Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Исаков

Друштво

16.11.2021 у 18:00

Суботички информатичари у Дубаију представили паметне куће

Суботица – За „Експо 2020” у Дубаију се не може рећи да је сајам у оном класичном смислу како ми то подразумевамо. То је огроман простор на коме су домаћини за ову прилику изградили посебан град, како би омогућили да се 192 земље света представе. Овако боравак у Дубаију на изложби „Експо 2020” за „Политику” описује Владимир Чочовић, маркетинг менаџер информатичке компаније „Студио пресент” из Суботице. Управо се вратио из Емирата где су информатичари отпутовали у организацији Привредне коморе Србије како би у оквиру Недеље урбанизма и руралног развоја представили сво пројекат „Pierre – smart building solution” (Пјер ‒ смарт билдинг солушен). „Били смо део делегације Србије, уз обезбеђену посету догађајима који су у складу са нашим интересовањима”, каже Чочовић. Шта је

Друштво

12.11.2021 у 10:16

Оргуље у суботичкој Синагоги обнављане две године

Суботица ‒ Када је пре више од пет година мађарска влада одлучила да финансира обнову Синагоге у Суботици и потпуну рестаурацију њене унутрашњости, знало се да ће посебно тешко бити рестаурирати њене оргуље. Биле су у изузетно лошем стању, готово потпуно девастиране након деценија у којима нико на њима није свирао и док је храм пропадао . Ове јесени, поново се зачуо тај једиствени звук, одржани су први концерти на обновљеним оргуљама. Због обима посла који је урађен да би се овај инструмент моћног звука огласио, готово да се може рећи да их је изнова изградио градитељ оргуља Тибор Апро из Бачке Тополе. Оргуље у Синагоги израђене су 1902. године, што је

Друштво

06.11.2021 у 13:31

Писмо у боци – сведочанство мађарске револуције

Сента – Дечаци су замишљали да су Том Сојер и Хаклбери Фин. Ускакали су у чамац и пловили по Тиси, која је, тих шесдесетих година двадесетог века, пре изградње бране код Бечеја, у висини Сенте лети умела да буде сасвим плитка. У машти дечака одзвањао је звекет мачева и прасак раних верзија ватреног оружја из Сенћанске битке, те су умели вредно да претражују богати тиски муљ. Улов је неретко потврђивао дечачку разиграност. Проналазили су делове пиштоља, разног оружја, метала преосталог из чувеног окршаја Еугена Савојског који је предводио аустријску и Мустафе Другог који је 1697. године био на челу турске силе. Једном приликом, 25. маја 1962. године тринаестогодишњи Габор Булатовић пронашао је флашу. „Било је то у лиману Тисе, ми смо у муљу проналазили разне ствари, али тада сам наишао

Друштво

05.11.2021 у 10:10

Обнoва Велике терасе

Суботица – Најлепши, централни објекат на обали Палића, Велика тераса поново је под грађевинским скелама. Овога пута радови ће трајати само до средине новембра, како би се реконструисао северни балкон Велике терасе. Како је саопштило ЈП „Парк Палић” које се стара о објектима на обали језера, реконструкција је била неопходна јер је балкон озбиљно оштећен, дрвенарија деградирана, и представљао је опасност за безбедност пролазника али и корисника објекта. Град Суботица је за ову реконструкцију из буџета издвојио осам милиона динара, а до средине новембра балкон ће бити демонтиран, оштећени елементи обновљени и поново употребљени, а они који не могу да се обнове биће замењени новим. У саопштењу које је дало предузеће „Парк Палић” наводи се да ће бити саниран и „паунов реп”, дрвена украсна

Друштво

29.10.2021 у 18:34

Изловљено више од 100 тона бабушки из Палића

Суботица – Од 1. септембра до данас из туристичког сектора језера Палић изловљено је 89 тона рибе, а ова велика количина показатељ је и да у панонском језеру има много више бабушки него што су биле претходне процене. Санациони излов инвазивних рибљих врста из језера, а то се пре свега мисли на сребрног караша, односно популарну бабушку, започет је пре неколико година као један од облика биоманипулације којим се, уз остале мере, настоји очистити и спасити језеро Палић. Ова мера део је ширег програма званог „Еколакус” а који у висини од 6,5 милиона евра финансира Немачка развојна банка. ‒ Излов рибе смо радили у различитим годишњим добима, како би утврдили када се постижу најбољи резултати. Овог јуна две седмице смо радили излов, када је из језера извађено 15 тона рибе, али смо онда

