Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Друштво

13.06.2021 у 21:13

Младић је племенит, Караџић је хтео да ме убије

Има 91 годину, преживела је корону, пуши пола паклице цигарета дневно и доручкује банане и лимун, уз обавезну јутарњу кафу. Доручак је заиста укусан. Нуди ми још једну порцију, тврди да је одлично за имунитет. Неодољиво подсећа на славну британску глумицу Хелен Мирен. Биљана Плавшић је први српски политичар који је признао кривицу пред Хашким трибуналом, и не каје се због тога. У шведском затвору, где је пребачена из Хага, тровали су је гасом – тако ми каже – како би је притисли да буде сведок оптужбе против Слободана Милошевића иако је била његов противник. На слободи је од октобра 2009. године. Редовно шета поред Храма Светог Саве. Не даје интервјуе. Осим за „Политику”, наравно. Како сте доживели правоснажну пресуду Ратку Младићу? Тешко. Познајући Хашки трибунал, нисам имала

Колумна недеље

13.06.2021 у 22:00

Србија, земља кошарке

Василије Мицић је толико скроман момак да се у тој особини крије и његова генијалност. Не види га јавност, не шета манекенке, али много важније од тога је што га не виде ни противничке одбране. Изненада се појави, асистира и поентира, потом опет нестане. Васкрсне у одбрани. Невидљив а све време присутан, постао је најкориснији играч Евролиге и МВП финала када је руском Анадолу Ефесу донео прву титулу шампиона Евролиге, у финалу против Барселоне. Краљевчанина су већ у његовој 22. или 23. години одбацили као кошаркашки шкарт. Плејмејкер висок 1,97, тежак 92 килограма, ћутао је, мењао клубове, скитајући што по Србији, што по Европи. Усавршавао је шут и одбрану, ћутао и само ћутао, да би ове године постао најбољи играч Европе! На паркету, после финала са Барселоном, опустио се са

Колумна недеље

06.06.2021 у 22:00

Франкенштајни сa ботоксом

Девојчица ставља цирконе на капке и ујутру креће у школу. Дакле, да би стигла на први час, она мора да устане у четири како би с вечерњом шминком и свиленим трепавицама, у тесној хаљини, ушла у учионицу. По сваку цену мора да личи на виртуелну себе! Онакву каква је фотошопирана на „Инстаграму”. Али мобилни телефони имају филтере за селфи, а она је принуђена да искочи са дисплеја и уђе у стварни живот. Узалуд, никакви пудери, коректори и маскаре не могу да постигну ефекат „Снепчета”, и тада долази до судара светова у главама малих Кардашијанки. Како ће нашминкану себе претворити у компјутерску себе, онакву какву је виде пратиоци на друштвеним мрежама? Зар да разочара много више себе, а нешто мање њих? Зато ће отићи код пластичног хирурга и затражити „филтер-изглед”. Треба испеглати

Колумна недеље

30.05.2021 у 22:00

Силовање фудбала

Од резултата финала купа између Звезде и Партизана, много већа неизвесност била је која ће се струја Фудбалског савеза Србије појавити на уручењу пехара и медаља. Да ли Марко Пантелић са својим играчима у лакованим ципелама или Ненад Бјековић са својом слично дизајнираном екипом? Срећом, нико од некада славних центарфорова, данас такозваних фудбалских радника, није дошао. Бавили су се такозваним организационим проблемима. Што ће рећи, водили су герилски рат саопштењима, убеђујући Србе да ће обојица преузети позицију в. д. председника ФСС-а. ‒ Људи, па је ли то могуће? Лудница, шта је ово ‒ рекао би некада славни југословенски спортски коментатор Младен Делић. Тешко да би и он дешифровао мрачни и истовремено гротесктни свет српског фудбала. Уочи дербија, Пантела је посмењивао

Колумна недеље

16.05.2021 у 22:00

Јокић, и то је Америка

Неко се роди са косом, неко са зубом, а неко са кошарком. Није ли Никола Јокић и у раном детињству физички подсећао на лопту? Био је буцкасти дечак, а за који дан може да постане најкориснији играч НБА лиге, фамозни МВП. Ватра у Америци се распламсала, потребна је интрига, шоу мора да достигне врхунац, а за драматургију избора најбољег играча ревносно се брину легендарни Шакил О’Нил, Чарлс Баркли, извесни Погрешни Ник, дугогодишњи кошаркашки коментатор „Фокс њуза” и различите новинарске персоне по ЕСПН, форсирајући једно време Николу, па Криса Пола, бека Финикс санса, или крилног центра Голден стејт вориорса, Дрејмонда Грина. Никола је по мом укусу био исувише кул у сезони живота, водећи сам Денвер нагетсе са импресивним учинком, не желећи да се придружи подељеној Америци, тако што

Колумна недеље

09.05.2021 у 21:15

Председништво, последњи чин

Гледајући у Борисава Јовића, Стјепана Месића и Васила Тупурковског, тридесет година касније, јасно је неколико ствари: СФРЈ није имала имала никакву шансу да опстане, рат је био неизбежан, а тројица старих момака који су седели преко пута нас били су само технички извођачи гробарских радова. Рака је већ одавно била ископана, они су само набацали земљу преко ковчега. Ирационалну међунационалну нетрпељивост која је прерасла у мржњу, ендемске психозе, терет историје, распад комунизма и Запад који је скршио Горбачовљев СССР, схватајући да је Југославија постала превише доминантна на Балкану и да је треба раставити на посвађане државице чија ће се нетрпељивост одржавати као константа, до дана данашњег и ко зна још докле, нису могли да спрече ни много јачи играчи од Јовића, Месића и

Колумна недеље

25.04.2021 у 22:00

Из Нолетове ложе

Овако испадну ствари кад сам брбљив: разгласио сам да ћу гледати Новака Ђоковића из централне галерије, са његовом породицом и најближим пријатељима. По броју позива које сам добио од својих најближих, познаника и оних непознатих који су ме молили да их уведем на Отворено првенство Србије – чудо једно како се ствар брзо рашчула – на централном терену Tениског центра „Новак”, било би десетине хиљада људи. Ако на то додате телефонске позиве које је примао Срђан Ђоковић, допишите још неколико нула и добићете број приближно једнак последњем попису становништва. Однос између Срба и Нолета је заиста ирационалан. Осим Срђана и Дијане Ђоковић, и сви остали га сматрају својим сином! Наравно да им није било битно што је Ноле играо против Сун-Ву Квона, 85. тенисера света. Узгред,

Колумна недеље

18.04.2021 у 22:00

Ратови вакцина: долазак Џедаја

Поново је светска гужва у Београду. Лук Скајвокер тренутно борави у хотелском карантину у Београду. Да ли је понео светлећи мач да се забавља док Београд гледа кроз прозор и шаље објаве на друштвеним мрежама? Одушевљен је пејзажима, једва чека да изађе напоље. Славни амерички глумац Марк Хамил је оматорио, нема више ону беби-фејс фацу. Унапређен у учитеља Џедаја, усред пакла короне долази да снима кримић чија се радња одвија у Русији. Са планете Татуин, спушта се у Србију, мач мења за пиштољ и креће акција. Како на друштвеним мрежама очигледно виси Џон Чалис, незаборавни Бојси из „Мућки”, препоручио је Скајвокеру да одгледа његов документарац о Београду. Од када нас је упознао, одмах се препознао, схвативши да је стигао у „Делград”, двомилионски балкански Пекам, у којем су становници

Колумна недеље

11.04.2021 у 22:00

Виолина више не свира

Направите једноставан експеримент. Укуцајте на „Гуглу” Предраг Живковић Тозовац и прочитајте списак највећих песама које је компоновао и отпевао. Многе хитове који се сматрају националном културном баштином, написао је и за друге, попут „Цигане, свирај, свирај”. Отпевала је Силвана Арменулић. Дакле, ако то учиним, колумна је завршена. Да ли да почнем са „Виолино не свирај”, „Влајном” или „Донеси вина крчмарице”? Можда са „Зоки, Зоруле”? О „Јеремији” је сувишно и говорити. Због тога је Тозовац побегао у емиграцију. Комунисти су препознали превише србовања за њихов социјалистичко-самоуправи укус. Сећате ли се, можда, „Мирјане”? За многе, то су биле „Очи једне жене”, па наручују „Рујно вино”. Конобари се узалуд труде, јер је „Празна чаша на мом столу”, али они не одустају. Извесније је

Колумна недеље

04.04.2021 у 21:31

Породична посла: он, она и ми

Бака која је толико опчињена Слободаном Милошевићем, да не примећује како је изгубила унука, умире док Слобу одводе у београдски затвор. Смрт старице у бриљантној улози Светлане Бојковић, симболички је одлазак генерације која је у њему видела социјалистичко божанство које је пробудило успавани српски национализам, нудећи нацији минули рад цара Лазара. Дечак посматра непомичну баку пред упаљеним телевизором и пита се, шта ће сада бити са њом, њим и Слобом? О њему и његовој политици дечак не зна ништа, осим питања зашто је био животна опсесија његове баке. Уместо Мика Џегера, рецимо. Тек је две године млађи од Милошевића. Ко је сада унук? Има око тридесет година и зна ли ишта више о Слоби него што је знао онда када се изгубио у маси очајника. Не верујем да данас превише мисли о

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Александар Апостоловски