Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Предвиђене строже казне за силоватеље

Судије изричу казне за силовање испод законског минимума

Радослав Јовичић из Сопота, осумњичен да је силовао две малолетне кћерке, од којих је једна глувонема, није пред истражним судијом желео да говори о ономе за шта га терети тужилац. Он је, како нам је потврђено у београдском Окружном суду, искористио своју законску могућност да не износи одбрану, односно да се брани ћутањем. После завршених формалности, истражни судија донео је решење којим се против Јовичића покреће истражни поступак и одређује притвор до 30 дана.

Убудуће, свима за које се током доказног поступка докаже да су починили кривично дело силовања, прете строже казне од оних које су сада предвиђене законом (од једне до 18 година затвора). Наиме, предлогом закона о изменама и допунама Кривичног законика о којем би требало да одлучује Скупштина, предвиђено је пооштравање казни за ово кривично дело.

– Код случаја силовања веома су важна правила кривичног поступка. Врло је важно да се правилима кривичног процесног законодавства омогући да се жртва у поступку поштеди разних репрекусија. Ту, најпре, мислим на секундарну виктимизацију. Шта је циљ? Жртва која претрпи силовање о немилом догађају мора да говори и по неколико пута, у различитим фазама поступка. Сваки пут када жртва изнова препричава шта јој се догодило доживљава нову психолошку трауму – објашњава Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Из страха од лошег поступања, према његовим речима, многе жртве не пријављују да су биле силоване. Зато се бројка оних који дођу пред суд, много разликује од правог броја насилника. По неким истраживањима, наводи наш саговорник, на једно пријављено силовање долази пет или шест која нису пријављена. Насупрот овоме, известан проценат пријављених силовања је лажан.

– Судије, на жалост, и даље изричу казне на граници или испод законског минимума. Није, међутим, свако силовање исто. Када је током присилног сексуалног контакта дошло до повреде, изричу се строже казне. Навешћу пример од пре неколико година када је лажном таксисти који је примао девојке у свој аутомобил, а потом их возио на скровита места и силовао, изречена казна затвора од 15 година, што је била максимална казна у то време – наводи професор.

Међу насилницима, према речима нашег саговорника, много је повратника. Типичан пример је, наводи Шкулић, Игор Милошевић који је после само неколико дана пошто је издржао затворску казну због силовања, поново напао девојку.

– Велики је број насилника који, да тако кажем, имају неки импулс који их тера да раде такве ствари. Зато је врло важно у затвору организовати добар третман помоћу којег би, починиоци кривичног дела силовања, били „излечени” од овог порива. Исто треба напоменути да постоји више врста силовања. Она која се дешавају у одређеним ситуацијама (ситуациона силовања), али и оних починилаца који имају тенденцију ка насиљу – каже наш саговорник.

О силовањима у продици, наводи Шкулић, не би да говори на памет. Верује, каже, да је у питању велика и тамна бројка и да су то посебно тешки случајеви. Наглашава да је у оваквим случајевима забележена и злоупотреба поверења.

– То није класично силовање. То је посебно дело где се ради о злоупотреби односа потчињености или зависности, као рецимо коришћење положаја на послу или у породици ради приморавања на сексуалне односе – објашњава Шкулић.

-----------------------------------------------------------

Статистика

Окружни суд у Београду, током прошле године, имао је у раду 64 предмета у вези са кривичним делом силовања, од којих је решено 13. Годину дана пре тога, за исто кривично дело било је 69 предмета у раду, док су решена 23.

Занимљиво је да у судској пракси до сада није забележен случај да жена одговара због силовања мушкарца.

М. Дерикоњић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.