Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Гвозден Оташевић

Србија

12.08.2017 у 08:30

Син, унук и деда у финалу Гуче

Гуча – Нико као Николићи. Трубачка кућа из Грделице тачно 50 година такмичи се за победу у Гучи, свирали су и кад су им се рађали потомци и кад су испраћали претке. По томе им нема равних, ни у Србији ни на Драгачевском сабору. Ево их и ове године у царству лимене музике, а њихова трубачка династија изгледа овако: Николић I (Милан 1931–1984, 13 пута капелник на Сабору), син његов Николић II (Божидар 1955, 26 пута капелник на Сабору), син његов Николић III (Милан, 1980, први пут капелник), син његов Николић IV (Богдан, 1998).

Србија

11.08.2017 у 08:38

Гуча џабе одсад па навек

Гуча – Остарели и тек стасали сабораши, негдашњи и ововремени министри српске владе и обичан драгачевски свет, земљоделци са озеленелих брда и пословни људи што крстаре Европом стали су јуче барабар под један барјак и исту, саборску арију „Са Овчара и Каблара”. Њоме се од памтивека, који траје 56 година, отвара сваки Драгачевски сабор трубача у Гучи. Тако је јуче у 11 сати почео и овај, 57. највећи народни збор у Србији. Здравицом и буклијом из које се натеже шљивовица или, како мештани веле, „народни аперитив”. Право да прво саборско слово одрже људи од части и звања ове године припало је Расиму Љајићу, потпредседнику Владе Србије и министру за трговину и туризам. Овако је беседио док су падобранци, скоком са небеса, ка знаменитој варошици спуштали српску тробојку и саборски

Србија

10.08.2017 у 08:59

Само један Драгачевац победник у Гучи

Гуча – Од 17 трубачких оркестара који су кроз квалификације у девет наших села и градова стигли до финала 57. Сабора, девет потичу са српског југа, четири из западне, а три из источне Србије, док Бошко Крџавац са својим „Новосадским трубачима” једини долази из Војводине. То је слика и прилика данашње али и пређашње трубачке Србије, јер су мајстори из ромских махала југа недостижни господари Сабора. Стручњаци наводе да у нас постоје три подручја – околина Лесковца и Врања, затим део око Бољевца и Зајечара, те Чачка и Ужица – где је трубаштво изразито развијено. Али, то су три различите музике. Јужњаци своје чочеке почињу уздржано па настављају све живље у ритму седам или девет осмина, односно делова такта. Тај темперамент додатно подстиче бубњар тако што десном руком којом држи дебљу

Србија

08.08.2017 у 22:00

Вечерас почиње Драгачевски сабор трубача

Од среде у 20.00 до недеље у поноћ, или тачно 100 сати, трубачком престоницом света ориће се флигхорне, тенори, басови, добоши и гочеви из укупно 55 оркестара који, било да се такмиче или држе ревијалне концерте, заједно чине још један незаборавни Драгачевски сабор. Кад би неко могао све да их сакупи, у једном часу и на истом месту, то би био највећи трубачки оркестар на свету од 550 музичара. Почев од пионира, трубачких голошијана, који тек ступају у ово друштво, до светских мајстора какви су Бобан Марковић, Дејан Петровић, Дејан Лазаревић или Екрем Мамутовић.

Култура

08.08.2017 у 08:47

Није нам ни тако лоше, било је и горе

Ариље – Разапет, овог жарког лета, између два још жива рукописа – роман „Бекство из раја” већ је при крају, док „Жар птица” борави тек међу заплетима – Добрило Ненадић (77) ипак и вазда има времена да се начас врати књижевном почетку својему. Ових дана појавио се за то и нарочит разлог: „Лагуна” је управо објавила ново издање његовог „Доротеја” (1977) који се, првином, пред читаоцима појавио тачно пре четири деценије. Прича о калуђеру видару у доба краља Милутина дочекала је, ево, шеснаесто издање, надмашила укупан тираж од 200.000 примерака, преведена на четири језика и филмована, и бејаше најчитанија у Народној библиотеци Србије за годину 1978. Исту част стекао је књигом „Деспот и жртва” (1999) која је заслужила и награду „Меша Селимовић”, али га ништа, ни онда ни сада, не одвоји од

Друштво

06.08.2017 у 22:00

Холивуд и НВО клевећу Србе

Чачак – По трпељивости Срби нису најгори већ први међу народима. То је документовано пошто је Непрофитна међународна организација „Проџект имплицит”, у сарадњи са чувеним и најстаријим америчким универзитетом Харвард из савезне државе Масачусетс између 2002. и 2015. године спровела истраживање о расизму у Европи, анкетирајући чак 288.076 белаца са Старог континента. И, ових дана саопштила: „Резултатима се понајвише могу похвалити Исланд и Србија”. Вест је, због своје доброте, прошла некако мимо великих звона, а да је рђава дигла би се, јамачно, општа галама са јадиковкама у закључку.

Тема недеље

05.08.2017 у 21:51

Момо Капор о Гучи

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Тема недеље

05.08.2017 у 21:21

Од војне до народне музике

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Тема недеље

06.08.2017 у 08:15

Здравице Добрице и Милована

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Тема недеље

05.08.2017 у 21:11

„Крлежа” о Сабору

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Претходна Следећа

Почетна / Гвозден Оташевић

18.06.2026 у 14:54

Додик најавио улагања од три милијарде евра у инфраструктуру ка Србији

18.06.2026 у 14:52

Вечерас у Мадленијануму савремена плесна представа „Снови”

18.06.2026 у 14:51

Радник нуклеарке Запорожје погинуо у украјинском нападу дроном

18.06.2026 у 14:42

Ђедовић Хандановић: Србија приоритетно тржиште за развој обновљивих извора енергије

18.06.2026 у 14:26

Припадници МУП-а за три дана из саобраћаја искључили 623 возача због вожње под дејством алкохола

18.06.2026 у 14:23

Русија вратила Украјини посмртне остатке више од 500 погинулих