Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Друштво

27.04.2021 у 09:21

Зарђали мост на „зеленој стази”

Ужице – Омиљено ужичко шеталиште некадашњом „ћирином” пругом кроз тунеле од градске плаже до Стапарске бање, седам километара клисуром Ђетиње, проглашено је 2017. „европском зеленом стазом”, првом са тим звањем у Србији. У каменита брда усечено дуж неурбанизованог простора, опремљено садржајима уклопљеним у природни склад, по лепом времену привлачи многе љубитеље чисте природе, пешачења, бициклизма, као и вожње кајаком по реци. Од свега изгледом једино одудара краћи железнички мост који је Ђетињу премостио у насељу Турица. Налази се код Читакове стене, баш уз место где је приземљење зип-лајна са Старог града. Зарђале заштитне ограде, тај мост ни налик није оном дужем и уредном изнад плаже. Остарио јесте овај у Турици, вероватно се и он целом столећу приближио као ови тунели, што

Друштво

20.04.2021 у 16:02

Стари град – нова атракција

Ужице – С првим топлијим пролећним данима настављени су радови на обнови и реконструкцији ужичког Старог града, тврђаве зидане у 14. веку. То је вишегодишњи подухват на коме се, уз значајну државну помоћ, посвећено раде последњих година. Замисао је да тврђава буде обновљена како би изгледала као у 18. столећу. То се ради на основу планова сачуваних у бечком ратном архиву са аутентичним изгледом горњег ужичког града из 1737. године: с цитаделом, кулом, казаматом. Стари град постаје не само атракција за туристичко разгледање, него и галеријско-музејски простор погодан за разна дешавања. До њега ће са оближњег „златиборског пута” водити атрактиван пешачки мост (дуг 105 метара) високо над реком Ђетињом. До сада је за реконструкцију држава преко министарстава туризма и културе

Друштво

20.04.2021 у 09:11

Протест против истраживања литијума код Пожеге: Ми смо малинари, нисмо рудари

Пожега – Може бити, а не мора да у књажевом завичају и седам околних села има литијума (или какве сличне руде) кад је компанија „Јадар литијум” намерила баш ту да га тражи. Те је почетком марта за ове радове добила одобрење од Министарства рударства и енергетике. Али узнемирио се Милошев родни крај, ускомешала се и Пожега. Кренуле су бриге, приче и оптужбе око литијума, захтеви локалној самоуправи да донесе одлуку о забрани истраживања. „Имамо добру поуку из Лознице, видимо како су они прошли”, упозоравају противници могућег. А кад је дошао дан за почетак геолошких испитивања, у Горњу Добрињу су минулог викенда, уместо геолога, приспели еколошки активисти и други придруживши се мештанима на протесту. „Ми смо малинари, нисмо рудари”, „Рудник неће проћи”, „Зелена оаза, а не ’Јадар’

Друштво

17.04.2021 у 18:00

Креће се прекоокеанска лађа италијанска.

Киша не престаје, глад и болест притисли, а гудуре тмурне и блатњаве којима српска војска те касне јесени 1915. одступа преко Албаније. Официр Драгољуб Т. Вуковић (1880–1930), тада мајор (после рата догурао до пешадијског ђенерала), памти места кроз која пролазе и касније описује у ратном дневнику (након његове смрти дуго чуваном у породици, па у ово доба објављеном као књига „Како да добри Бог” у издању ужичког „Архива”). Ређају се у том мучном походу Љум Кула, Везиров мост („С нама је и краљ”, бележи Вуковић), Флети, Арсид Хан („Пут је страшан, киша, вода, ужас један. Дођосмо у једну шталу на конак, Арбанасе митимо, колосално плаћамо, кило сена три гроша”). Затим Черети, Темсићи, Јубани, скелом преко Дрима, па Наишити („Чујем да су Бугари пред Елбасаном, све лепше од лепшег”), а онда

Друштво

14.04.2021 у 13:41

Како је ковач Милоје уништио немачки тенк

Ужице – Навршава се сутра 80 година од када је на почетку Другог светског рата група родољуба – грађана Ужица, официра и војника Војске Краљевине Југославије – стала у одбрану овог града 15. априла 1941. пред надирућим немачким окупатором. Тада је код улаза у Ужице на Сарића Осоју, у неравноправној борби против немачке осме тенковске дивизије која је у налету газила пред собом, погинуло 118 бранилаца: 51 цивил и 67 војника. Један од њих Милоје Зечевић, ковач из Липовца код Тополе, успео је да уништи немачки тенк, али је смртно страдао. Писани извори новијег датума наводе да је Милоје, као мобилисани подофицир југословенске војске, на Сарића Осоју у заседи са својом јединицом чекао окупатора. Кад је немачка колона наишла путем ка Ужицу скочио је на први тенк и бомбом уништио и оклопњак

