Недеља, 26.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.85	103.47	103.16
	125.85	126.61	126.23

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живојин Ракочевић

Хроника

18.02.2020 у 19:19

Опушак одао Фљорима Ејупија

На пању, на ливади поред магистралног пута Подујево–Куршумлија, седео је Фљорим Ејупи. Пушио је и чекао аутобус „Ниш-експреса”. Када је цигарета догорела, опушак је угурао у пукотину на пању. Када је аутобус пристигао, он и његова терористичка група дигли су га експлозивом у ваздух. Одмах су се повукли без трага, а иза њих је остао онај опушак. Одсечен је предњи део аутобуса, штрче метални шиљци, а унутрашњост је црна рупа испуњена остацима тела и стварима путника, махом расељених особа, које су под војничком пратњом Кфора долазили на задушнице. „Прво чега се сећам је мали Данило, лежи у трави, а около свуда раскомадана тела. Сваки пут, на данашњи дан, рачунам колико би Данило имао година”, каже Горица Шћепановић

Регион

16.01.2020 у 22:55

Православље је преживело у Црној Гори

Један од највећих скупова у историји Црне Горе одржан је у недељу, дванаестог јануара, а сасвим сигурно је то био највећи неорганизовани скуп у њеној историји. Без подршке власти и служби, без кампање, организованог превоза, сендвича, дневница и обећања, на подгоричке улице слило се између двадесет пет и тридесет хиљада људи. После седамдесет пет година различитих тоталитаризама и његових нијанси, у Црној Гори се појавио нови модел отпора и једно од нових решења за Србе на постјугословенском простору. То решење се може назвати моделом четири принципа, јер су се на једном месту нашли вера, национална идеја, слобода и демократија.

Друштво

07.01.2020 у 21:55

Манастир Светог Марка и милостиви чика Сима

Један дечак, сироче из грађанске богате призренске куће оставио је свој дом и отишао у Манастир Светог Марка изнад села Кориша. Био је вршњак Првог српског устанка, чије су последице и турски прогон допринели раној смрти његовог оца. Мајка је умрла, а он је отишао своме старијем брату игуману, школовао се, почео велике послове од Одесе, Кијева, Цариграда и Београда. Призренци су га по брату, игуману Аксентију, прозвали Игуманов. Под тим надимком су га и тражили у Одеси, па је он свом имену Сима Андрејевић тамо додао и надимак Игуманов. Тај дечак постао је највећи просветни и црквени добротвор Старе Србије и једна од централних личности народног живота и националне свести

Друштво

20.12.2019 у 17:00

Да се кандило не угаси

Пет Срба који стално живе у Приштини и око сто педесет бивших житеља овог града, гостију и верника са разних страна окупило се јуче у храму Светог Николе. Већ двадесет година, без обзира на стање у којем се овај храм у центру Приштине налази, овде се слави слава и реже колач. Приштинским Србима је и на згаришту после 17. марта 2004. године било важно да, како кажу, не забораве Светог Николу, који се прославља и као градска слава и заштитник града. „Лепо је кад нам људи дођу. Радујемо се свакоме, али није лако кад се остане сам, а ми смо најчешће сами”, каже Милева Ковачевић из Приштине. Наслоњена на сто за продају свећа, гледа ко долази у њену цркву. Двориште и овај храм су нека врста острва где постоји слобода

Друштво

16.12.2019 у 22:55

И на најстрашнијем месту се може опстати ако има љубави

Девич – Испред је тешка метална рампа, около су колутови бодљикаве жице, замршени и нагомилани од многих додавања. Из металног контејнера излази полицајац, одмахује руком, што значи да се може ући у манастир Девич код Србице. Празник је. На манастирску славу је дошло око две хиљаде Срба. У протеклих тридесет година овде се није окупило толико света. Шта их је привукло у девичку пустињу? Зашто на њих није утицало опште мишљење да се у Дреницу не долази, да је опасно и небезбедно? „Ми смо овде одрасли”, каже Мирослав Стевић из Србице. Пет дана пре потписивања мировног споразума 1999. родитељи су га послали код ујака у централну Србију

Политика

05.12.2019 у 21:00

Нема масовне гробнице код Храма Христа Спаса

Прве овогодишње пахуље падају на гомиле раскопане земље у центру Приштине, код Храма Христа Спаса. Промрзли радници ређају бетонске коцке на паркингу испод којег је тражена масовна гробница. Клече и гласно вичу на оне који пролазе преко пешчане подлоге постављене уз натрпано блато и багер који је претходних дана прекопавао двориште Саборног храма у Приштини. Две девојке у високим штиклама пробијају се кроз блато и песак и љуте се што их неко тако укаљане фотографише. Ово је место на којем су сви узнемирени и љути.

