Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Куртеш

Београд

07.04.2021 у 08:28

Снег у априлу

Април је месец шале, али снег у априлу нема намеру да се шали. Сипао је синоћ као из поцепаног џака. И није изненадио суграђане јер су били обучени као усред зиме – јакне, шалови, капуљаче... Водили су рачуна и о кондицији па су се уместо градским превозом запутили пешке, брзим корацима. Иако је било хладно, оштар ваздух је пријао. Уз чај или неки други топао напитак, свима је годило ушушкавање у стану из кога су могли да посматрају репризу зиме – пахуље су се топиле на асфалту, али су кровови обелели.

Београд

03.04.2021 у 13:52

Преминули анестезиолог Ненад Максимовић добио мурал

Доктор Ненад Максимовић, који је 5. јануара преминуо у 37. години живота од последица вируса корона, добио је мурал на зиду Тринаесте београдске гимназије на Чукарици. – Мурал је насликан на иницијативу Ненадових колега, пријатеља и професора Медицинског факултета, а урадио га је академски сликар Милан Милосављевић Дерокс – истакао је Бојан Вучковић, директор Тринаесте београдске гимназије. Oва племенита идеја одмах je прихваћена у школи, али се чекало лепо време за њену реализацију. На муралу је поред Ненадовог имена, презимена и година рођења и смрти, написано: „Анестезиолог... Борац против таме”, као и реченица: „Ко не учи из прошлости, осуђен је да понавља...”. – Дело је уочљиво, а скромно, јер је и Ненад био такав. Памтимо га као сјајног, ведрог ђака природно-математичког

Култура

31.03.2021 у 08:50

Преминуо књижевник Добрашин Јелић

Књижевник Добрашин Јелић (1946‒2021) преминуо је 29. марта у 75. години, од последица вируса корона. Рођен је у Слатини, код Андријевице. Дипломирано је на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Радио је на пословима сузбијања привредног криминалитета у републичким и савезним органима. Писао је прозу, поезију, књижевну и ликовну критику. Објавио је 54 књиге у којима је главни мотив Црна Гора. Био је члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, којем је поклонио део своје библиотеке и више десетина потписаних књига. Прву причу „Једноруки ловац”објавио је1983. године у листу „Побједа”. У низу признања које је добио истичу се награде „17. јул” завичајне општине Андријевица за књижевни опус и

Београд

26.03.2021 у 23:00

Пад ноћног сокола

Пре двадесет две године, 27. марта у 20.40 часова, у НАТО агресији на бившу СРЈ припадници југословенских ракетних јединица успели су да уз помоћ совјетског ракетног система ПВО С-125 „нева”, оборе фамозног „невидљивог монструма” Америчког ратног ваздухопловства, чудо војне технологије, бомбардер Ф-117. Бивши пуковник Војске Југославије и командант 250. бригаде Противваздушне одбране која је срушила „најтхок”, Золтан Дани, уступио је фрагмент обореног авиона Руском дому – уз ово подсећање у Великој сали овог здања почела је промоција књиге „Пад ноћног сокола” која је преведена на руски језик. Аутор књиге о херојској одбрани и успесима српског ПВО-а у тренуцима супротстављања авијацији Северноатлантске алијансе је пуковник у пензији, некадашњи припадник Треће ракетне дивизије ПВО-а

Београд

25.03.2021 у 11:09

Милорад Рајчевић – први Србин који је пропутовао свет

– Милорад Рајчевић из Лесковца, рођен у Прокупљу 1890. године, био је први Србин који је пропутовао цео свет. Њему је на визит-карти писало само светски путник, јер је заиста то био. Свако путовање доживљавао је као једну врсту упознавања живота, па се зато сматра првим српским светским путником – овако кустос историчар Горан Вилић, управник Музеја Јадра, предочава посетиоцима у Кући Ђуре Јакшића изложбу „Милорад Рајчевић – први Србин који је пропутовао свет”. Рајчевић је дуже од три деценије путовао по свету, па је хемисферу обишао шест пута. Милорад је на своје прво путовање, како сведочи Вилић, пошао као петнаестогодишњак, а са 20 година (1910. године) упознао је браћу Савић, власнике београдских новина „Мали журнал”. Браћа су Милораду, сумњајући у његову причу о авантуристичким

Београд

18.03.2021 у 18:12

Пионирке шпанске кинематографије

Култни филмови које су режирале истакнуте шпанске редитељке средином прошлог века премијерно се онлајн приказују од 20 часова на „Вимео” каналу Института „Сервантес” до краја марта. Филмски програм се бесплатно приређује у оквиру циклуса „Женски угао. Пионирке”, а покренут је 2010. године као редован културни садржај „Сервантеса” ради додатне промоције женског стваралаштва. Циклус „Женски угао” обухвата новије филмове који служе као пример филмске продукције шпанских редитељки. – Ове године, за промену, први пут у фокусу су жене које су дебитовале као филмске редитељке у периоду од педесетих до осамдесетих година прошлог века, због чега се сматрају пиониркама у историји шпанске кинематографије. Одабрани филмови, осим што показују дело и естетику ауторки, истичу и посебан поглед на

