Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Драгана Јокић-Стаменковић

Друштво

16.11.2021 у 20:47

Бољи смештај и више кредита за студенте

На државним факултетима и академијама струковних студија у Србији тренутно студира више од 208.000 студената, кажу за наш лист у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Од тога у студентским домовима широм земље борави око 18.000 академаца, за шта држава на годишњем нивоу обезбеди готово 3.200.000.000 динара. Из буџета у 2020. години у инвестиционо одржавање и опремање 11 објеката студентског стандарда уложено је више од 165.000.000 динара. А у овој години у 12 пројеката тог типа уложили су, кажу, више од 197.000.000 динара. У министарству истичу да су поред ових годишњих буџетских средстава обезбедили и додатни новац из кредита Развојне банке савета Европе (ЦЕБ) за озбиљније реконструкције, изградњу и опремање ученичких и студентских домова у Србији. Ти радови стају

Друштво

12.11.2021 у 18:54

Студија наших научника о вакцинама у швајцарском часопису

Док заражавање вакцинисаних против ковида 19 код нас још није било део реалности, и на које јавност готово да није ни помишљала, стручњаци са Института за медицинска истраживања (ИМИ) Универзитета у Београду на страницама нашег листа упозорили су на ту могућност. На основу истраживања десеточланог научног тима у Центру изузетних вредности за зоонозе тамошњи доктори у току априла већ су апеловали да се одобри трећа доза вакцине, указујући да ћемо без ње имати садашњи сценарио у ком болнице пуне два пута вакцинисани пацијенти. Др Олгица Ђурковић Ђаковић, научни саветник на ИМИ и руководилац Студије праћења природно стеченог и вакциналног имунитета на САРС ков 2 код одраслих испитаника, упозорила је да 20 одсто ревакцинисаних „Синофармовим” цепивом у Србији није развило антитела

Друштво

07.11.2021 у 21:57

Дон Кихоти сачували образовање кадрова

Све су гласнија питања хоће ли Србија градити нуклеарну електрану како би енергијом коју добије из ње заменила ону непожељну из термоелектрана на угаљ, која нам трује ваздух, а тиме уједно и испунила циљ Европске уније о декарбонизацији до 2050. године. Недавно их је подгрејао и Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, који се залаже за ову идеју и отворено говори у јавности да би нуклеарка земљи донела не само енергетску већ и националну независност. С друге стране, стручњаци попут Илије Плећаша, научног саветника у ЈП „Нуклеарни објекти Србије”, јавно истичу да се већ 30 година на београдским високим школама не изучавају нуклеарне технологије нити школују стручњаци за заштиту од зрачења. И то од доношења Закона о забрани градње нуклеарних постројења из 1989. године. То у

Друштво

29.10.2021 у 18:14

Економски факултет донирао књиге школама

Економски факултет у Београду (ЕКОФ) донирао је 1.800 књига, вредних око милион и по динара, средњим економским школама у Србији. Књиге су упућене у библиотеке 40 средњих школа у 29 градова и општина. Циљ донације је да се ојачају фондови школских библиотека, ђаци мотивишу и заинтересују за економију, али и да унапреде своје професионалне компетенције, кажу на ЕКОФ-у. Овим они показују своју друштвену одговорност и тежњу да помогну ђацима који желе да буду додатно информисани. Економски факултет тиме настоји да интензивније повеже средње стручно с вишим нивоом образовања, утичући на размишљања младих да је знање инструмент за грађење сопствене каријере, али и моћ којом се заиста може мењати свет, каже проф. др Емилија Манић, координатор ЕКОФ-а за сарадњу са школама. – Верујемо да ће

Друштво

19.10.2021 у 21:49

И Народна скупштина прима студенте на праксу

По један студент са Електротехничког, Правног, Факултета политичких наука и Факултета организационих наука у Београду у овој академској години стицаће праксу у Народној скупштини Србије, која ће бити само једна од 18 јавних служби спремних да отворе своја врата за стручну обуку академаца. Сем кандидата са највећег универзитета у земљи прилика да стекну радно искуство у пет министарстава и 13 јавних институција биће указана и студентима универзитета у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару. Организатор, Министарство локалне самоуправе и државне управе, пожелеће добродошлицу студената (њих 30), а прилику за пословну обуку у министарствима просвете, спољних послова, правде и рада добиће 391 академац. У служби повереника за информације од јавног значаја биће обучавана четири академца,