Друштво

19.11.2019 у 22:55

Напади, зидови, трпљење и живот

Особа А. И. је у Приштини отела ручну торбу и телефон особама Х. Х. и Ј. Х. и затражила од њих да нападну на Високе Дечане. Косовска полиција и антитерористички одред су, према сазнању портала „Косово онлајн”, брзо започели истрагу и привели ову особу, којој је одређен притвор од 48 сати. У интерном службеном извештају косовске полиције особа је доведена у могућу везу с терористичким нападом на манастир Високе Дечане. Међутим, ову информацију је нешто касније демантовао портпарол косовске полиције. Зашто портпарол полиције прикрива извештаје и детаље којима његова служба оперише, није познато, али је сасвим јасно да су Високи Дечани у континуитету од 1999. на мети албанских екстремиста.

Друштво

18.11.2019 у 11:20

Полугола певачица у Цркви Светог Николе

Ново Брдо – „Изашла сам са другарицама само да бих пила / хаљину коју сам обукла... / Срце ће ти искочити када ме будеш видео / Срце ће те издати, срце ће ти искочити”, пева Албана Азизи у православном Храму Светог Николе у Новом Брду. Полугола, наслоњена на стуб од црвенкастог камена у цркви, ослоњена на капител једном савијеном голом ногом, прича своју љубавну причу. Она је супротност девојкама у народним ношњама које је окружују док се слободно креће између остатака уништене и оскрнављене светиње. Смењују се кадрови два света, овог новобрдског и другог градског с белим стубовима и раскошним вилама. Албана Азизи завршава своју љубавну причу док је снима дрон и открива величину православног храма, његова три олтара и монументалне новобрдске тврђаве. Рођена је у Берну у Швајцарској,

Друштво

16.11.2019 у 22:00

Срби и Албанци заједно бране Шар-планину

Узмите јабука! Све је ово природно - каже Станко Цветковић. Док тресе стабло, јабуке падају, а ненадани гости на његовом имању покривају главе рукама. „Нека падају, касније ће их појести коњи”, прича овај човек. На прозору његове брвнарице зри касни јесењи парадајз. Кроз овај посед у подножју Шар-планине тече река Калуђерка. На двеста метара од овог парчета раја стоје огромне сиве цеви које чекају да воду која силази са врхова Шаре закопају у земљу. Изградња мини-хидроелектране узеће реку не само Станку, него и једној од најлепших балканских планина. Гради се и укопава на много локација

Друштво

15.10.2019 у 22:55

Нешто је пошло по злу

Кад Петер Хандке са Софијом слети на Аеродром „Адем Јашари” у Приштини и прође поред огромног црног двоглавог орла, чека га Дејан Баљошевић у луксузном аутомобилу „oпел aгила 1.0”. Писац заглављен у задњем делу лимузине, коленима набада наслон Софијиног седишта. Ужасно је нервира, нешто је озбиљно пошло по злу. Да би смирили њену неприлагођеност конформизму одлазе у Ораховац у вилу Баљошевића коју ова породица рентира за 30 евра месечно. За ретке неупућене, српски део старог дела града Ораховац налази се на Косову и доживео је потпуни процват уочи и после НАТО бомбардовања, док је суседно српско село Велика Хоча са преко десет цркава из средњег века, одмах по ослобођењу 1999. и коначном уласку тенкова, постало туристичка атракција. Неуки балкански сељаци су овде, окружени бодљикавом жицом

Претходна Следећа

Почетна / Живојин Ракочевић

26.07.2026 у 00:19

Закопан у снегу више од два сата: Дамија оборио Гинисов рекорд

25.07.2026 у 23:53

Британски војни аналитичар: Украјина ће изгубити Донбас

25.07.2026 у 23:30

Отказана Парада поноса у Берлину након што је аутомобил улетело у масу

25.07.2026 у 23:18

Ирански генерал: За сваког убијеног иранског грађанина један амерички војник иде у пакао

25.07.2026 у 23:07

Техеран поручио Кијеву: Ово је покушај ширења рата

25.07.2026 у 22:58

Жене у Јапану живе најдуже на свету