Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живојин Ракочевић

Србија

20.05.2019 у 19:52

Нови почетак у Сушици

У манастиру Светог Димитрија у Сушици код Грачанице минулог викенда служена је прва литургија откад се овде доселило ново сестринство. У препуној цркви литургију су служили игуман Светих архангела, архимандрит Михаило и свештеници Саво Шмигић, Зоран Гођевац и Александар Нашпалић. Манастир Светог Димитрија је био сеоска црква саграђена почетком деведесетих година на темељима храма из 14. века. Трудом Епархије рашко-призренске и мештана овог села црква се обнављала, фрескописала и подизала скоро две деценије, да би изградњом новог конака и одлуком епископа Теодосија прошле године била претворена у манастир. Игуманија манастира мати Ирина Петровић дочекивала је госте и поводом свог имендана приредила славски ручак. Она је захвалила свима који су подржали обнову ове светиње и омогућили да

Друштво

03.05.2019 у 22:30

Бомбе и данас разарају живот

Подујево – „Лежи угљенисано тело с подигнутим рукама, прилазе да га однесу и како га додирну оно се распадне. Ничег није било што није сагорело”, каже Бобан Секулић, сниматељ РТВ Приштина. Он је заједно с колегом Гораном Копривицом, међу првима, дошао на место злочина. Док су долазили и њих је гађала авијација, преживели су напад и наставили, а Бобан говори да је чуо застрашујући хук треће бомбе и да су се од њене детонације отворила врата на њиховим колима док су били у покрету, а да је амбуланто возило нестало и да су га неколико тренутака касније приметили сурвано испод пута. Злокобне експлозије учиниле су да тог дана, првог маја 1999. године, нестане и породица Петровић. На мосту у селу Лужане код Подујева, у прах и пепео, НАТО бомба је претворила аутобус „Ниш-експреса” и 46

Друштво

28.04.2019 у 20:07

Коме звоне неродимска звона

Преко остатака капије улази се у густо растиње, у сигурну заштиту од сваког погледа. Управо је то прва брига: избећи сваки поглед, сакрити се. Испод тог крова од бршљана, багрема и колутова купине не види се ништа, а остаци гробова на стрмој падини вире из земље, поломљени и изврнути. Ни они се више не могу видети. Само понеко име и много пужева на изданцима дрвећа, на гробљу у Неродимљу. Среда, пред Васкрс. Овде дуго није долазио нико, нема ни остатака свећа. Чују се гласови на албанском. „Овде је сигурно, је ли неко почео да се окупља око вас? Идите ви, направите један круг око села, па се вратите”, шапућем у телефон Синиши Живићу, најбољем познаваоцу путева на Косову и Метохији. Остаје се међу неродимским именима, сунце је иза брда и смањено је светло. Са поломљених плоча чита се

Култура

11.04.2019 у 22:55

Без права на слике, књиге, новине

„Има једна ваша слика. У кола је, да видите”, говорио је на лошем српском језику средовечни Албанац у Дому културе „Грачаница”. Историчар уметности Небојша Јевтић видео је на задњем седишту аутомобила уље на платну. Боје сликарске школе настале у Приштини, једва видљиви споменик на Газиместану, сликар је Љубиша Танасковић. Питање где је нашао слику није разумео, али је знао да ту слику може продати само Србима, „да се не баци”. На крају су се погодили око цене и уметничко дело је сачувано. Годину дана касније, тихи и уздржани стваралац и културни радник Љубиша Танасковић срео се са својим делом

Друштво

25.03.2019 у 23:00

Погледај дом свој, анђеле

Грачаница – Замрзнути велике количине хлеба, покуповати последње конзерве меса, ужасног дизајна, тегле џема, обезбедити резерве дувана, вратити се – без поговора – спасоносној дневној активности и чекати. Обичне, мале ствари добијају неко чудно трајање и значење. Памте се лица и сусрети као готове слике без времена и контекста. Испред Радио Приштине, испод дрвореда липа, песник и професор Драгиша Бојовић, са супругом, у шетњи, спокојан. Смета му прохладан ветар, руком враћа косу која му пада на лице. Руком, јер на штампарију више нико није мислио, на хамеру великог формата, стоји исписан плакат за књижевно вече.

