Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Украли 130 милиона кредитних картица

Украли 130 милиона кредитних картица

Алберт Гонзалес, 28-годишњак из Мајамија, украо је у сарадњи с двојицом Руса више од 130 милиона бројева кредитних и дебитних картица, што је најтежи случај компјутерског злочина и крађе идентитета у историји, тврде амерички тужиоци.

У оптужници која је објављена у понедељак, наводи се да су Гонзалес и његови неименовани сарадници за нешто више од годину дана – од октобра 2006. до маја 2008. – упали у компјутерску мрежу фирме „Хартленд пејмент системс” у Принстону, држава Њу Џерзи, у банку података највећег међународног трговинског ланца „7-илевен”, као и у мреже једног мањег ланца супермаркета и два велика која раде на читавој територији САД.

Бројеве кредитних картица до којих су тако дошли они су затим продавали преко Интернета, а неки од њих (тужилаштво није прецизирало колико) коришћени су за подизање новца или за неовлашћене куповине. Како објашњава „Њујорк тајмс”, неке америчке државе захтевају од банака да обавесте своје муштерије ако постоји могућност да су бројеви украдени, али за сада није јасно да ли је свим клијентима чији су подаци нестали понуђена замена бројева.

Алберт Гонзалес је иначе у притвору од маја прошле године, када је ухапшен због крађе података из ланца ресторана „Дејв и Бастер”, а оптужен је за још неколико сличних злочина. У затвору чека почетак два суђења – једног у Њујорку и другог у држави Масачусетс, а сада му се спрема и треће, које ће почети тек кад прва два буду окончана.

„То што је Гонзалес учествовао у толико случајева крађе података наводи нас на закључак да су особе способне за такве поступке много чвршће повезане него што се до сада мислило”, каже Ерез Либерман, помоћник савезног тужиоца у одељењу у Њу Џерзију.

Занимљиво је да је Гонзалес раније сарађивао са савезним тужилаштвом, када је 2003. године, пошто је ухапшен због компјутерског злочина у Њу Џерзију, помогао Тајној служби и тужиоцима да пронађу и идентификују његове дојучерашње сараднике у „сајбер подземљу” где се бројеви кредитних картица краду, купују и продају.

Тужиоци сада тврде да се Гонзалес после тог хапшења није опаметио и да се поново састао са својим старим познаницима да би наставио с крађом.

У оптужници се наводи да су они прегледали листу 500 највећих компанија по магазину „Форчен” да би одлучили које ће фирме да нападну и испитали њихове продавнице да би видели које системе за плаћање користе.

Затим су искористили грешке у програмском језику SQL, који се често користи за базе података, убацили програме који су пресретали трансакције преко картица и слали њихове бројеве на компјутере које су тројица оптужених изнајмила у САД, Холандији и Украјини.

„Хартленд”, једна од највећих светских фирми за обраду плаћања преко кредитних и дебитних картица, у јануару је саопштила да јој је мрежа била нападнута, али није открила много детаља.

Сваки од оптужених у овом случају може да добије 35 година затвора плус више од милион долара казне или двоструко више него што су зарадили злочином, зависно од тога који је од та два износа већи.

На једном блогу написано је да је Гонзалес у Мајамију живео раскошно, да је једном потрошио 75.000 долара на рођенданску журку и да се пријатељима жалио да је ручно морао да броји новчанице од двадесет долара кад му се апарат за готовину покварио.

-----------------------------------------------------------

Руси мирни

Иако се Гонзалесу сада црно пише (под условом да поново не постигне договор са тужилаштвом, можда да помогне у откривању мреже компјутерских злочина), његови руски сарадници изгледа могу мирно да наставе да се баве крађом кредитних картица, јер по мишљењу стручњака за сајбер криминал и право њима америчко тужилаштво не може ништа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.