Предвиђене строже казне за силоватеље

Радослав Јовичић из Сопота, осумњичен да је силовао две малолетне кћерке, од којих је једна глувонема, није пред истражним судијом желео да говори о ономе за шта га терети тужилац. Он је, како нам је потврђено у београдском Окружном суду, искористио своју законску могућност да не износи одбрану, односно да се брани ћутањем. После завршених формалности, истражни судија донео је решење којим се против Јовичића покреће истражни поступак и одређује притвор до 30 дана.

Убудуће, свима за које се током доказног поступка докаже да су починили кривично дело силовања, прете строже казне од оних које су сада предвиђене законом (од једне до 18 година затвора). Наиме, предлогом закона о изменама и допунама Кривичног законика о којем би требало да одлучује Скупштина, предвиђено је пооштравање казни за ово кривично дело.

– Код случаја силовања веома су важна правила кривичног поступка. Врло је важно да се правилима кривичног процесног законодавства омогући да се жртва у поступку поштеди разних репрекусија. Ту, најпре, мислим на секундарну виктимизацију. Шта је циљ? Жртва која претрпи силовање о немилом догађају мора да говори и по неколико пута, у различитим фазама поступка. Сваки пут када жртва изнова препричава шта јој се догодило доживљава нову психолошку трауму – објашњава Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Из страха од лошег поступања, према његовим речима, многе жртве не пријављују да су биле силоване. Зато се бројка оних који дођу пред суд, много разликује од правог броја насилника. По неким истраживањима, наводи наш саговорник, на једно пријављено силовање долази пет или шест која нису пријављена. Насупрот овоме, известан проценат пријављених силовања је лажан.

– Судије, на жалост, и даље изричу казне на граници или испод законског минимума. Није, међутим, свако силовање исто. Када је током присилног сексуалног контакта дошло до повреде, изричу се строже казне. Навешћу пример од пре неколико година када је лажном таксисти који је примао девојке у свој аутомобил, а потом их возио на скровита места и силовао, изречена казна затвора од 15 година, што је била максимална казна у то време – наводи професор.

Међу насилницима, према речима нашег саговорника, много је повратника. Типичан пример је, наводи Шкулић, Игор Милошевић који је после само неколико дана пошто је издржао затворску казну због силовања, поново напао девојку.

– Велики је број насилника који, да тако кажем, имају неки импулс који их тера да раде такве ствари. Зато је врло важно у затвору организовати добар третман помоћу којег би, починиоци кривичног дела силовања, били „излечени” од овог порива. Исто треба напоменути да постоји више врста силовања. Она која се дешавају у одређеним ситуацијама (ситуациона силовања), али и оних починилаца који имају тенденцију ка насиљу – каже наш саговорник.

О силовањима у продици, наводи Шкулић, не би да говори на памет. Верује, каже, да је у питању велика и тамна бројка и да су то посебно тешки случајеви. Наглашава да је у оваквим случајевима забележена и злоупотреба поверења.

– То није класично силовање. То је посебно дело где се ради о злоупотреби односа потчињености или зависности, као рецимо коришћење положаја на послу или у породици ради приморавања на сексуалне односе – објашњава Шкулић.

-----------------------------------------------------------

Статистика

Окружни суд у Београду, током прошле године, имао је у раду 64 предмета у вези са кривичним делом силовања, од којих је решено 13. Годину дана пре тога, за исто кривично дело било је 69 предмета у раду, док су решена 23.

Занимљиво је да у судској пракси до сада није забележен случај да жена одговара због силовања мушкарца.

М. Дерикоњић