Друштво

14.04.2021 у 09:12

Српска планина и хрватске пећине у заједничком пројекту

Планина Тара – Најшумовитија српска планина и хрватски пећински парк са 24 спелеолошка објекта успостављају мостове сарадње заједничким пројектом МОСТ (мониторинг‒одрживост‒сарадња‒Тара). Чија је реализација управо почела, с циљем да се сачувају ова заштићена подручја унапређењем праћења нелегалних и неодрживих пракси у њима. Носилац овог пројекта (вредног око 10 милиона евра, с подршком ЕУ) је Национални парк „Тара” чије службе посвећено чувају природне вредности истоимене планине. Парк захвата око 25.000 хектара, од којих је 80 одсто територије под шумама (Тару зову плућа Србије). Овде има 1.156 биљних врста, 140 врста птица и 58 врста сисара (уз остало, и најбројнија популација медведа у Србији). За шетње Таром уређено је око 290 километара планинарских стаза. Овде је природа

Друштво

14.04.2021 у 09:04

Сваком вакцинисаном раднику Ваљаонице бакра по 10.000 динара

Ужице. – Сваки вакцинисани радник Ваљаонице бакра из Севојна, по одлуци пословодства ове фабрике (која је власништво „Ист поинт металс”), биће награђен са 10.000 динара. Према речима Наташе Панчић, директорке људских ресурса и корпоративних послова Ваљаонице бакра, пословодство сматра да је ова новчана стимулација прави пут да се подигне свест свих запослених о бризи о здрављу и спречи ширење вируса како у окружењу тако и у овом колективу. – Ми смо током прошлог месеца имали велики број запослених који су били одсутни због болести и изолације, што је делом угрозило наше пословање. Али вакцина није услов за останак, нити услов за рад. Она је део наше бриге о запосленима, јер смо поред ове акције имали и друге сличне. Неке су присутне годинама попут организације систематских прегледа за

Култура

09.04.2021 у 12:21

Уметничке рефлексије у галерији „Рефлектор”

Ужице – Садржајан је ово период рада ужичке галерије „Рефлектор”, где се ређају разноврсни програми. Најновији је изложба „Рефлексије”, најављена као премијерно представљање заједничког пројекта колаборације двоје уметника Теодоре Војиновић и Марка Јозовића (обоје почетком деведесетих рођени у Чачку, дипломирали на београдском ФПУ). Кроз низ инсталација, скулптура и цртежа који користе природу као основну полазишну тачку и баве се човековим утицајем на њу. – Сведоци смо великих еколошких промена. Јавља се све већа потреба за изолацијом у природи, као последицом савременог начина живљења. Део радова настоји да као једна врста знаковног симбола прикаже продукт „еколошког геноцида” над биодиверзитетом, док друга сагледава унутрашњи однос са холистичким приступом. С једне стране

Магазин

30.03.2021 у 11:21

Духовни драгуљи Увац и Дубрава

Златибор – Склоњена у дубинама планине и кањонареке Увац, до којих се одвајкада с муком пробијало, два светилишта зрачила су духовним сјајем у мраку средњег века. Сметала су таква силницима, па су их опустошили и порушили. Тужни камени остаци ових храмова чамили су ту вековима. Крајем прошлог и почетком овог миленијума, отпочела је обнова и нови живот манастира Увца и Дубраве. Сада су то духовни центри, привлачни за многе туристе који походе „златну планину”. Манастири су на око 30 километара од центра Златибора, до Дубраве је могуће доћи путничким возилом, док је до Увца потребно пешке прећи деоницу од неколико километара. Кад превале дуг пут до ових храмова с оне стране Торника посетиоци желе да чују мудре речи духовника, присуствују обредима, упознају баштину предела на коме се

Друштво

16.03.2021 у 19:20

„Милош Велики” у овој години у Милошевом завичају

Пожега. – У пожешком селу Горњој Добрињи рођен је кнез Милош Обреновић, ту је спомен-комплекс посвећен овом владару. Од 2015. пред зградом општине Пожега у центру вароши налази се велики бронзани кип родоначелника династије Обреновића. А до краја ове године, судећи по најавама, и ауто-пут „Милош Велики” долази у Пожегу, у Милошев завичај. Део те модерне саобраћајнице, која централној Србији злата вреди, увелико се гради у овом крају, на деоници од Прељине ка Пожеги, дугој око 30 километара. Радове успешно обавља кинеска компанија. Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да ће на Светог Николу он отворити ову деоницу ауто-пута (додајући да се одавде одмах потом градња наставља ка Бољарима). Претходно је, током фебруарског обиласка радова на тунелу Лаз, министар

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

16.06.2026 у 12:20

Брнабићева сазвала ванредну седницу Скупштине, на дневном реду више од 30 тачака

16.06.2026 у 12:18

Руски танкери ударили на британске власти

16.06.2026 у 12:15

Басконија чува играча: Коби Симонс продужио уговор до јуна 2028. године

16.06.2026 у 12:08

Дмитријев: ЕУ покушава да спречи мировне преговоре са Украјином

16.06.2026 у 12:04

Бејзли поносан на фудбалере Новог Зеланда: Показали смо свету ко смо

16.06.2026 у 12:04

Откривено када би могла да почне одлучујућа битка за Донбас