Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Друштво

09.07.2016 у 21:30

Место где се срећу држава и слободна мисао

„Политика” је увијек била кључни израз српске социјалне арене. И када је била слободна и када је тога мањкало! У два наврата „Политику” је уређивала Љиљана Смајловић и тада је овај лист доживљавао ренесансу. Због тога што је то био тријумф тврдоглаве принципијелности којом је успјевала да надвлада зловољу и наказност времена у којем живимо. Не знам како је успјела, али знам да је „Политику” успјела да приближи идеалима западног новинарства који је оличен у „Њујорк тајмсу” и „Гардијану”, а није дозволила да јој амбасадори великих сила с којима се дружила уплићу прсте у питања наше слободе. Грозила се некрофилне уређивачке политике,

Култура

07.07.2016 у 20:05

У филмовима Абаса Кијaростамија живот је био велика прослава

Нема утјешне ријечи када умре неко ко ти је прирастао срцу. Као што навикнутом на гледање добрих филмова нема утјехе када сазна да неће више гледати нове филмове великог аутора! И што је још горе, смрт Абаса Кијаростамија, великог друга, десила се у години умирања великих умјетника из Србије. Kако је писао Андрић, стигла их је смрт једина и највећа освета коју човјек не може да преживи. Као да их је покосила куга времена у којем живимо. Куга ништавила које влада око нас, зараза која пријети да ће уништити све трагове умјетности. Не само бомбама. Што је најгоре, ароганцијом, игнорисањем и глорификацијом тржишта биће смакнут и посљедњи добар филм са мапе. У филмовима Абаса Кијaростамија живот је био велика прослава, али није тражена у карневалској опијености нити грандиозним животним

Друштво

09.05.2016 у 20:14

Емир Кустурица – Шта би Александар Вучић могао да научи од Јосипа Броза

Сиријски рат је промијенио свијет у коме живимо. Крај двадесетог и почетак двадесет првог вијека остаће урезани у памћење по слому СССР-а, информатичкој револуцији, видео-игрицама које насљеђују филмску умјетност, ТВ преносима хаоса у Источној Европи и на Блиском истоку. Тој серији придодата је сиријска епизода. Само дјеломично! Крсташке походе наметања демократије бомбама зауставили су руски авиони, бомбама, и пјешадија Башара ел Асада. Зато данас на руским границама има стране војске више него што је било за вријеме Хитлера. Почетак новог свјетског сукоба или поново хладни рат? Највећа жртва нестанка прошлог хладног рата била је Југославија и – Србија. Како је, у пракси, он поново успостављен, да ли за Србију има наде? Гдје смо ми у тој причи? – питао се гласач на посљедњим изборима

Уводник

31.03.2016 у 22:00

Фатализам капитализма

Како се постаје политички коректан? Тако што, ако не можеш сам, неко други мора да ти избије из главе сваку мисао која се супротставља глобализацији. Ако не може тољага, може „мејнстрим“ телевизија, могу сајтови на интернету. Мозак би можда савладао механизам машине за прање веша, али центрифугу не може никако! Када се кортекс добро исцентрифугира Холивудом, „Ролингстоунсом”, хуманитарцима НАТО генерације, добијемо политички коректну особу која вјерује да су фашисти антифашисти и обрнуто! Ту се изненада смањује потреба за љевичарским страстима: саосјећање, касније и губитак разумјевања за људе који немају право на храну и текућу воду, па се полако повјерује да је „Монсанто” најзгоднији произвођач хране, али и у то да на свијету има превише људи те да је неопходно смањивати им

Друштво

10.03.2016 у 22:00

Био је све само не обичан човек

Када сам у хотелу „Интерконтинентал”, двијехиљадите године, Љубиши Ристићу указао на грешку његовог укључивања у политички живот Србије, посебно у пројекат ЈУЛ-а, он ми је одговорио: „Не разумеш ти то, Слобо и Мира су дивни, обични људи, нису они оно што многи о њима мисле.” Ристић такође није обичан човјек. Велики позоришни редитељ није ме тада разумио! Био је у праву у једној ствари! Нису ни Слободан Милошевић ни Мира Марковић оно што су људи о њима мислили! Најмање су били обични људи, колико год им је годио такав статус. У животу и на филму људи се боре да добију колико је могуће значајније улоге, мало ко жели улогу обичног статисте. Када добију важну улогу ријетко када је врате. Најмање обичан, од свих које сам упознао, био је Слободан Милошевић.

Култура

07.08.2015 у 08:15

Како сам толико омануо

Бернар-Анри Леви (Фото: Итзик Едри, Википедија) Лето 1995. Добио сам другу Златну палму! Обистиниле су се моје приче о природном и формалном. Била је то велика пљачка усред највеће престонице филма. „Либерасион“ је на насловној страни објавио моју слику и похвале „Андерграунду“, док су се у углу видјеле слике француских војника у униформи УН које је Ратко Младић...

Култура

06.08.2015 у 08:15

Како се Неџад Ибришимовић навикао на моје књиге

Након филма „Подземље“ причао сам као и увијек по новинама. Негдје сам рекао нешто због чега је књижевник Неџад Ибришимовић морао да се усели у мој стан. Толико га је изнервирало моје мишљење. То је кажу била кап која је прелила чашу. Познајем Неџада, возио сам га у болницу када му је жена родила сина Орла. Хтио сам да му се јавим ради практичних упутстава око употребе новог простора. Знао сам...

Култура

04.08.2015 у 08:15

Између Шувара и Милошевића типовао сам на Милошевића

Дневник Емира Кустурице писан је 1994. године. „Политика” је од нашег прослављеног уметника и колумнисте добила ексклузивно одобрење да из њега пренесе забелешке које се односе на период у ком су једна земља и једна идеологија већ доживеле слом, а он снимао филм „Андерграунд”, који је можда најпотресније сведочанство о...

Култура

04.08.2015 у 08:15

Између Шувара и Милошевића типовао сам на Милошевића

Дневник Емира Кустурице писан је 1994. године. „Политика” је од нашег прослављеног уметника и колумнисте добила ексклузивно одобрење да из њега пренесе забелешке које се односе на период у ком су једна земља и једна идеологија већ доживеле слом, а он снимао филм „Андерграунд”, који је можда најпотресније сведочанство о...

Култура

02.08.2015 у 08:50

Зашто је Микулић одбио Сидрана као државног непријатеља

Владо Петровић, лик из литературе, страдао је 1948. због онога што је рекао. Живот Стевана Тонтића висио је о концу у приватном логору сарајевског музичара због тога што је шутио. Могао је да страда као и неколико хиљада Срба који су ликвидирани под равнатељством овог хармоникаша. А тешко је повјеровати да ови као Сидран нису знали шта им раде музичари кад не свирају. Свакоме је било јасно да...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Емир Кустурица