Срећне нове године

Годинама сам се чудио зашто десетак дана пред нову годину почиње нека необична "предновогодишња" хистерија, која се након катарзе 31. у поноћ већ следећег јутра претвара у неки тупи, блажени мир, који је, ако ћемо право, мени најмилији. Уз тв-пренос концерта Бечке филхармоније на Првом, четири скакаонице на Другом тв-каналу и мирис подгрејаних сарми уз хлеб од јуче, човек лако заборави ону предновогодишњу фрку тако да јој заправо никада и не открије прави узрок.

Мени се чини да ствари стоје овако: како се година ближи крају, човек постаје све узнемиренији, јер таксиметар неумољиво куца, бројчаник га сурово подсећа на то да је заправо за читаву годину ближи смрти.

Овај гадан осећај свако лечи како зна, већина бесомучно купује и троши, заражена потрошачком грозницом, јер док вуче оне пуне кесе и вади паре из џепова или "трља пластику" осећа се корисним и потребним. Модеран човек заправо мисли да је жив само док троши паре.

Други опет утапају нелагоду пролазности живота у алкохолу, налазећи сродне душе по биртијама. Алкохол је најпознатији анксиолептик, врло успешно имобилише жлезде које луче страх и нелагоду, опет поспешује рад оних жлезда које нас чине веселим.

Трећи посте, придржавајући се хиљадугодишње процедуре.

Уздржавање од јела и пића у ишчекивању Божића доста је делотворно, некако се испоставило да је човеку лакше бити старији за читаву годину након извршене древне процедуре одрицања, кајања, праштања и поклањања.

Наравно, градски човек је ту процедуру сабио у два дана. На Бадњи дан једе рибу, а за Божић печење, стављајући поклоне испод јелке.

Инстантно импрегниран толиком количином доброте изазване поклањањем, обичан смртник лакше улази у следећу годину додатно наоружан надом, толико неопходном да би се ухватио у коштац са наилазећом годином.

Овај обичај свакако не би опстао скоро две хиљаде година да није делотворан. Пост као кајање и Божић као праштање и надање су заправо озбиљна психолошка припрема за улазак у нову годину.

Наравно, ми смо и ту специфични јер славимо две нове године, па једна долази нагло пре, а друга после Божића. Са моје тачке гледиштa то је одлично, јер тиме удвостручујем могућност да свирам за нову годину.

Срећне нове године!