Живот у ритму заносне самбе

Од нашег специјалног извештача
Никозија, августа – Весна Миловановић-Меловски, која већ годинама са породицом живи у грчком делу подељеног Кипра, једна је од оних активних жена које никада не знају за предах. Увек у „петој брзини”, стиже све и свуда.

Некадашња дугогодишња солисткиња КУД „Абрашевић” из Крагујевца и бивша успешна правница „Генекса” из Београда, која ни данас није сасвим дигла руке од своје професије, има намеру да у кипарској престоници Никозији у септембру отвори прву приватну „школу” латиноамеричког плеса.

Звучи занимљиво, поготово кад се зна да многи који дођу да живе на овом малом медитеранском острву, уз жељу да савладају основе језика којим говоре домаћини, радо хоће да знају оне веште грчке кораке који тако добро иду уз музику (нарочито „Грка Зорбе” и песме Демиса Русоса ) која у ресторанима прати сервиране обилне оброке чији се празни тањири лако ломе у специјалним приликама а нарочито ноћу. 

– Руку на срце, и ја сам својевремено завршила курс грчког плеса – каже наша саговорница која се годинама (у бившој Југославији) бавила фолклором.

Игра јој је, дакле, у крви, па упорна каква јесте, када је завршила тај курс, који, уз осталих 65, организује ресорно министарство кипарске владе у свим већим местима на острву, Весна је кренула да се опроба и у нечем другом:

– Ако не желиш само да седиш и кукаш како ти је страшно досадно (пошто ниси запослена ван куће), већ се пријавиш на неки течај, рецимо керамике, кулинарства, драме, старогрчког језика, тениса или сликарства, уз нова познанства која стичеш и пријатна дружења која имаш може свашта ново да се научи. Последњих девет година, сада када вратим календар уназад, стекла сам више диплома које колико по датумима говоре о редоследу мог интересовања толико и о разноврсности курсева које пружа богато осмишљен програм „Епиморфотики” у који сам се озбиљније укључила. 

Уз срдачан осмех док прича као да рекламира владину серију „додатног образовања особа од 15 година па навише”, наша саговорница ређа у чему се све окушала:

– Почела сам са гимнастиком, па се потом бацила на тенис који сам као полазница тог курса (51 евро годишње) учила на најбољем тениском терену „Макариос” у Никозији и под надзором стручног тренера. Када сам завршила са течајем керамике и наравно грчког језика, „зауставила” сам се на латиноамеричком плесу. И ту сам привела крају све три „обавезне” године, уживајући у ритму самбе, мамбе, румбе, салсе до заводљивог ча-ча-ча. Да бих и сама могла да водим једну групу, полагала сам завршни испит пред професором Кубанцем и тек кад сам стекла одговарајући сертификат  кренула сам да подучавам друге.

У томе ми свесрдно помаже мој главни партнер у игри доброћудни кипарски Грк, господин Савас Перијанос, у чијој сам фарбарској радњи, усред престонице, купујући једног поподнева ексере за кућу, набасала на рекламни летак који је вешто позивао клијенте да се и сами увере у чари латиноамеричког плеса.

Група коју водим није велика, али је уиграна, а посебан тон својом позитивном енергијом даје нам Мехмед, познати ди-џеј са обе стране демаркационе линије. Овај живахни кипарски Турчин, који воли само да га ословљавају по имену, станује у турском делу, на северу острва, и без икаквих проблема прелази „зелену линију” не пропуштајући ниједан час са нама.

Добар глас о програму „Епиморфотики”, иако то нико од ње није тражио, Весна се потрудила да прошири међу пријатељима. Свако ко жели да доколици каже збогом добродошао је. А Весна, која је са својим групама у више наврата гостовала на приредбама и ван школе, коначно жели да има и води своју школу. Септембар ће, верујемо, да јој се посрећи.

Мирјана Аксентијевић