Друштво

18.10.2021 у 20:00

Реформисану историју у школама критикују и студенти

Подстакнути писањем „Политике” о петицији академика Љубодрага Димића и шест наставника којом се тражи хитно укидање реформисаних програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама, огласили су се и студенти департмана за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Придружило им се председништво Савеза студената Филозофског факултета, на челу с председником Стефаном Николићем. У саопштењу које су доставили нашој редакцији они истичу да као студенти историје, будући професионални историчари и предавачи у просветном систему желе јавно да изразе дубоко незадовољство поменутом реформом, њеном структуром и садржајем, као и начином на који је она донета. Нишки студенти наставу историје сматрају најзначајнијим и незаменљивим чиниоцем формирања историјске свести, која је

Друштво

08.10.2021 у 22:00

Вакцина је сигурносни појас за судар с вирусом корона

Како вирус корона у Србији односи све више живота, наш народ, чак и они који су примили цепиво, уместо да пригрли вакцину као једину познату заштиту, све интензивније сумња у њу, питајући зашто оболевају и вакцинисани. „Зато што 95 одсто није 100 одсто”, одговара на ово питање доцент др Емина Милошевић, имунолог, алудирајући на степен заштите који је у тренутку настанка и харања вуханског соја пружала вакцина компаније „Фајзер”. Најимпресивнија студија која показује какав учинак вакцине против ковида 19 имају у реалном животу, у којој је више од 600.000 вакцинисаних упоређено са истим бројем неимунизованих особа из контролне групе, врло пажљиво упарених према више значајних критеријума, објављена је у најпрестижнијем медицинском часопису „New England Journal of Medicine” у

Друштво

07.10.2021 у 19:00

Филолошки факултет не заборавља академика Николу Милошевића

Свечаним откривањем бисте академика проф. др Николе Милошевића у аули Филолошког факултета на Студентском тргу јуче је обележен дан те високообразовне установе, чланице Универзитета у Београду. Како је за „Политику” рекла проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета, Никола Милошевић је био један од наших најистакнутијих професора у другој половини 20. века, а на поменутом факултету је предавао теорију књижевности. Као научник, написао је неколико десетина монографија и студија у широком тематском дијапазону од филозофије до књижевности и од психологије до идеологије. Односно, од Берђајева и Шестова до Ничеа и Унамуна; од Платона до Леви-Строса; од Достојевског и Црњанског до Толстоја и Ека. Ива Драшкић Вићановић је истакла да је проф. Милошевић представљао интелектуални

Друштво

29.09.2021 у 22:04

Трећа шанса за индекс у Београду

Да ли су средњошколци који досад нису успели да упишу жељени факултет искористили и последњу овогодишњу шансу да добију индекс Универзитета у Београду (УБ), знаће се 1. октобра, када се окончава трећи уписни рок и почиње нова студијска година, истиче проф. др Петар Булат, проректор за наставу те академске установе. Трећи уписни рок је, како наглашава, у току, па УБ још не располаже подацима колико је индекса подељено у њему, ни да ли је одзив бруцоша слаб. Булат истиче да је у прва два рока на понуђених 15.090 слободних места на 31 факултету уписан 12.771 академац, што значи да је онима који чекају крај септембра да уплове у академске воде преостало 2.319 места. Када се изузму квоте намењене повлашћеним категоријама академаца, попут ромске популације и особа са инвалидитетом, то прецизно

Друштво

01.09.2021 у 10:28

Знање је једини ресурс којим располажу мали народи

Покретачи петиције у којој се тражи хитно укидање реформисаног програма историје по ком се учи у средњим школама, на челу са академиком проф. др Љубодрагом Димићем, за наш лист одговарају на отворено писмо којим су у понедељак у „Политици” на тај захтев реаговали представници просветних власти. Обраћајући се колегама и министру просвете, они наглашавају да је петиција имала за циљ да допринесе „развоју образовања и формирању научне историјске свести у нашој држави и друштву”. Додају да им је драго што су у Министарству просвете и Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) то и препознали. Академик Димић наглашава да струка којој су посвећени може да напредује само у креативном дијалогу неистомишљеника и да тој размени стручних мишљења треба дати шансу. Претпоставља да су

Претходна Следећа

Почетна / Драгана Јокић-Стаменковић

15.06.2026 у 22:06

Захарова жестоко одговорила немачком генералу

15.06.2026 у 22:02

Индустријска производња у САД порасла мање од прогнозе ФЕД

15.06.2026 у 22:00

Државна лутрија Србије: извучена петица вредна 910.000 евра

15.06.2026 у 21:46

Нетанјаху: Иран неће имати нуклеарно оружје, Израел ће бранити безбедносне интересе

15.06.2026 у 21:44

Фенербахче победио Бешикташ и изједначио на 1:1 у финалу турске лиге

15.06.2026 у 21:43

Млади на Штранду перформансом позвали на скуп 27. јуна