Караџић: Запад растурио Југославију

ЛОНДОН – Хашки оптуженик и бивши председник Републике Српске Радован Караџић намерава да докаже одговорност западних сила у распаду бивше Југославије, уз оцену да су се руководиле својим интересима, а не потребама мира.

У писаном интервјуу данашњем Фајненшал тајмсу, Караџић је навео да је већ затражио да му се доставе „информације од земаља, попут Немачке, Француске, Уједињеног Краљевства и САД”, које ће, како тврди, показати да су своје статешке интересе стављале испред мира међу балканским етничким групама.

„Надам се да ће на мом суђењу народ у Босни видети шта су нам учинили чланови међународне заједнице и како се манипулисало нама”, рекао је Караџић који, такође, тражи од Италије и Малте досијее о испорукама оружја Армији БиХ.

Караџићево истраживање периода с краја „хладног рата” могло би да одложи дуго очекивани почетак његовог суђења у Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине и геноцид у БиХ, наводи ФТ.

Суђење би требало да почне кроз неколико недеља, пошто је јуче председавајући судија Ијан Бономи рекао да је све спремно за процес, иако датум почетка суђења још није заказан.

Караџић, који ће се бранити сам, одбио је да каже како би окарактерисао масакр Муслимана у Сребреници 1995. године, које је суд већ прогласио геноцидом, или опсаду Сарајева снага босанских Срба која је трајала три и по године.

„Распад... није био у интересу народа Југославије већ је био у интересу неких западних сила, после Титове смрти”, навео је он.

Караџић, иако је изразио жаљење због рата у БиХ, није признао личну одговорност већ је навео да је требало да босански Муслимани поштују план који су издејствовали званичници ЕУ непосредно пред почетка рата, а који је предвиђао поделу на три „националне” јединице.

„Рат у Босни је био бескорисна вежба”, рекао је он и додао да су, „после одбацивања Споразума из Лисабона 1992. године, муслимани остали са истом територијом 1995. године”.

Слично премијеру РС Милораду Додику, како наводи ФТ, Караџић сматра и да су високи представници у БиХ „успели да измене дух и слово Дејтонског споразума уредбом”.

„Ја сам, ипак, отпимиста да ће позитивне промене бити могуће када се дозволи повратак демократије, а не диктатуре у БиХ”, рекао је бивши председник РС.