Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

21.08.2022 у 19:02

Од септембра у Србију долази око 30.000 радника

Захваљујући повезивању националних електронских система Србије, Северне Македоније и Албаније у оквиру иницијативе „Отворени Балкан” сваки заинтересовани грађанин из ове три државе моћи ће од овог септембра први пут слободно да приступи јединственом тржишту рада. Радници ће уз помоћ свог јединственог ИД броја електронски подносити захтев и пријављивати своје боравиште у жељеној земљи и потом добијати јединствену радну дозволу, која ће важити отприлике две и по до три године, подсећају у Привредној комори Србије. Услов за то било је оспособљавање јединствене евиденционе платформе за све три земље, преко које ће кандидати убудуће моћи да се пријаве за рад уз дозволу. Слободан приступ тржишту рада грађана у све три земље у преводу значи да ће радна снага надаље моћи слободно да борави и

Економија

10.08.2022 у 11:17

У грађевинарству трећина радника илегалци

На Моравском коридору тренутно ради око 3.000 људи, а када би се сабрали сви ангажовани на ауто-путевима и великим пројектима у Србији, таквих је десетине хиљада. То ипак није довољно, приметио је недавно председник Србије Александар Вучић, најавивши да ће Србија баш зато што нема довољно домаће радне снаге морати да „увози” људе, из рецимо Бангладеша, са којим се тренутно праве међувладини договори о давању дуготрајних радних дозвола за рад тих страних радника у нашој земљи. Шта могу да очекују радници кад дођу у Србију? Kакав статус иначе имају запослени у грађевинском сектору, колико зарађују, питања су која су ових дана посебно интересантна синдикатима, будући да је недавно у Србији обележен Дан грађевинара. У Савезу самосталних синдиката Србије истичу да у том сектору привреде

Економија

09.08.2022 у 12:24

Српска говедина креће пут Саудијске Арабије

Управа за храну и лекове Саудијске Арабије одобрила је увоз говеђег меса, млека и млечних производа из Србије, чиме ће се, после безмало 40 година, српске намирнице поново наћи у целом Голфском заливу и на тржиштима Уједињених Арапских Емирата, Бахреина... Министарство пољопривреде потврдило је да је захваљујући дозволи за извоз говеђег меса која се ових дана ишчекивала извоз коначно одобрен, па компаније од сада могу да почну да склапају међусобне уговоре. Могућност пласмана српске хране на ово високоплатежно тржиште представља одличну прилику за наше произвођаче, посебно у ситуацији када цене хране достижу рекордне нивое, напомињу у министарству, и подсећају да је само у претходној години вредност размене две земље за производе који су могли да се извозе достигла износ од девет милиона

Економија

20.07.2022 у 20:39

На пољима много странаца, највише из Узбекистана

На плантажама воћа у Србији, а посебно на оним где се беру малине, купине и боровнице, каткад и поврће, попут корнишона, паприке или парадајза, ради све више странаца. Углавном стижу из суседства, док се посебно на југу земље могу видети и они из удаљених делова света, Казахстана, Непала, Индије, од ове године и из Молдавије. Њих махом ангажују пољопривредници, а многи нису регистровани у пореском систему. Страни сезонски радници дневно, у просеку, могу да зараде до тридесетак евра, берући и сортирајући воће и поврће, радећи лакше послове у пољопривреди. Власници плантажа признају да су често принуђени да их ангажују, јер домаћа радна снага иде трбухом за крухом, даље у свет, а међу „домаћима” има и многих који нису спремни да раде тако захтеван посао, изгарајући на њивама од седам до 17

Економија

17.07.2022 у 21:40

Повлачење злата из иностранства знак опреза државе

У време финансијских превирања злато се сматра незамењивом имовином, а већина земаља има различите резерве. Постоје државе које имају 60–65 одсто међународних девизних резерви у злату, а међу њима су Америка и Русија, али има и оних које уопште немају злато или га имају у малим количинама. Наша држава је лидер у региону, јер у девизним резервама злато учествује са 14,5 одсто. Имајући у виду нарастајућу светску кризу, све резерве злата које су чуване у иностранству у претходном периоду враћене су у нашу земљу. Како истичу у Народној банци Србије, у претходним годинама у Србију је враћено 13 тона злата, од чега је 12 тона транспортовано из Берна, док је једна тона злата пребачена из Лондона. – Злато смо на међународном тржишту куповали у два наврата – девет тона крајем 2019, а онда и три

