Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Андријана Цветићанин

Ритам

01.06.2016 у 20:00

Владо Георгијев пева на „Ташмајдану”

Са посебним гуштом уживао бих у концерту омиљеног извођача Стивија Вондера на прелепо уређеном стадиону „Ташмајдан”, али како је тешко очекивати да ће ова светска звезда у скорије време наступити у Београду, баш на том простору – на „Ташу”, кантаутор Владо Георгиев одржаће солистички концерт 25. јуна. У неформалном дружењу с новинарима, на трибинама недавно реконструисаног стадиона, Георгиев је подсетио да је 2004. године први пут свирао на овом „кутном београдском месту”. – Радо се сећам тог наступа који је уједно био и први већи концерт на почетку моје каријере. „Ташмајдан” сада изгледа прелепо и биће ми посебно задовољство да свирам на отвореном – рекао је аутор бројних хитова познат и по посебно дугим концертима „под отвореним небом”. За разлику од наступа у „Комбанк арени”

Наука

11.05.2016 у 18:34

Девет система сличнo Сунчевом систему

Широм свемира круже планете у огромном броју, а један део је сличан Земљи, објавила је прексиноћ Америчка свемирска агенција. Насин телескоп „Кеплер” уочио је девет формацијских система – попут нашег соларног, у којима планете круже око централне звезде, баш као Земља око Сунца. На неким од тих планета потенцијално има воде. Ово су, у најкраћем, главна сазнања изнета на конференцији за новинаре у седишту Насе на којој су предочени научни резултати истраживања свемира захваљујући раду телескопа „Кеплер. Број од 1.284 планете је највећи број одједном откривених планета. „Ово сазнање пружа нам наду да тамо негде, око звезде налик нашем Сунцу, постоји и планета попут наше Земље”, изјавила је Елен Стофан, главни истраживач у пројекту. Још у јулу 2015. пред научницима Насе се нашао

Живот и стил

06.05.2016 у 12:15

Синди Крафорд заблистала на „Мет гала” свечаности

Вечера и журка на којој се сакупља новац за Институт за костим Метрополитен музеја, којом се уједно најављује и годишња изложба овог сектора њујоршке културне институције, у свет моде и гламура носи епитет „оскаровске ноћи источне обале САД”. У дефилеу на црвеном тепиху у Великој јабуци, на догађају популарно названом „Мет гала”, најпознатије даме шоу бизниса – глумице, певачице, спортисткиње, блогерке, телевизијске водитељке… – нађу се још једном у улози манекена најпознатијих дизајнера данашњице. Тоалете које носе у фокусу су и дуго после овог догађаја. Тако је било и пре неколико вечери. Ово хуманитарно вече, које се одржава од педесетих година 20. века, сваке године има задату тему. Овогодишње креације биле су инспирисане будућношћу тачније, модом у доба технологије.

Живот и стил

30.04.2016 у 21:00

Пријатељство дуго седам деценија

Једна фотографија у електронском билтену београдске канцеларије Уницефа недавно је помогла да се обнови пријатељство две породице чије је друговање почело у Аранђеловцу у предвечерје Другог светског рата. Главни „кривац” за поновни контакт баке Росанде Радовановић (1924), девојачко Илић, и Љиљане Милутиновић Весовић (1940), кћерке судијског брачног пара Милутиновић, коју је као девојчица бака Роса чувала, била је Росина кћерка Јасмина. Научена од мајке да несебично помаже, она повремено од скромне плате библиотекара у школи одвоји за донацију Уницефу. У електронском билтену ове хуманитарне организације на сликама дружења других донатора угледала је Љиљану, која је и сама велики хуманитарац. – Одмах сам слику показала мами и позвала канцеларију Уницефа. Дали су ми њен број

Живот и стил

27.04.2016 у 12:25

Књига о златним данима „Дизајн центра”

Више мотива нагнало je Радмилу Милосављевић (1932) да две године „рони” кроз море личне архиве и у форми књиге ода признање најзначајнијој деценији рада београдског „Дизајн центра”. Архитекта по занимању, естета по опредељењу и сарадница нашег листа дуже од пола века, чије текстове читаоци могу да читају сваког понедељка, била је на једној изложби затечена реченицом младе студенткиње: „Дизајн центар у Београду? Никад чула.” Шест деценија рада и пола века сарадње са „Политиком” Радмила Милосављевић је архитекта и дизајнер ентеријера. Рођена је 1932. у Београду, где је и дипломирала на Архитектонском факултету 1955. године. Усавршавала се у Великој Британији и Финској.До сада је израдила више од 3.000 стамбених ентеријера, 30 пројеката дизајна намештаја. Аутор је бројних

Магазин

20.04.2016 у 13:49

Расте број тигрова у дивљини

Број тигрова у природном станишту досегао је 3.890 јединки, што је прво повећање у овом веку. Охрабрујућа вест је саопштена пре неколико дана на трећој министарској конференцији посвећеној заштити ове дивље врсте у Њу Делхију. Реч је о значајном расту од 690 јединки, првом расту од последњег пописа ових животиња 2010. године. Под патронатом Светског форума за природу и Светског форума за заштиту тигрова, пре шест година пребројано је само 3.200 тигрова у дивљини у свету. Иако ова вест охрабрује, како су пренеле светске агенције, на скупу који је отворио премијер Индије Нарендра Моди могло се чути да је повећању броја пописаних животиња допринела и употреба софистицираних, дигиталних уређаја за праћење њиховог кретања у природи. Састанак у Индији је био трећа азијска конференција на

Живот и стил

06.04.2016 у 00:01

Трчање међу атракцијама Париза

Потписи: Подела воде и воћа маратонцима Тркачима се пева џез Полицајац на бициклу Маратон се трчи уз Сену (Фото: А. Цветићанин) Од нашег извештача Париз – У залеђу најпознатијег симбола Париза – Ајфеловог торња, на тргу Трокадеро, смештеном на супротној обали Сене, учеснике 40. Париског маратона дочекивали су волонтери. Они су на пункту за окрепљење, 30 километара од старта трке, ознојеним и задиханим тркачима додавали флашице са водом, банане, кришке поморанџи, лимуна… На благој узбрдици са које се пружа незаборавни поглед на металну конструкцију високу 324 метра, додатно их је мотивисао ритам џез-рок оркестра. Црни певач храпавим гласом, попут Берија Вајта, певао је на француском језику чувене Елвисове и Џегерове хитове, успут поздрављајући маратонце. Аплауз,

Живот и стил

04.04.2016 у 15:00

Прва књига о првинама у Србији

Филм „Пети лептир” у режији Милорада Милинковића, приказан крајем 2014. године, носи титулу првог српског 3Д филма. Млађи је 103 године од првог српског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” снимљеног 1911. и 57 година од првог домаћег филма у боји – „Поп Ћира и поп Спира”. Екранизацију дела Стевана Сремца о догодовштинама породица двојице попова, режирала је 1957. године Соја Јовановић, прва позоришна и филмска редитељка у нашој земљи.. Одредница први из претходних реченица обележава и низ других занимљивости у одељцима и причицама хронолошко-тематске бележнице „Први у Србији”. То су „цртице из историје почетака”, како аутор тј. приређивач Зоран Пеневски назива недавно издату књигу. Пеневски, иначе уредник дечијих издања у издавачкој кући „Лагуна” и аутор неколико

Ритам

03.04.2016 у 19:00

Панк улази у Британску библиотеку

Са упозорењем да је садржај намењен само за одрасле, ових дана на британским сајтовима најављује се изложба „Панк 1976–1978”. Отварање поставке у Британској библиотеци у Лондону је заказано за 13. мај, а улаз ће бити бесплатан. О јединственом и узбудљивом правцу, боље рећи феномену једног времена, сведочиће бројни фанзини из тог доба, плакати, плоче и омоти, видео и аудио записи, одећа тог времена... Дакле, садржај који илуструје почетне године рада гаражних бендова чији је бунт подстакао талас нечег новог и који се прелио и на моду, графику и најшири друштвено-политички контекст. „Панк није лако дефинисати”, оценио је Енди Линенхан, кустост у Британској библиотеци, специјализован за популарну музику, и додао: „Као и за сваки други музички правац не постоји униформно мишљење.

Наука

31.03.2016 у 14:10

Све мање покретног леда на Арктику

Површина леденог покривача који се хвата на површини Атлантског океана на Арктику све је мања, а директан кривац је све топлија клима, нови су подаци којима НАСА упозорава на лоше еко-стање у овом делу планете. Како се наводи у најновијем извештају, сачињеном на основу података забележених до средине фебруара, уочен је нови неславни рекорд. Покретна ледена капа средином прошлог месеца износила је „само” 14,52 милиона квадратних километара што је најмања површина од 1979. године од када се обављају мерења. Ни прошле године стање није било боље. Пре 12 месеци површина површинског леда на воденом делу северног дела планете износила је 14,54 милиона квадратних километара. Како светски медији преносе изјаву Волта Мајера, стручњака за морски лед из НАСА, та површина најчешће варира из године

Претходна Следећа

Почетна / Андријана Цветићанин

13.06.2026 у 00:25

Аракчи: Иран је победио, сачували смо сувернитет на Ормузом, деблокираће новац

12.06.2026 у 23:43

Кадиров: Украјина не треба да постоји као држава

12.06.2026 у 23:27

Канада и БиХ ремизирали у Торонту

12.06.2026 у 23:14

Мир на видику

12.06.2026 у 23:07

Британски суд осудио пропалестинске активисте на 20 година затвора

12.06.2026 у 22:53

Алберто Аквилани нови је тренер Сасуола