Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Куртеш

Београд

26.03.2020 у 10:35

Доступне збирке Природњачког музеја

Стручњаци Природњачког музеја за поштоваоце природне баштине Србије свих генерација на својој фејсбук страни и инстаграму представљају вредне музејске збирке, занимљивости из света природе, као и научне информације о вирусу корона. Они који нису успели да погледају неке од најзначајнијих изложби музеја моћи ће у виртуелном простору да обиђу поставке „Пут на Месец”, „Шест ногу”, „Пази, отровно” и „Дрво”. Садржај ових изложби доступан је на порталу http://galerijeimuzeji.rs. Из музеја поручују да ће ускоро бити постављено још нових садржаја виртуелних изложби. То је јединствена могућност да се на овај начин природна баштина наше земље приближи најширој публици и да се време у кући, у ванредној ситуацији, корисно проведе.

Београд

14.03.2020 у 10:57

„Госпођа” из Татарстана на фестивалу „Славија”

Уморни од великих промена које живот доноси па чак и од замишљања боље и праведније будућности, људи безнадежно живе на сплаву. Они су усамљени у свом безнађу и поводљиви. Пуштају да дани лете. Смењују се годишња доба. Пролеће замењује зиму… Сплав почиње да пушта воду и на њему нема довољно места за све… Ово је сиже представе „Госпођа” настале по мотивима приче Ивана Тургењева „Муму”. Са овим комадом на сцени театра „Славија” гостовало је Буинско државно драмско позориште из Татарстана, поводом одржавања 19. Међународног позоришног фестивала „Славија 2020”. Режију и сценографију је урадио Тимур Кулов. Насловну улогу тумачи Гулзада Камартдинова. Герасима игра Рустем Давлyатсхин, а у глумачком ансамблу су и Руфна Каматдинова, Вилнур Схаyкхутдинов, Лилијyа Газизулина, Елмира Семенова,

Београд

12.03.2020 у 22:45

Контуре и текстуре 20. века – фротаж – папир и графит

Изложба „Контуре и текстуре 20. века – фротаж – папир и графит” чији је аутор Славица Лазић Дундас представљена је у Малој галерији УЛУПУДС-а. Серија ових радова настала је прошле године цртачким поступком израде фротажа, као резултат узимања отисака употребних и декоративних кућних предмета и амбалаже из које су ти предмети извађени. Уметница подсећа да је фротаж техника прислањања листа папира на површину изабраног предмета и трљања графитном оловком по папиру испод ког је предмет. Графитни врх оловке трљањем прати промене вредности контуре и текстуре предмета испод папира. У складу с тим променама и оловка може променити интензитет притиска па се тако, како истиче Славица, мења и количина наноса графита на папир. – Овим поступком ствара се ефекат разноврсних светлина сиве,

Београд

12.03.2020 у 09:05

Прича о медијима у Србији

„Појасните гледаоцима шта значи појам стабилократија”, на почетку политичке емисије каже новинарка свом саговорнику у студију. Овом „увертиром” креће бура због које ауторка емисије јавно пред камерама даје отказ, а све оно што даље следи публика је могла да види у новој представи „Уредник” коју је урадио Рефлектор театар. Комад је изведен у „Дорћол плацу”. Режију потписује Војкан Арсић који има и улогу на сцени. Текст је написала драматуршкиња Сара Радојковић. Представа се бави садашњим стањем у медијима у Србији. Прича прати динамику телевизијске редакције и како се она носи са тиме које ће информације преносити, а главна јунакиња је Вера, посвећена ауторка политичко-аналитичке емисије која покушава да ради свој посао одговорно и са интегритетом, али јој то не дозвољавају. У

Београд

11.03.2020 у 23:03

„Ођила” – ромска музика с душом

На ромску музику, која распламсава осећања, нико није равнодушан. Због тога је она заштитни знак групе „Ођила”, истакли су и њени чланови уочи концерта на 21. Гитар арт фестивалу у „Комбанк дворани”. Репертоaр био је креиран тако да су наступ почели мирно, филмском музиком, ауторским песмама, а онда је уследио енергичан део са култним мелодијама и обрадама поп и рок хитова у посебном аранжману за четири гитаре. Иако кажу да им је свака нумера подједнако драга, уметници кажу да „Циганочку” привијају на срце. Они су подсетили и да их поштоваоци памте као југословенску групу јер су били познати од Вардара па до Триглава, а и данас имају своје фанове у региону. Ансамбл је представљао Југославију на Светском фестивалу ромске музике 1988. године у Лондону, где је добио признања,

