Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

06.02.2021 у 09:33

Отказ не може да се добије СМС-ом или мејлом

Закон о раду предвиђа санкције за непоштовање процедуре, чак и ако је постојао правни основ за законит отказОбавештавање радника СМС-ом или и-мејлом да им уговор о раду на одређено време неће бити продужен и да треба да потпишу решење о престанку радног односа не представља чин пуког уручивања отказа, већ решење којим се само констатује да је правни положај радника промењен. Такав потез послодавца је, како наглашава Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право, у складу са Законом о раду, јер на тај начин запослени се само обавештава да његов радни однос престаје истеком уговора о раду. – Према Закону о раду, уговор на одређено време престаје да важи од дана до када је био закључен, што се недавно догодило у случају запослених радника у фирми „Шинвон”, другој

Економија

01.02.2021 у 21:20

Статус радника на незавидном нивоу

Раде „на одређено време” и по деценију и више, прековремено им се не плаћа, мобинг још присутнији у пандемији, прерасподељује им се радно време, лако добијају отказе... У статусу „запослен на одређено време” радници остају 10–15 година. Послодавци прерасподељују радно време без консултација са запосленима. Мобинг је присутнији него икад. Велики број послодаваца не плаћа прековремени рад, а радници добијају слободне дане које никада не искористе због потреба посла. Многи исплаћују зараде мање од минималне. У Србији се мноштво права из области рада изгледа не поштује како би требало. Како истиче Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), радничка права нису на задовољавајућем нивоу зато што је на снази, пре свега, рестриктиван и лош Закон о раду.

Економија

30.01.2021 у 17:09

Како спречити рад на црно

Да би се стало на пут раду на црно и у областима као што су грађевинарство, туризам, угоститељство, послови у кући и креативна индустрија, по узору на постојећи Закона о поједностављеном ангажовању на сезонским пословима у пољопривреди, држава ускоро планира проширење обухвата постојећег закона. Први нацрт измена могао би да буде спреман већ у фебруару, али је циљ, истичу у НАЛЕД-у, да се радници заштите и буде им плаћено пензионо и део здравственог осигурања, да се послодавцима олакша пријава путем портала или мобилне апликације, за конкретне дане рада, уз плаћање стимулативног фиксног износа за порезе и доприносе, и на крају – да држава буде у добитку. Јер, како је недавно подсетила Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, у првој години примене закона, у случају регистрације

Економија

27.01.2021 у 20:20

Нова стратегија запошљавања без мишљења синдиката

Стратегија запошљавања за период 2021–2026. године би, како је раније најављено, требало да буде усвојена до краја јануара, а о том стратешком документу недавно је организована и јавна расправа. У међувремену су прикупљена и мишљења министарстава, а чека се и завршна реч Социјално-економског савета, после чега предлог стратегије иде на усвајање. Главни циљ је омогућавање континуираног раста запослености, а посебна пажња биће усмерена на категорије људи који се теже запошљавају, међу којима су млади, жене, особе са инвалидитетом... Ипак, у креирању овог документа, па чак ни у јавној расправи, нису учествовали баш сви синдикати, што су за наш лист потврдили у Асоцијацији слободних и независних синдиката. Нису чак ни упознати са садржајем овог важног документа, нити им је познато када ће

Економија

20.01.2021 у 20:44

Око 30.000 незапослених користило накнаду

Од 1. фебруара дневна новчана накнада за незапослене износиће 1.052,89 динара, најнижа месечна 23.575 динара, а највиша месечна накнада 54.650 динара. Нове износе ускладила је Национална служба за запошљавање (НСЗ), сходно Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености којим је прописано да се основица дневне накнаде, као и највиша и најнижа месечна накнада, усклађују једном годишње са индексом потрошачких цена у претходној години. Тај индекс је, према податку Републичког завода за статистику, износио 101,3. Основица дневне накнаде је битна пошто се незапосленом који оствари право на њу, приликом обрачуна будућег примања, најпре рачуна дневна накнада – множењем основице те накнаде са личним коефицијентом. Овај коефицијент је другачији за свакога појединачно и зависи од тога

Економија

19.01.2021 у 22:00

Пандемија је суштински променила тржиште рада

Садашњим Законом о раду дефинисан је радни однос за обављање послова ван просторија послодавца и то кроз рад на даљину и рад од куће, али у најновијем издању „Беле књиге” Савет страних инвеститора констатује да би разлику између рада од куће и на даљину било пожељно додатно прецизирати. Међу проблемима које треба што пре решити савет издваја и оне који се односе на статус ученика средњих школа и студената на радној пракси, потом питања око критеријума за годишњи одмор, структуре и обрачуна зарада, као и накнаде зараде за време одсуствовања са рада у време боловања, начина дигитализације у радној регулативи... Истиче да у области радне снаге у претходној години није било побољшања иако су била очекивана, како кроз измене Закона о раду, тако и у одлучивању судова. На све то

Економија

28.12.2020 у 08:35

Потреси на тржишту рада почеће наредне године

Држава је досад штитила радна места и сетом економских мера успешно спречавала масовна отпуштања, али већ од јануара наредне године тржиште рада почеће полагано да реагује на кризу изазвану ковидом 19. Послодавци који су у том периоду успели да пронађу квалитетне и стручне раднике неће их се тек тако одрећи, сматра Александра Анић, доцент Економског факултета у Београду. Иако се очекују нова отпуштања и погоршања на тржишту рада, целокупна ситуација на том пољу ипак ће зависити од даљег тока пандемије и нове помоћи државе. – Видљиве последице очекују се у првом кварталу 2021, али не треба заборавити на важност привредне активности у погледу кретања на тржишту рада. Због короне ипак није стала цела привреда, нити су сви сектори и делатности рада једнако угрожени. Грађевинарство је,

Економија

24.12.2020 у 21:00

Корона је потврдила колико су значајни анестезиолози

Србији у овом тренутку недостаје око 2.300 лекара и 8.500 медицинских сестара, што је око 12 одсто здравствених радника. Толико их је још пре проглашења епидемије ковида 19 било на евиденцији Националне службе за запошљавање. Тако барем тврди др Раде Панић, анестезиолог и председник Синдиката лекара и фармацеута, истичући да у овом тренутку, због целокупне ситуације у земљи, на бироима рада широм Србије ипак не би смео да буде ниједан здравствени радник, што нажалост није тако. – Још са најавом епидемије, први потез државе, у овом случају министра здравља, требало је да буде запошљавање свих расположивих здравствених радника са бироа рада, што се није догодило, па смо сада ту где јесмо. Данас, када су лекари са бироа делом запослени, имамо ситуацију да од постојећег кадра већина њих

Економија

22.12.2020 у 09:13

Непуна двојка за радна права

Као и прошле године, Србија је и у току 2020, према оцени Међународне конфедерације синдиката, земља у којој се систематично крше права радника. Због кризе изазване епидемијом ковида 19, стање радних права додатно се погоршало у односу на прошлу годину. На основу збира оцена свих појединачних поглавља у најновијем извештају Фондације Центра за демократију, просечна оцена стања радних права у Србији за 2020. износи 1,78, што представља погоршање у односу на минулу годину када је та оцена била два. У извештају се наводи да је у области радног права дошло до драстичног успоравања нормативних активности, узрокованог епидемијом и одржавањем парламентарних избора. Усвојен је једини документ јавне политике планиран за 2020, Акциони план за поглавље 19 – социјална политика и запошљавање, а

Економија

20.12.2020 у 17:49

На послу највише страдају грађевински радници

„Експлозија у фабрици воде у Зрењанину, повређена два радника”, „Трагедија у Абердаревој на паркингу, један радник погинуо, две особе повређене”, „Радника затрпала земља на градилишту на Палилули” – ово су само неки од бројних новинских наслова посвећени смртним повредама на радном месту које су најчешће у јавности виђене као последица непоштовања мера заштите на раду. Тако сматра и Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарстава Србије, уверен да се на недавном примеру из београдске Абердареве улице где је радник изгубио живот износећи боце са кисеоником јасно види да је још један живот могао да буде сачуван само да су одговорни за посао на прави начин водили бригу о обезбеђивању радног места. Иако је приликом инспекцијског надзора утврђено да је настрадали био у радном

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса