Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Далиборка Мучибабић

Београд

23.08.2020 у 21:00

Чувару памћења потребна нова кућа

Среће с полицијом Вук Стефановић Караџић никад није имао. За аустријску је био руски шпијун, за руску – аустријска ухода. Од српске, у чијим је очима такође понекад био туђи жбир, добио је онај чувени поспрдни пасош у којем се описује као бивши козар који је постао „списатељ српске граматике”, с носем као модрим патлиџаном и устима као чарапиним почетком. Али, сиромаштвом тако дуго прогоњени Вук, кад се у животу домогао и сребрних кашика, због њих се на крају морао за помоћ обратити полицији. Неко му их је, наиме, украо, па је он поднео пријаву полицији да му нађу лопова и покрадени есцајг. Ту пријаву из 1861. данас чува Историјски архив Београда. Кад би се повела расправа о томе где је срце Београда, пало би безброј различитих одговора. На питање где се налази његово памћење, само је

Београд

21.08.2020 у 14:27

Нова фасада и концертна дворана у САНУ

Обнова фасаде са свим сецесијским и необарокним украсима, уз враћање изворно пројектоване маркизе (декоративне надстрешнице) изнад мезанина, биће најзначајније интервенције на „лицу” Палате Српске академије наука и уметности (САНУ), предвиђене идејним решењем реконструкције и доградње тог здања које се протеже на три улице − Кнез Михаилову, Ђуре Јакшића и Вука Караџића. Сам изглед фасада остаје исти јер је реч о споменику културе и згради која припада просторној културно-историјској целини од изузетног значаја, Кнез Михаиловој улици. Аутори идејног решења, архитекте Миодраг М. Мирковић, Милан Д. Рашковић и академик Милан Лојаница, најкомплекснији пројектантски, а тиме и градитељски захват предвидели су за дворишни део објекта, у оквиру којег је потпуно девастирани атријумски простор. У

Београд

21.08.2020 у 12:28

Пропaла продаја „Сава центра”

Град није успео да прода „Сава центар” јер није било заинтерeсованих купаца. Почетна цена за конгресни центар била је 27.400.000 евра уз услов да купац у обнову овог објекта уложи још најмање 50.000.000 евра. Компанија „Делта” није дала понуду уз образложење да је „под постојећим условима инвестиција у „Сава центар” неисплатива” – Као друштвено одговорној компанији изузетно нам је стало да Београд и Србија добију модеран и функционалан конгресни центар. Такође, као компанији која за једну од основних делатности има хотелијерство, било би нам у интересу да такав један центар ми изградимо и њиме управљамо – навели су из ове компаније. Ускоро опширније.

Београд

11.08.2020 у 19:11

Иста фонтана на истом месту

Фонтана на Тргу Николе Пашића остаје на истој позицији, биће исте величине, неће је заменити водоскок са млазницама из пода, али би њени ободи требало да буду осавремењени, каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Његове тврдње утемељене су и у јавној набавци за реконструкцију Трга Николе Пашића, односно за контролу техничке документације како би обнова тог јавног простора од 8.000 квадратних метара могла да почне следеће године. Секретаријат за инвестиције расписао је тендер, а ко ће добити посао требало би да буде познато 2. септембра за када је заказано јавно отварање пристиглих понуда. Ускоро треба да буде обзнањено и то која је фирма добила посао пројектовања Трга Николе Пашића. На том тендеру пријавило се шест фирми међу којима су и архитекте Зорица Савичић и Зоран Дмитровић,

Београд

07.08.2020 у 14:14

Квалификовани за све, а посла нема

– Изволите, госпођо. Шта треба, утовар-истовар, грађевински радови, нема физичког посла за који нисам квалификован – тако је одговорио на наше „Добар дан, има ли посла?” и хитро пришао да уговори „тезгу”. Двадесетак његових колега „вуковаца”, незапослених радника који између Вуковог споменика у Булевару краља Александра и Студентског дома „Краљ Александар” сваког дана, a неки и годинама, чекају да се појави „послодавац”, остали су начичкани на огради и ни малим прстом нису мрднули. – Посла има толико да једва преживим. И, да се одмах разумемо, ако желите да вам нешто одрадим, реците, за причу немам ни воље ни времена – каже и одлази. Двојица средовечних мушкараца испраћају га погледом и осмехују се. Један је из Београда, други из Призрена, каже, привремено настањен у престоници.

Београд

04.08.2020 у 15:22

Професорска колонија заштићена од инвеститорског урбанизма

Од краја треће деценије 20. века, када је Професорска колонија настала, успела је да задржи основне, аутентичне карактеристике и вредности, чиме се издваја као засебна урбана целина у оквиру Београда Бољу вест нисте могли да ми кажете, узвратио је архитекта Ђорђе Бобић када смо му јуче ухватили муштулук – да је Професорска колонија, део града у којем живи, одлуком Владе Србије утврђена за културно добро – просторно културно-историјску целину. За житеље тог јединственог краја престонице то не значи само да би вредност њихових некретнина могла да порасте, него и чињеницу да ниједан инвеститор са препуним кофером пара неће моћи да прекраја Професорску колонију како му падне на памет. – Град је победио профит. Немате појма колико ме радује то што је заштићена јер је она, за разлику од

Београд

28.07.2020 у 13:22

Битка за Кошутњак: инвеститор хоће да анестезира јавност

Наводи инвеститора предузећа „Авала студиос” да филмске студије и стамбено-пословни комплекс неће градити у парку Кошутњак, већ на локацији прекопута, за неформално удружење „Битка за Кошутњак” није ништа друго него покушај да се оправда уништење шуме и губитак зелених површина и да се умири и анестезира узнемирена јавност. „Авала студиос” је прошле недеље у саопштењу навео да се ствара погрешан утисак и да „Београђани треба да знају да њихово омиљено излетиште, Кошутњачка шума, трим и ски-стаза, као и простор за санкање немају никакве везе са нашим пројектом и неће се на том простору ништа градити”. Таква констатација је, у најмању руку, чудна зато што најпре план, као и грађани који се противе сечи шуме у комплексу некадашњег „Авала филма”, ниједног тренутка нису спомињали ниједну

Београд

25.07.2020 у 19:00

Археолози на келтском налазишту под Батајничком петљом

На градилишту Батајничке петље у Земуну багери су, док су копали пут, открили локалитет из млађег гвозденог доба, а археолози Музеја града Београда прекјуче су се искрцали на ту локацију и у наредних 13 радних дана истражиће око 100 квадрата тог простора. На основу првог скенирања налазишта из првог века пре нове ере реч је о келтском објекту пречника 16 метара, каже др Милош Спасић, археолог Музеја града, који са тимом стручњака води посао ископавања вредног локалитета и артефаката, од којих су неки, попут керамичких предмета, испливали на површину пре два месеца, када су обустављени радови на том делу будуће петље Батајница. А јуче су пронашли две келтске бронзане фибуле, односно брошеве, каже Спасић. – Документујемо затечено стање, копање тек следи. На први поглед делује да је реч о

Београд

23.07.2020 у 21:11

Градња градске галерије – следеће године

Градска галерија на Косанчићевом венцу, просторно културно-историјској целини од великог значаја, могла би коначно да почне да се зида крајем следеће године. Плански основ за наставак пројектовања и потом издавања грађевинске дозволе и избор извођача радова требало би да добије зелено светло у Скупштини града у октобру. Тада се, како каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста, очекује усвајање измена плана детаљне регулације Косанчићевог венца за део блока између улица Карађорђева, Велике степенице и Косанчићев венац који је на јавном увиду до 29. јула. Будући да план осим галерије диктира правила игре и за градњу меморијалног центра на темељима порушене Народне библиотеке, Ђумрукане, Центра за културу „Мале степенице”, променаде, али и станова на двема локацијама, сигурно је да ће

Београд

23.07.2020 у 12:58

Западна капија Београда у легату Михајла Митровића

Макете, пројекти, цртежи, фотографије са виђенијим људима попут Добрице Ћосића, Ане Бешлић, Петра Лубарде, Миодрага Протића, текстови које је објављивао у „Комунисту”, „Оку”, као и реакције на важне друштвене теме које је писао за „Политику” само је део заоставштине која је пре два дана стигла у Историјски архив Београда. Њу је уступила супруга архитекте Михајла Митровића, Јелена, са идејом да у тој културној установи буде формиран Митровићев легат и да дело њеног животног сапутника који је преминуо пре две године, каже, сачува од заборава. – Годину дана сам сређивала Микичину архиву. Наша дневна соба била је пуна кутија које су људи из Архива однели и тада сам осетила као да је део Михајла и мене отишао са том грађом. Али, ипак сам задовољна јер верујем да ће сав тај материјал бити

Претходна Следећа

Почетна / Далиборка Мучибабић

17.06.2026 у 16:34

Фон дер Лајен: ЕУ и САД да продубе сарадњу у области вештачке интелигенције

17.06.2026 у 16:31

У Немачкој забележен рекордан број антисемитских инцидената

17.06.2026 у 16:28

Лихачов: „Росатом” ће наставити рад на пројекту нуклеарке „Бушер” у Ирану

17.06.2026 у 16:27

Аутомобили без возача освајају свет

17.06.2026 у 16:25

Коста хоће преговоре са Русијом пре него што буде касно

17.06.2026 у 16:17

Усклађивање пореског система са правилима ЕУ важан корак у процесу евроинтеграција