Култура

28.10.2021 у 20:00

Срећан сам док пишем прозу

Суботица – „...Књижевност (је) попут барке у којој су речи сачуване од потопа” – пише Слободан Владушић у новом, четвртом роману „Омама” и враћа се Милошу Црњанском, који неочекивано броди замршеним светом криминала. Овога пута, Црњански је главни лик, а о догађајима приповеда Милош Веруловић, војни саветник у Амбасади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Берлину и херој са Кајмакчалана. Отуда је и Берлин треће деценије 20. века такође један од јунака романа као место које ће, попут још неколико европских градова, одлучујуће утицати на биографију Црњанског. Тражећи радника из Србије који је нетрагом нестао, писац нас омамљујући води кроз причу о трагању за њим од разузданости највиших слојева до беде градских предграђа толико дубоке да потире и егзистенцијалност. У вештом обрту у

Култура

25.10.2021 у 18:00

Пет и по деценија Галерије „Милан Коњовић”

Сомбор – Када се ступи у прелепо здање Галерије „Милан Коњовић” у центру Сомбора, посетилац се одмах среће са чувеним сликаром. На фотографији, у пуној величини, Милан Коњовић на омиљеном војвођанском превозном средству, бициклу. У предворју, испод слике, стоји и његов бицикл, као да ће сваког часа маестро да седне на њега и направи један круг. Утисак појачава и део поставке намењен његовом приватном животу са нежним детаљима његовог одрастања и потом школовања. Овог септембра навршило се 55 година од како је формирана Галерија „Милан Коњовић” и тим поводом урађена је и 15. стална поставка „Степенице ка небу”. Уз одабир неких од његових најпознатијих дела, ова галерија располаже са више од хиљаду Коњовићевих радова кроз све његове фазе, сада су изложена и дела из његове Византијске

Економија

23.10.2021 у 21:34

Прелаз "Хоргош" биће проширен

Суботица – Колоне камиона паркираних у крајњој десној траци ауто-пута ка Мађарској најављују да је у близини гранични прелаз „Хоргош”. Ипак, возачи камиона неће брзо прећи Шенгенску границу на путу ка Европској унији јер чекање се и овде, као и на суседном прелазу „Келебија”, мери часовима, понекад и данима. Застој и у теретном и у путничком саобраћају по правилу настаје због динамике рада мађарске стране. Гранични прелази ка Мађарској већ годинама су постали синоним за сате чекања, и то не важи само за ударне месеце летњих одмора или зимских празника, стајање на граници постало je свакодневно искушавање стрпљења путника. У првих девет месеци ове године кроз наше северне капије прошло је више од 7,5 милиона путника. За исти период, у теретном саобраћају на граничним прелазима

Друштво

20.10.2021 у 08:46

Колико кошта шума

Суботица – Сеча шуме започета је у фебруару, и након летње паузе, полетно настављена овог августа и септембра, подижући незадовољство грађана и заљубљеника у природу. Резултат је био организовање грађана на друштвеним мрежама где су извештавали о томе како једно за другим падају стабла на омиљеном излетишту Тресет, док су са друге стране „Војводинашуме” незаустављиво секле шуму правдајући то својим планом сече прихваћеним од стране надлежних нивоа власти. Средином седмице они који имају различите ставове према функцији суботичке шуме сели су за округли сто са темом „Ко то тамо сече” у организацији једног суботичког портала. Саговорници су били с једне стране др Марко Маринковић, извршни директор „Војводинашума” за област шумарства, а са друге Наташа Ђерег, инжињер шумарства за заштиту

Друштво

20.10.2021 у 08:12

Од Суботице до Сегедина за 40 минута новим возом

Суботица – Тек што су Александар Вучић председник Србије и Виктор Орбан, премијер Мађарске, симболично означили почетак радова на обнови пруге Суботица–Сегедин, група руских радника у заштитним оделима стала је да се фотографише уз тај први метар постављених шина. Они су део конзорцијума „Карин комерц МД” из Ветерника и руске компаније „РЖД интернешенел”, који су ангажовани на извођењу радова вредних 86,7 милиона евра. Наредних месеци њихов здатак биће да изграде нову савремену пругу, након што је она претходна већ одавно премашила предвиђени век трајања. Екипе руских и домаћих радника још почетком јула започеле су посао на уклањању шина постављених на траси између Суботице и Сегедина још 1885. године. Радници из Русије и целе Србије током читавог лета уклањали су дневно до километар

Претходна Следећа

Почетна / Александра Исаков

14.06.2026 у 23:33

Јованов: Опозиција да јасно каже свој став о тзв. Косову, санкцијама Русији и НАТО-у:

14.06.2026 у 23:23

Пинкас: Нетанјаху „продао” Трампу погрешне претпоставке

14.06.2026 у 23:07

Дачић: Чак су и Трампова саопштења против Ирана блажа него саопштење црногорског Министарства вањских послова

14.06.2026 у 22:58

Избори за Палестински национални савет 1. новембра

14.06.2026 у 22:50

Аргентина: ко није платио алиментацију не може на Мундијал

14.06.2026 у 22:45

Руте позвао Зеленског на самит упркос противљењу САД