Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ивана Албуновић

Економија

03.09.2020 у 21:00

Заштита од поплаве јефтиних увозних вина

На иницијативу Савеза винара и виноградара Србије у наредних месец и по дана вино и грожђе из увоза инспекције ће појачано контролисати и обављати додатне анализе како би се утврдио квалитет онога што стиже на наше тржиште, сазнаје „Политика”. Овај савез, који окупља 12 домаћих удружења, недавно је објавио да би у овом тешком периоду решење за смањење увоза вина и грожђа могло да буде и у формирању прве домаће берзе. Објављивањем актуелне понуде и потражње винари и виноградари би могли међусобно да тргују, размењују искуства и формирају цене. Сектор винарства у свету бележи огромне губитке током пандемије. Француски произвођачи објавили су да ће милиони боца шампањца остати у складиштима. Хрватска је одлучила да откупи 10 одсто вина које због короне није

Економија

01.09.2020 у 22:00

Какве су шансе чачанске шљиве на Блиском истоку

Шанса на Блиском истоку постоји и за друге врсте воћа и поврћа из Србије, а не само за шљиву, каже за „Политику” Марко Селаковић, руководилац канцеларије Привредне коморе Србије у Дубаију. Он је недавно најавио могућност већег извоза домаћих пољопривредних производа на ова тржишта, а посебно шљиве, по којој је наша земља препознатљива. – Дистрибутери и трговински ланци задовољни су квалитетом српског воћа и поврћа. Верујем да српско воћарство заиста има шансу на овом тржишту. Шљива такође има прилику, али морамо да урадимо доста тога да бисмо је искористили – истиче Селаковић. Како је рекао, проходност имају свежа шљива и сушени програм, а вероватно и пласман концентрата, мада ту могућности тек треба додатно истражити. Врло је важно да уђемо у брендирање српске шљиве ако желимо да

Економија

27.08.2020 у 21:33

Шта ће нова трговинска правила ЕУ значити за Србију

Европска комисија усвојила је пре неколико дана пакет предлога за повећање трговине између ЕУ и 20 суседних земаља, међу којима је и Србија. Циљ је, како се наводи, бржи опоравак од економских последица пандемије ковида 19. Шта ово конкретно значи за за нашу земљу и да ли се после овога може очекивати повећање обима трговања с ЕУ? Ово је питање посебно значајно због коментара који су се после ове вести могли чути у јавности да се, током актуелне кризе, показало да поједине европске државе нису у стању да обезбеде прехрамбену сигурност, али и да је такав потез један од начина да се смањи зависност од увоза робе из Америке и Кине. Како је за „Политику” рекла Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, ревидирана ПЕМ правила у највећој мери обухватају интересе већине

Потрошач

26.08.2020 у 22:00

Међу небезбедним производима и даље највише играчака

Комисија ЕУ објавила је најновији извештај о небезбедним производима на које су државе чланице упозораване преко система за брзо узбуњивање –„Рапекс”. Реч је о непрехрамбеној роби, а у извештају се наводи да је у 2019. било 2.243 обавештења о производима чија употреба може бити ризична за здравље потрошача. То је, како се истиче, свега десетак мање у односу на годину дана раније. Као и претходних година међу небезбедним производима највише је било играчака – 29 одсто од укупног броја пријављених. Готово половина упозорења односила се на присуство опасних хемикалија. Моторна возила су ове године поново била на другом месту, са 23 одсто обавештења (у односу на 19 процената претходне године), а следе одећа, текстил и модни предмети са осам процената (што је пад од око 10

Потрошач

24.08.2020 у 22:00

Корона довела до пада продаје луксузне робе

Није неочекивано да су потрошачи свуда у свету, па тако и у Србији, показали сличне реакције на здравствену кризу. Потрошачка корпа се сузила на егзистенцијалне производе свакодневне потрошње, док од услуга предност имају кућна достава намирница, све врсте телекомуникационих услуга и електронска трговина, каже за „Политику” професор Драган Лончар с Економског факултета у Београду. – Јасно је да се дискрециона потрошња значајно смањила. Куповина трајних потрошних добара, изузев рачунара, конзола за игрице и телевизора, такође бележи пад. Продаја аутомобила је илустративан пример – истиче наш саговорник и додаје да је о паду тражње за туристичким и угоститељским услугама и транспорту сада већ сувишно и причати. Уочљиво је, каже, да је код трговаца храном у Србији промет углавном