Београд

17.03.2021 у 09:20

Балашевићев „Певац” на норвешком језику – на Јутјубу

Песму „Имао сам страшног петла” Ђорђа Балашевића на норвешки језик превео је и отпевао пре две деценије Влада Канић, а сада је ову нумеру поставио на свој јутјуб канал. – Када нас је недавно напустио легендарни кантаутор и отишао да „оре небеске њиве”, ја сам одлучио да као омаж њему направим видео-клип са овим стиховима – рекао је Канић. Идеја да „Ђолета преведе” на језик земље у којој је живео 40 година јавила се на молбу пријатеља који су му саветовали да свој музички рад обједини на албуму. Тако је настао це-де „ЕН пашант мед аксент”. – На том це-деу посебно им се допала песма о „Певцу”, коју сам на концертима увек изводио на бис, а на радио-станицама била је хит – присећа се Канић. Дозволу да објави песму он је добио од Балашевића, уз препоруку редитеља Моме Мартиновића. То

Београд

08.03.2021 у 18:00

Мајсторица за гуме и фелне

Пајсер и чекић Јагода Вељковић (62) не испушта из руку скоро три и по деценије. Барата дизалицом, клештима и другим алатима. Она је вулканизерка. Занат је испекла уз мужа Ненада сa којим је 1. марта обележила 43 године брака. Тога дана у радионици, у Борчи, нису примали муштерије. Одмарали су. Иначе, у свако доба, кад год да се возачу деси „гуми дефект”, Јагода прискаче у помоћ. Јер, сматра да је мајстор за кола важан као лекар за болесника. Гуме лепи, крпи, балансира, монтира... – Супруг се школовао за вулканизера, а када се он разболео, мени је овај посао, научен из невоље, прирастао за срце – каже мајсторица. После завршене економске школе радила је у канцеларији. Од те плате тешко се састављао крај с крајем. Син и кћерка мали, а трошкови велики. Док се Ненад опорављао, ова

Београд

05.03.2021 у 09:45

Путовање близанаца из Аргентине

Уметнички перформанс „Путовање близанаца из Аргентине” приређен је у Великој сали Центра за културу „Божидарац”. У трупи „The Twin’s Trip” су близанци Емилио и Леандро Понсе. Они су улични уметници, који се труде да усреће људе. То чине комбинујући различите вештине жонглирања и кловновских елемената уз живу музику. На овај начин покрећу публику на плес и песму и откривају каква је то посебна веза између пара једнојајчаних близанаца. У овој атмосфери уживали су и посетиоци и извођачи. Браћа су по свом јединственом програму, за који кажу да је забавна и динамична визуелна емисија, познати широм света. На својеврсну турнеју отиснули су се пре осам година. За рутину не знају јер се стално усавршавају. Крстарили су по Мексику, Америци, Европи, Блиском истоку, Јапану и Јужној

Београд

01.03.2021 у 09:00

Биоскопи јуче у штрајку због мера Кризног штаба

Врата биоскопа „Синеплекс” и биоскопа из групације у којој су „Комбанк дворана” и „Синегранд” јуче нису била отворена за публику. Да обуставе рад одлучили су запослени у овим биоскопима. Тако су дали до знања да им је Кризни штаб у петак задао ударац својом одлуком да пројекције током последњег фебруарског викенда могу да се одржавају до 14 часова. Питањем „Зашто позоришта, а не биоскопи” представници „Синеплекса” огласили су се саопштењем за медије, а на исти начин проблем су изнели и запослени „Комбанк дворане”. Они су сагласни да је парадоксално то да су од нове мере изузета само позоришта, а још бесмисленија одлука, према њиховој оцени, јесте да угоститељски делови хотела имају дозволу да послужују госте до 22 сата. Ово отвара питање у чему је разлика између биоскопа и позоришта,

Претходна Следећа

Почетна / Александра Куртеш

16.06.2026 у 19:52

Пао украјински МиГ-29

16.06.2026 у 19:49

Делегација Покрајинске владе у посети кинеској провинцији Хебеј

16.06.2026 у 19:47

Катарски емир поздравио америчко-ирански Меморандум о разумевању

16.06.2026 у 19:43

„Зиђин Мајнинг”: није било експлозије код Бора, пословање рудника редовно

16.06.2026 у 19:30

САД: могуће претње по националну безбедност, укинута ограничења одбрамбеној индустрији

16.06.2026 у 19:26

Бајненс на путу да остане без дозволе за пружање услуга у ЕУ