Тема недеље

17.03.2019 у 22:00

Било 2004, не поновило се

Кроз прозоре цркве избијају модри пламенови, горе руска јеванђеља стара двеста година, гори библиотека, дом и живот свештеника Мирослава Попадића. Пред врелином те ватре, пажљиви чувар изолованих приштинских Срба узмицао је и више није имао куд. Над главом му је горело све што је имао и волео. Извукли су га из подрума у последњем тренутку амерички полицајци, иза њега је остао пламен који је тињао неколико дана. Остао је напор и херојско држање човека остављеног од свих да сачува свој град и његову душу, остале су гомилице камења којим су гађали њега и његов Храм Светог Николе у Приштини. Из њега га је испратила ватра погрома 17. марта 2004. године.

Друштво

14.03.2019 у 23:00

Победничка сиротиња

Колутови бодљикаве жице деле лепо Метохијско поље. Гвоздену капију, заправо метални оквир испуњен мрежом, отвара косовски полицајац и узима личну карту. С једне стране плодно поље, с друге мир, црква, док између живине шета паун. Манастир Будисавци код Клине, метох Пећке патријаршије, црквица са живописом из доба великог обновитеља патријарха Макарија Соколовића. Ред опеке и сиге, мале димензије, а унутра портрет патријарха, који држи ову црквицу мало уморан, погнут пред Богом, или можда више пред приликама у којима се нашао, и у којима је обнављао ову светињу

Друштво

21.02.2019 у 23:27

Нисам „источни папа”

Васељенски патријарх Вартоломеј доспео је у центар светске пажње након давања аутокефалности Украјинској православној цркви. Ова одлука снажно је потресла православни свет и довела до тога да Москва прекине односе са Цариградом. У седишту Патријаршије у Инстанбулу одговарао је на питања „Политике” о тој одлуци и њеним последицама за светско православље и СПЦ, Косову и Метохији, границама, нацијама и последицама глобализације и преламању светских интереса. Ваша свесветости, где је православље данас? Положај православља у савременом свету није другачији од оног какав је био у претходним временима, откако је све почело празником Педесетнице на Сиону. Данас можемо да имамо нове друштвене, научне и друге чињенице, али дати циљ и мисија Цркве нису се променили. Црква је лађа спасења и

Друштво

04.02.2019 у 12:55

Багером прекопана новинарска плоча

Велика Хоча, Зочиште – Спомен-обележје отетим и несталим новинарима Ђуру Славују и Ранку Перенићу срушено је седми пут у протеклих шест година. Удружење новинара Србије је последњи пут поставило плочу између Велике Хоче и Зочишта, у ораховачкој општини у Метохији, 15. маја 2018. године. На њој је на српском и албанском написано: „Овде су 21. 8. 1998. године отете наше колеге новинари, Ђуро Славуј и Ранко Перенић – тражимо их!” Место где се поставља обележје прекопано је багерима, на њему се налазе велике количине костију, највероватније животињског порекла, а сама плоча с бетонским постаментом је ископана и бачена

Политика

16.01.2019 у 15:15

Оливерова година

Треба апсолутно да избијете из главе да ће било који Србин, било када, потписати отцепљење Косова. То никад нико неће прихватити. Део Србије се може отцепити само ако Србија то прихвати”, говорио је, поред осталог, Оливер Ивановић Адему Демаћију у „Мосту” Радија Слободна Европа одмах после погрома 17. марта 2004. „Оћеш, оћеш, Ољивере, мајћин сине”, узвраћао је Демаћи у жестокој расправи. Стари робијаш и национални првак узвраћао је Ивановићу са „мајчин сине”, што је значило неку врсту признања ономе ко има храбрости да се успротиви, да се истакне или да уради нешто што други не смеју. А међу пријатељима то Демаћијево „мајчин сине” постало је нека врста Оливеровог надимка или обраћања блиских пријатеља. За многе ствари и вредности Оливер је постао мајчин син и зато на парастосу у суботу

Претходна Следећа

Почетна / Живојин Ракочевић

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана