан ће посетити крајем јануара. Како објашњава београдски надбискуп Станислав Хочевар, још пре неколико година ово црквено тело упутило је папи позив да посети Србију. – Нема потребе да тај позив на овом састанку са папом Фрањом понављамо или потврђујемо, али ћемо свакако рећи да га читава Католичка црква у Србији са великом радошћу чека. Католици стално промовишу помирење, екуменски дијалог, па се надам да ће и друштво у Србији и влада, а нарочито већинска, православна црква, имати разумевања за нашу жељу да нас у земљи у којој живимо посети поглавар цркве којој припадамо.

Друштво

25.10.2016 у 14:10

Затвореници верују у библијска чуда

Током разговора за „Политику“ о библијским радионицама у Окружном затвору у Београду, професор Предраг Драгутиновић ниједном није употребио реч затвореници. А управо су они седели насупрот њему јер њима су ове радионице и намењене. Користио је радије речи „наши полазници“ и „људи у тешкој животној ситуацији“. Професор београдског Православног богословског факултета целу једну академску годину, од октобра до јуна са паузом од два месеца између два „семестра“, провео је са њима. Али, ни данас не зна због чега је ко од његових полазника у затвору. Трудио се, каже, да у себи сузбије ту врсту радозналости. – Разговарамо о верским темама и усредсређујемо се на духовне потребе тих људи јер сматрамо да нису случајно дошли на радионицу – каже проф. др Драгутиновић. Идеја да осуђеницима

Друштво

23.10.2016 у 12:00

Од дијаспоре се превише очекује

Епархија западноамеричка, вероватно је једна од ретких, ако не и једина епархија Српске православне цркве, која има заштитника права верника – епархијског омбудсмана. Недавно је на то, званичним саопштењем, и подсетила пре свега своје вернике. Повод је био хапшење једног свештеника ове епархије под оптужбом за недозвољене сексуалне радње с малолетном особом. Епархија је саопштила да „свако ко је евентуално био, или познаје некога ко је био, жртва злостављања неког од чланова епархијског клира, запослених или волонтера у Цркви, требало би прво да контактира полицију, а потом да случај пријави, поверљиво, и епархијском омбудсману на број +1415...”. У разговору за „Политику“, владика западноамерички Максим, објашњава да је епархијски омбудсман стручњак, правни и канонски. – Ова функција

Друштво

18.10.2016 у 18:20

О Степинцу догодине у Новом Саду

„Надбискуп Алојзије Степинац и Српска православна црква од 1934. до 1941“ била је тема у уторак завршеног првог радног састанка Мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу загребачког надбискупа. Дводневни састанак одржан је у Загребу, у просторијама Хрватске бискупске конференције (ХБК), а председавао му је, у име Свете столице, Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. О односу надбискупа Степинца према српској цркви до почетка Другог светског рата на овим просторима, разговарале су петочлане делегације Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције. Српска делегација за ову прилику позвала је на састанак и професора др Љубодрага Димића са Филозофског факултета у Београду. Како је саопштио ХБК, наредни састанак заказан је за

Друштво

19.10.2016 у 08:30

Цркве и верске заједнице седам деценија чекају на враћање матичних књига

Држава ће исправити неправду дугу 65 година начињену црквама и верским заједницама и вратиће им њихове матичне књиге. Тако је гласило обећање Владе Србије из 2011. које није испуњено ни до данас. Те године, потписујући с патријархом српским Иринејом Споразум о враћању матичних књига Српској православној цркви, тадашњи министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић рекао је да ће црквене књиге бити враћене у року од годину дана. Реч је о матичним књигама одузетим црквама и верским заједницама још 1946. ради преписивања. Оне су по слову тадашњег Закона о државним матичним књигама требало да буду враћене 1950, што се није десило. Чак ни споразум из 2011, а наредне године он је потписан и са Католичком црквом и јеврејском заједницом, није много

Претходна Следећа

Почетна / Јелена Чалија

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана