Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

24.03.2020 у 22:00

Давид Гросман о вирусу корона

Познати израелски писац Давид Гросман написао је текст поводом пандемије вируса корона. Текст представља пишчев поглед на тренутну ситуацију и на могуће последице ове пандемије на наш живот и вредности. Давид Гросман требало је да половином марта борави у Србији, поводом српског издања свог новог романа „Живот се са мном много поиграо”, али је то отказано због пандемије вируса корона. Гросманов текст премијерно је објављен у петак у енглеском издању израелског листа „Хааретз”, а ових дана се објављује у низу светских медија. Српско издање овог текста ексклузивно објављују сајт Гросмановог српског издавача Архипелага (www.arhipelag.rs) и Архипелаг магазин, као и портал Нова.рс. „Већа је од нас, епидемија, и у одређеном смислу није схваћена. Јача је од сваког непријатеља од крви и меса

Култура

22.03.2020 у 19:00

Против болести креацијом и слободом духа

Велике епидемије страшних болести за писце су метафоре граничних ситуација у којима се испољавају социјалне, етичке, политичке, личне и карактерне одлике појединаца и друштава, а неретко су то апокалиптичне визије општег стања духа, где хуманост пада на испиту. Недавно је „Њујорк тајмс” подсетио на фантастични роман ауторке „Франкенштајна” Мери Шели под насловом „Последњи човек”, из 1826. године, који је предочио катастрофу сличну садашњем вирусу корона. Мери Шели је ову књигу написала после губитака својих најближих, а заправо је предвидела последице политичких одлука и колективних поступака на једну пандемију вируса. Зараза избија у Константинопољу и стиже до Лондона. Опстаје један јунак који трага за другим преживелима, и покушавајући да одржи у животу творевине културе и духа,

Култура

20.03.2020 у 12:06

У мени нема ничег другог сем љубави

Међу полицама са доминантном филозофском литературом, поред гитаре у углу, и других уметничких слика, у дому Ђорђа Кадијевића истиче се велико платно, његов портрет који је насликао Мића Поповић. Ова слика упечатљива је и стога што прецизно одражава његову усамљеничку природу, коју је визуелно могао да дочара само пријатељ. Повод за овај сусрет је и Сретењски орден који је овај наш познати редитељ, историчар уметности, ликовни критичар, оснивач и директор Галерије 73 на Бановом брду, аутор наше најбоље серије посвећене Вуку Караџићу, добио поводом Дана државности. Поред осврта на најважније тренутке своје каријере, на свој уметнички кредо, Кадијевић овом приликом указује и на важност очувања, рестаурације и дигитализације целокупног филмског фонда наше уметничке и документарне

Култура

18.03.2020 у 20:00

Наш народ се у тешким тренуцима увек бранио смехом

Смехом се бранити од зла и бола, то нам је већ деценијама добро познато. Нама, бар, то није тешко. Смеју се духовити, интелигенти, освешћени, добронамерни, а на кога се овај опис више односи него на наше афористичаре и сатиричаре. Међу њима је и Нинус Несторовић, чија нова збирка афоризама „Боже, упрости нам”, у издању новосадског „Прометеја”, може да буде преписана као делотворни лек за дух. Нинус је недавно добио и Златну плакету за афоризам на 21. Међународном фестивалу афоризама и карикатуре у Струмици. Ево само неколико његових мудрости: „Плитке је најлакше превеслати”, „Догађаји су нам свима исти, али нам се сећања разликују”, „Много смо сиромашни, више немамо ни своје ја”, „У кавезу само време лети”, „Дезертирао сам из медијског рата, искључио сам телевизор”, „Изабрани лекари и

Култура

12.03.2020 у 20:00

Наш човек у свету – тој причи не могу одолети

Нови роман Јовице Аћина „Пилот трамваја”, у издању „Лагуне”, говори о нашем човеку Миљану Клисури у најстрашнијем периоду 20. века у Европи, човеку који је као дете са оцем, и са српском војском, прешао Албанију и настанио се у Марсеју, поставши возач трамваја. Тамо је дочекао још једну ратну катастрофу, а његов живот обележила су пријатељства са личностима које филозофски промишљају стварност и историју, као и потрага за њима. Према речима Јовице Аћина, овај роман потекао је од истините приче коју је својевремено чуо на медитеранском гробљу где је сахрањен Клисурин пријатељ. За његовим гробом Клисура трага у роману, па његове кости, уз с глином измешани пепео своје жене из истребљивачког логора, преноси у морску гробницу код Крфа, у коју му је тридесетак година раније већ спуштен отац

Култура

08.03.2020 у 21:00

И даље се плашимо да ноћу саме идемо улицама

Ауторка чувеног романа „Девојка са бисерном минђушом” Трејси Шевалије после девет година, поново је била гошћа свог београдског издавача „Лагуне”, који је објавио све њене књиге. Овом приликом било је речи и о њеном новом роману „Једна нит”, у преводу Ненада Дропулића, причи о жени која се у периоду између два рата у Енглеској бори за сопствене вредности. Трејси Шевалије је Американка која живи у Великој Британији. Позната је и по бестселерима „Пали анђели”, „Дама и једнорог”, „Пламени сјај”, „Изузетна створења”, „Последњи бегунац”, „Плодови на ветру”. Вајолет, главна јунакиња вашег романа „Једна нит”, наизглед је типична жена свога доба, једна од многих које су у Великом рату изгубиле веренике и мужеве, али и није сасвим типична јер постаје неудата мајка? Она се буни. У то време од

Култура

02.03.2020 у 12:34

О односу Вука и Његоша

Нови број Српског народног илустрованог календара „Данице”, у издању Вукове задужбине из Београда, за 2020. годину, односно 27. годишта, према речима уредника Миодрага Матицког, у знаку је српског духовног тројства: Светог Саве, Вука и Његоша. „Док су нека претходна годишта била посвећивана појединим просторима на којима се вековима у области културе и уметничког стваралаштва, посебно усмености, потврђивао српски народ: Херцеговини, Банату, Београду, као централном културном средишту Срба кроз векове, у више наврата Косову и Метохији, ово 27. годиште посвећено је српском народу у Црној Гори. У одељку ’Осветљења’ нашли су се прилози ’Голуб Добрашиновић о односу Вука и Његоша’, ’Пријатељство потврђено српством књаза Николе и Љубомира П. Ненадовића’, ’Учене жене Црне Горе у 19. веку’,

Култура

28.02.2020 у 20:00

Пишем о прогнанима и о бунтовнима

Једна од најбољих књига у прошлогодишњој, а сасвим тачно би било рећи и у вишегодишњој домаћој романескној продукцији, јесте „По шумама и горама” Миленка Бодирогића, у издању новосадског „Орфелина”, која је имала два гласа Ниновог жирија. Два јунака, планинара, „ходочасника револуције” корачају стопама првих партизана, по Фрушкој гори, Калину, Црепољском, Калничком горју, Похорју и Триглаву, као „археолози јучерашњег”, археолози „споменика са којих данас краду бакарне оплате, одмаралишта пред којима вежу псе да цркну, игралишта на којима труле голови и гњиле кошаркашке мреже, путева које обраста маховина…”, суочени са вишестраном изневереношћу идеје слободе, чије је шума, чије су брегови, станиште. Ваши јунаци крећу се стазама некадашњих партизана, евоцирајући историјске догађаје на

Култура

21.02.2020 у 08:33

Странкиње о српском војнику у Великом рату

Сећање на смрт духовна је дисциплина која релативизује свакодневне, најчешће беспотребне, бриге и проблеме, а подучава стварном животу, док подсећање на претке, који су у хиљадама и милионима током ратова давали своје животе, овоземаљску егзистенцију чини драгоценом, прескупо плаћеном. Ако бисмо то имали на уму бар у једном часу, свакога дана, другачије бисмо живели, постављали бисмо себи више питања, а сваки одговор упућивао би на то да ова стварност није добра, да није довољна, да је недостојна онога што смо некада били. Та свест бива пробуђена читањем књига каква је и она која говори о женама из великог света, које су у Србију стигле током Првог светског рата, да у немогућим условима негују рањенике и тифусне болеснике, остављајући све и дошавши у страну земљу из хуманих и витешких

Култура

14.02.2020 у 12:52

Нова издања дела Слободана Јовановића

Институт за европске студије представио је две недавно поново објављене књиге „Социологија религије” и „Из историје књижевности” Слободана Јовановића, у издању „Беокњиге”, „Информатике” и Српског либералног савета. О делу овог нашег научника, правника, академика, књижевника, политичара, председника српске владе, универзитетског професора и ректора, говорили су Миша Ђурковић, директор овог института, и Чедомир Антић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду. Александар Недић, из Српског либералног савета, подсетио је на активност Српске либералне странке и ДСС-а, појединих академика и универзитетских професора, Косте Чавошког и Смиље Аврамов, који су се залагали за рехабилитацију Слободана Јовановића 2007. и повратак његових посмртних остатака у земљу 2011. године. – У

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом

13.06.2026 у 23:02

Више десетина хиљада људи учествовало на Прајду у Бугарској и Румунији