Економија

21.08.2020 у 22:00

Очекује се раст цене свињетине у Србији

Цене меса на сточним пијацама у нашој земљи остале су готово идентичне ако се упореде август ове и прошле године. Ово се може закључити ако се погледају извештаји Система тржишних информација пољопривреде Србије (СТИПС) за 2019. и 2020. годину. Произвођачи, међутим, истичу да су цене прасади чак и ниже у односу на 2019, али да ће, према свим предвиђањима, најпре поскупети управо свињско месо. Како је за наш лист рекао Вукоје Мухадиновић, власник Индустрије меса „Топола”, тренутно је на тржишту стагнација цена. – То мировање цена у последњих месец и по дана резултат је проблема у трговању између ЕУ и Кине. Колико сам обавештен, та ситуација је недавно разрешена. Очекује се да крене извоз па тако и већи раст цена. То ће се одразити и на нас – каже Мухадиновић. У првој половини

Потрошач

19.08.2020 у 22:00

Ko је руски трговац заинтересован за Србију

Руски трговински ланац „Мере” планира да отвори више од сто дисконта у Србији и конкурише нижим ценама највећим малопродајним ланцима, објавио је портал „Ритејл Србија”. Ко је трговац из Русије, који је иначе у групи дисконт маркета, и у Европи се труди да уз слоган „Само најниже цене сваког дана” парира „Алдију”, „Лидлу” и другим играчима на тржишту малопродаје. „Мере” је део руске „Торгсервис” групе и тамо послује кроз бренд „Светофор”. Прве кораке изван Русије је направио 2017, док је у матичној земљи сврстан у првих десет највећих продаваца прехрамбених производа. Осим Србије, по писању овог портала, планирају да освоје и тржиште Грчке. Практично усред пандемије, у јуну ове године, отворили су и своју прву прву радњу у Литванији и то у једном од највећих градова у тој земљи.

Економија

18.08.2020 у 22:00

Порасла цена кукуруза пред бербу

Цена кукуруза протекле недеље достигла je свој овосезонски максимум. Како је објавила Продуктна берза из Новог Сада, када је мало ко очекивао, цена је почела нагло да иде узлазном путањом. Разлог за то је недостатак понуде на тржишту и повећана тражња за овом житарицом. Према информацијама с берзе, купопродајни уговори за кукуруз су почетком седмице закључивани по цени од 18,5 динара по килограму (20,35 са ПДВ-ом) да би већ крајем недеље кукуруз продаван за 19,5 динара, односно 21,45 динара с порезом. У односу на претходну недељу, цена кукуруза била је виша за 5,82 одсто. Према анализи новосадске берзе, у којој се упоређују августовске цене кукуруза у последњих десетак година у Србији, може се видети да је прошлонедељна била максимална забележена у протеклих осам година. Рецимо, 2019.

Економија

14.08.2020 у 22:00

„Млекопродукту” и „Млекари Уб” дозволе за извоз у Кину

Два произвођача из Србије, „Млекопродукт” из Зрењанина и „Млекара Уб”, добила су сертификате за извоз у Кину. Од пре неколико дана те компаније су на листи извозника ове државе и на кинеско тржиште ће, контејнерским саобраћајем, испоручивати млечне производе и млеко за бебе, рекао је за „Политику” Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. Како је истакао, Србија за разлику од неких других држава у окружењу нема проблеме у сектору млекарства и највише извозимо у Босну, Македонију, Црну Гору и Косово, а да је ово први пут да наши млечни производи могу да се извозе у Кину. У Србији се, како је додао, гради и млекара која ће бити највећа не само на Балкану већ у југоисточној Европи. Откупне цена воћа које наша земља највише извози ове године су високе због мањка на европском

Економија

13.08.2020 у 22:00

Квалитет домаћег жита је неопходно што пре побољшати

Уместо бурних расправа о просечним приносима пшенице у Србији и често опречних података о укупном роду који се износе у јавности, уочи нове сетве требало би размишљати како да се побољша квалитет домаћег жита. Ово је укратко и главна порука анализе стања на тржишту пшенице коју су потписали један од наших водећих стручњака за стрна жита професор др Мирослав Малешевић, професор др Радивоје Јевтић, др Владимир Аћин и др Милан Миросављевић с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду. Како се наводи у писму које је достављено нашој редакцији, до наредне сетве остаје све мање времена па је прилика да се поново укаже на све слабости домаће производње пшенице. Њихово отклањање, додају, изван је могућности ратара, али су у великој мери у надлежности државе. – Најмање што држава

Претходна Следећа

Почетна / Ивана Албуновић

19.06.2026 у 02:25

Топло са температурама до 33 степена

19.06.2026 у 02:09

Мушкарац у Француској ухапшен, покушао да напусти пса и слагао полицију

19.06.2026 у 01:40

Куба планира приватизацију делова привреде ради ублажавања кризе

19.06.2026 у 01:20

Сезона урагана на Флориди преместила притворенике мигранте из „Алигатор Алкатраза”

19.06.2026 у 00:59

Месијев отац у болници

19.06.2026 у 00:48

Ухапшено шест навијача током утакмице Енглеске и Хрватске