Економија

09.07.2022 у 18:24

Минималну зараду требало би подићи одмах

Преговори о минималној цени рада за 2023. између синдиката, послодаваца и државе почеће средином августа. Засад је извесно да ће ова законом гарантована зарада бити увећана за 12 до 14 одсто, јер је тако најавио Александар Вучић, председник Србије, рекавши да ће то двоцифрено увећање ићи на терет државе, а не послодавца, за шта је потребно 300 милиона евра. То значи да би уместо садашњих око 35.000 динара минималац у наредној години требало да износи 40.000. Ипак, синдикалним представницима није сасвим јасно, због чега су преговори уопште споменути као могућност, будући да се конкретно повећање у процентима у јавности већ увелико спомиње. Такође, сматрају да би минималну зараду требало подићи одмах, а не тек за пола године, јер се Србија већ сада суочава са галопирајућом

Економија

07.07.2022 у 22:00

Смањује се број радника „на црно”

Међународна организација рада недавно је упозорила јавност да две трећине људи у свету ради „на црно”, да се више од 40 милиона налази у модерном ропству, од којих је 25 милиона на принудном раду. У Србији се број затечених у раду „на црно” смањује се из године у годину јер према подацима Министарства за рад у првих шест месеци 2022. инспектори рада затекли су 15 одсто радника мање у таквим ангажманима у односу на исти период 2021, када их је било 2.601. Ипак, поједине анализе показују да је у Србији и даље од укупног броја запослених сваки пети радник илегално ангажован. Осим пољопривреде, највише илегалаца је у туризму, угоститељству и грађевинарству у којем, показују НАЛЕД-ове анализе, 37 одсто ангажованих није уписано у легалне токове рада, док сваки трећи радник само повремено има

Економија

02.07.2022 у 20:36

Жене све заступљеније у ИТ сектору

Од пријављених 1.489 кандидата за програм „Преквалификације за ИТ” који организује кабинет председнице Владе Србије, више од половине, тачније 55 одсто чине жене, што је добра вест јер већину запослених у ИТ сектору у Србији, као и у другим земљама у свету, чине мушкарци. Захваљујући овом програму од 2017. године обучено је више од 2.200 полазника, а након обука близу 35 одсто полазника се запослило у ИТ сектору, на позицијама са почетном зарадом од око 70.000 динара. Ове године, како најављују у кабинету премијерке, када први круг буде завршен, на основу резултата тестирања биће одабрано 400 кандидата који ће добити прилику да прођу кроз најмање 250 сати стручне обуке из програмских језика, као и 40 часова обуке из такозваних меких вештина и 120 часова праксе. Обуке ће се спроводити

Економија

25.06.2022 у 19:38

Највише запошљавања у пољопривреди и грађевинарству

У првом кварталу 2022. тржиште рада показало је побољшање у односу на прво тромесечје претходне године. Укупна запосленост већа је за 5,4 одсто, регистрована за 1,6 процената, а расте и неформална запосленост. Као позитиван тренд у односу на период од пре годину дана аутори најновијег броја „Кварталног монитора” истичу да запосленост и зараде расту брже у приватном, него у јавном сектору, а према оцени Милојка Арсића, проф. Економског факултета у Београду, тржиште рада је заправо једина област где су и даље солидне перформансе. – Запосленост ипак стагнира у односу на последњи квартал 2021. Регистрована запосленост расте у приватном сектору за 2,7 одсто, док у јавном стагнира (раст 0,7 одсто). Највише запошљавања бележи се у пољопривреди и грађевинарству и услугама, а у индустрији је

Економија

24.06.2022 у 13:45

Инфлација убрзана – неизвесност велика

Привредни раст Србије у 2022. години и даље се оцењује као високо неизвестан. Стручњаци процењују да био могао да износи око три процента, у односу на прошлу годину, а унутар текуће године очекује се благи пад привредне активности. Успоравање раста привреде је последица очекиваног задржавања цена енергената на високом нивоу, сматрају аутори најновијег, 68. броја „Кварталног монитора”, у издању Економског факултета у Београду и Фондације за развој економске науке. Пре или касније, држава ће зато морати да повећа цене гаса и струје за привреду и грађане, што ће увећати трошкове привреде и смањити куповну моћ грађана. Услед растућих ризика и раста каматних стопа, очекује се и смањење инвестиција, потом смањење тражње у европским земљама и потрошње у Србији услед раста инфлације и каматних

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе