Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Драгољуб Стевановић

Магазин

13.08.2019 у 12:16

Под стару липу, туш или климу

Како преживети августовске врућине? Ово питање није актуелно само код нас већ у целој Европи где жива достиже рекордне цифре. Крај јула у Француској, Шпанији, на североистоку Шпаније биће запамћен по рекордним температурама које су достизале и 45 степени, а лету још није крај. У Србији „афрички” талас смењује се са „монсунским” кишама, дани врели, ноћи са пљусковима, а септембар далеко? Предност нашег доба су клима-уређаји којих има и по становима и канцеларијама, али ни ови уређаји нису здрави ако се неконтролисано користе, посебно ако је велика разлика између спољне и унутрашње температуре. Идеално је да та разлика буде осам до десет степени, не више! Дуга историја борбе са жегом Власници кућа са окућница, мало даље од градског бетона, имају нешто нижу температуру, нарочито

Магазин

07.08.2019 у 20:00

Здравље у три чаше

Проспект из 1937. Листајући историју бањског живота у Врњцима етнолог Јелена Боровић Димић записала је пуно анегдота, прикупила велики број старих фотографија, а све до чега је дошла или бар део тога, изложен је у београдском Етнографском музеју или објављен у пригодном каталогу „Здравље у чаши”. Врњачка Бања увек је била на добром гласу и за лечење болесних, али и за одмор, тамо су свој мир и здравље налазили и књижевници, генерали, богаташи, угледни људи не само из Србије већ и европских земаља. Позната је и по свом „кућном реду”, дисциплини и жељи да се сваком пацијенту пруже најбоља могућа помоћ и нега. Прва чаша воде у Врњачкој Бањи испијала се врло рано, око пет сати ујутро и то са извора. Друга чаша се пила после пола сата шетње, а за трећу је требало да

Магазин

06.08.2019 у 12:52

Мозаик у олтару

Сликар Ђуро Радловић највише проводи времена у Цркви Светог Марка у Београду где уз помоћ својих бивших студената, а данас колега, осликава мозаик на олтару ове највише београдске цркве. Он је професор у пензији, а занимљиво је да је први код нас на Факултету ликовне уметности, пре тридесет и више година, специјализовао зидне технике фреску и мозаик. Прва црква у којој је радио мозаик је храм посвећен Светој Петки на Калемегдану, а затим су се ређали и други сакрални објекти. Опстаје вековима – Водила ме је кроз живот љубав према тој врсти уметности. Мозаик је техника која може да опстане вековима, па и хиљадама година, оно што се створи може се само физички уништити – каже Радловић. Што је дуже радио све више је примећивао да су и наши свештеници развили љубав према мозаику и

Магазин

30.07.2019 у 22:00

Време ради за најбоље

Тенисери често мењају временске зоне летећи са једног турнира на други, од Аустралије, преко Дубаија, Индијан Велса, до централноевропске зоне Монака и Париза. То је један од разлога зашто постају амбасадори елитних брендова ручних часовника, јер често морају да баце поглед на тачно време. Чувени произвођачи не жале милиона само да њихови најновији производи доспеју на зглобове шампиона као што су Новак Ђоковић, Роџер Федерер, Рафаел Надал, Серена Вилијамс, Симона Халеп, Каролина Возњацки… Други и важнији разлог је што су тенисери данас популарнији него икада. Протекли Вимблдон пратили су милиони поклоника овог спорта, не само на телевизијским екранима, већ и преко друштвених мрежа, играчи су одавно постали путујуће рекламе за многе производе, па и сатове. Неки више новца добијају од

Путовања

17.07.2019 у 18:00

Трагови владара

Бурна историја Грачанице Манастир Грачаницу саградио је краљ Милутин између 1315. и 1321. и посветио Успењу Пресвете Богородице. То је била и последња од 42 задужбине које је изградио од Београда, Солуна и Барија до Јерусалима и Цариграда, за 42 године своје владавине. Краљ Милутин се женио више пута, прво тесалском принцезом, па сестром жене свога брата Драгутина – Јелисаветом, затим Аном, ћерком бугарског краља Ђорђа Тертера. Његова жена била је и Симонида, ћерка византијског цара Андроника која се после смрти мужа замонашила у једном манастиру у Цариграду. Управо она је и била инспирација за данас најпознатију фреску у манастиру Грачаници. Након што је оштећена на местима где су биле насликане краљичине очи, песник Милан Ракић посветио јој је стихове („Арбанас ти је ножем избо