Београд

11.03.2020 у 09:17

„Хотел Београд” – романтична прича

Павле је власник хотела у српској престоници. Једина његова брига била је како изаћи на крај са обожаватељкама, све док један наизглед безазлен саобраћајни удес није изменио ток његовог лагодног живота. Тако се у судбину младог богаташа уплела мафија, која жели да му преотме богатство и наметне хистеричну вереницу, а као из ведра неба појављује се и загонетна Рускиња, некадашња девојка окорелог нежење. Да стане на „луди камен” са овом лепотицом утицаће Павлова многобројна фамилија са села. Дедини рецепти за брачну срећу, али и „зачини” тетака, снаја и стрина допринеће комичној ситуацији из које ће неко извући срећан, а неко дебљи крај. Публика је ову комичну причу могла да погледа у филму „Хотел Београд” који је премијерно приказан у Великој дворани Сава центра. Црвеним

Београд

09.03.2020 у 23:03

Репресија комунистичког система

Шта је Озна мислила о српским грађанима, колико их је протерала, а колико отерала у смрт без суђења и ко је одобравао њихово стрељање – нека су од питања која су покренута на Правном факултету. Овде је за студенте уприличена трибина о комунистичкој репресији непосредно после Другог светског рата и промоција књиге „Озна: документи о политичкој репресији у Србији 1944 – 1946” из пера др Срђана Цветковића и коаутора Немање Девића, а представљено је и дело „У предворју пакла” које је написао Сава Бранковић. Организатори догађаја су Удружење „У име народа за слободну Србију” и Клуб за друштвене односе Правног факултета. Модератор је била др Ена Мирковић. Са ауторима су на трибини учествовали и проф. др Јовица Тркуља и проф. др Леон Којен. Програм је почео извођењем песама „Да ли

Београд

04.03.2020 у 22:33

Париске лепотице

„Журимо улицама наших градова. Где ли то журимо? И не видимо оно што се дешава на фасадама кућа. А и кад видимо – потцењујемо. „Фасадни украси”, „штуко декорација”, па чак и „примењена” уметност – све то звучи увредљиво. И зато Горан Мусић своје „париске лепотице” штампа на платну”, каже Радоња Лепосавић, историчар уметности, оцењујући истоимену изложбу Мусићевих фотографија. Ова поставка приређена је у галерији „Атријум” Библиотеке града. Аутор посетиоце води на својеврсну шетњу „Градом светлости”, а шетња није обична јер у њој нема никаквих случајних или намерних портрета људи, пролазника или сцена из кафића. Уметник својим фотографијама, како запажа Лепосавић, скреће пажњу на детаље које смо склони да не видимо. Он нам усмерава поглед ка париском небу, али га зауставља узгред негде

Београд

02.03.2020 у 23:03

Играле се делије

Какви су и да ли постоје идеалан српски мушкарац и муж, покушала је да докучи уметница Сара Апостоловић. Она је приредила изложбу документарне фотографије „Играле се делије” у Установи културе „Стари град”. На фотографијама су приказане различите активности и сегменти живота који се могу протумачити као свакодневица. Ауторка је овековечила ауто-механичара, пекара, баштована, хирурга, оне који су последњих година пливали за Часни крст на Богојављење… Радови су обогаћени и текстом који појашњава о каквој је серији фотографија реч. Па тако посетиоци могу да у низу занимљивости прочитају и наслов „Ситно боди body”, а назив је инспирисан везом са телевизора у свакој кући у Србији, који је изведен до најситнијих детаља, а глаголи бости и убости указују на начин изведбе тетоваже на

Београд

27.02.2020 у 10:35

Кључеви моћи

Моћ је вечита човекова инспирација и подразумева став, храброст и одлучност, подсетила је др Зорица Карановић, новинарка нашег листа, на трибини „Култура путем поште” у ПТТ музеју. Програм је део циклуса „Велике синтезе у науци”, а предавање је насловљено „Кључеви моћи – тајна метафизике моћи” и уприличено поводом другог издања књиге „Кључеви моћи” чији је аутор Карановићева. Она је подсетила на значај покретања човекових скривених енергија за постизање личног успеха. – Људи често запамте оно на шта су им родитељи и околина скретали пажњу, а то је „Чувај беле паре за црне дане”, „Учи, а на љубав мисли касније”… – напоменула је Зорица и додала да овакви обрасци често могу бити препрека за активирање човекових потенцијала. Према њеној оцени, важно упориште сваког појединца су

Претходна Следећа

Почетна / Александра Куртеш

18.06.2026 у 15:00

Министарка Пауновић посетила Експо са представницима општина и градова

18.06.2026 у 15:00

Шумски пожар у Шпанији пореметио железнички саобраћај

18.06.2026 у 14:59

Потписан Споразум о сарадњи између Привредних комора Војводине и провинције Хебеј

18.06.2026 у 14:58

УАЕ: саопштена нова правила за коришћење друштвених мрежа

18.06.2026 у 14:56

Лончар: Са Српском православном црквом радимо на подизању свести о донорству

18.06.2026 у 14:54

Додик најавио улагања од три милијарде евра у инфраструктуру ка Србији