Магазин

06.07.2019 у 10:00

Тутањ копита од Суботице до Лесковца

Мало је познатих личности у Србији, и у бившој Југославији, имало спортске коње. Један од њих је популарни певач Звонко Богдан, који је са 65 година „отишао у пензију” – престао је да вози своје касаче у сулкама и одлучио да пређе на трибине. Док је уметник, који је опевао у својим песмама север Бачке, у позним годинама нашао задовољство у винским подрумима и виновој лози, велико име српске кошарке Никола Јокић сваки боравак у родном Сомбору искористи да проведе са својим четвороножним љубимцима. Тако је и овог лета. Чим се завршила сезона у Америци ето Јокића у Сомбору и на хиподромима. Грло „Дрим кечер” („Хватач снова”) 19. маја добило је трку у Суботици, а после трке Никола га је прошетао и частио јабукама. Јокић због уговора са НБА тимом из Денвера као скупо плаћени спортиста не

Магазин

22.06.2019 у 12:13

Тајне српских пећина

Историју је заволео још у основној школи, а спелеологију много касније, када је постао професор историје. Данас Горан Дујковић ради као директор ОШ „Радојка Лакић” у Београду, а своје слободно време испуњава обилазећи пећине по Србији. Па, шта има да се види занимљиво испод стена, шта се може открити у српским пећинама, питамо нашег саговорника. Опело у јами – Ух! Ово је баш тешко питање! Са члановима мог клуба, за ових осам година бављења спелеологијом, обишао сам и истражио око двеста пећина. Лане смо истраживали пећине и јаме око Чајетине и открили смо 20 нових, које смо додали регистру у којем је већ било педесетак пећина. Нажалост, за посете је уређена само једна, Стопића пећина – каже Дујковић. Спелеолошки клуб „Асак” има регистар пећина у Србији с више од хиљаду пећина

Магазин

10.06.2019 у 13:43

Судбоносна слова са кутије нишке „дрине”

Нашег познатог оријентолога, познаваоца ислама, дипломату и професора др Дарка Танасковића новинари често позивају када им је потребно мишљење о нараслим верским и идеолошким сукобима Истока и Запада. Др Танасковић је био амбасадор у Турској и Азербејџану крајем деведесетих година, потом је исту дужност обављао при Светој столици (Ватикану), а од 2015. до прошле године радио је као стални представник Србије при Унеску. Тешко је побројати сва његова звања, књиге, стручне радове, али овом приликом наведимо да је у области оријенталистике објавио више од 700 научних радова. Рођени Загрепчанин Некако, ипак, као да је једно питање увек остајало по страни. Откуда такво интересовање за арапски језик, књижевност и поезију. Зашто је један рођени Загрепчанин, који је одрастао у Београду,

Магазин

10.06.2019 у 13:07

До пакла и назад

Они који су га најбоље познавали кажу да је Ники Лауда био човек који је навикао да тешкоће претвара у победе. О њему је снимљен филм „Трка живота”, али они који су га боље познавали на то би рекли: „Зар само један филм”. Андреас Николас Лауда, са легендарним надимком Ники, унук је богатог индустријалца Ханса. Деда је очекивао да ће га унук наследити у пословима, па је, сазнавши за Никијеве планове, све учинио да га у томе омете, али није успео. Лауда је већ са 14 година знао да расклопи и склопи аутомобил, а са 18 је побеђивао на тркама. Мали Ники имао је само један циљ – бити најбољи и најбржи на свету, а за оца имао је одговор: „Добар можеш бити само у ономе што те радује”. Успони и падови Није наравно професионална каријера текла глатко, било је успона и падова, почетних

Магазин

06.05.2019 у 15:29

Ако деца нису боља, узалуд образовање

Од како је верска настава, после полувековне паузе, уведена у српске школе као изборни предмет, имала је и своје поборнике, али и противнике. Ускршњи празници су добар повод да о њеном статусу у школама, предностима и манама чујемо став цркве, а наш саговорник је професор Богословског факултета у Београду, др Драгомир Сандо, који је и на челу Одбора за верску наставу архиепископије Београдско-карловачке и аутор књига и чланака на тему васпитања деце и младих. 1. Веронаука је уведена пре скоро 18 година у средњим и основним школама. Да ли су нове генерације боље од оних које су изучавале марксизам и васпитаване да буду атеисти? Пре свега, да вам се захвалим што сте у години пунолетства за верску наставу у школском систему у Србији нашли за сходно да попричамо о овој важној педагошкој

Претходна Следећа

Почетна / Драгољуб Стевановић

14.06.2026 у 23:07

Дачић: Чак су и Трампова саопштења против Ирана блажа него саопштење црногорског Министарства вањских послова

14.06.2026 у 22:58

Избори за Палестински национални савет 1. новембра

14.06.2026 у 22:50

Аргентина: ко није платио алиментацију не може на Мундијал

14.06.2026 у 22:45

Руте позвао Зеленског на самит упркос противљењу САД

14.06.2026 у 22:45

Отаџбина није предмет, већ мисао и вера, а то не умире

14.06.2026 у 22:27

Срушио се авион у Мисурију, једанаест падобранаца и пилот погинули